IT kutak - IT ćoše jednog informatičara

U petak (17.4.2015) nas je sačekala vest da je sajt Teleprompter.rs oboren. Imajući u vidu sve češÄ‡e napade na ovaj, ali i druge, po mom mišljenju mnogo relevantnije sajtove - to i nije neka vest. MeÄ‘utim, ono što je "podiglo obrve" svima koji su iole upućeni u oblast bezbednosti informacija jeste činjenica da je pored obaranja sajta - obrisano sve što je bilo povezano sa tim sajtom. Podaci, mail adrese, nalozi i stranice na društvenim mrežama. Sve. Dok se drugi bave pitanjem "Zašto?", meni puls ubrza kad razmislim na temu "Kako?"

Uvek prva pretpostavka - ljudski faktor

Na ovom blogu ste u više navrata mogli da pročitate da je čovek često najslabija karika u lancu sigurnosnih faktora i da se oblast bezbednosti informacija u tome ne razlikuje od drugih oblasti. Na ovoj činjenici se bazira i čitava "nauka" pod imenom Social Engineering čiji je cilj da, uz korišÄ‡enje tehnika obmane i ljudskih "slabosti", doÄ‘e do privilegovanih podataka, položaja, ili neke druge koristi. Šta to u slučaju Teleprompter.rs može da znači?

Kada čujem da je nekome "OBRISANO SVE" to obično znači jednu od dve stvari:

1) SVE je bilo registrovano na jednu centralnu mail adresu koja nije bila adekvatno obezbeÄ‘ena pa je u tom slučaju potrebno doći samo do šifre te mail adrese a onda (najčešÄ‡e) kroz proces resetovanja šifre doći do pristupa i ostalim mail adresama, nalozima, stranicama.

2) SVE je bilo registrovano na niz različitih mail adresa, ali je za sve naloge, stranice, adrese korišÄ‡ena JEDNA ŠIFRA ili neke jednostavne (lako predvidive) varijacije iste šifre. Pitanje za vas: Koliko različitih šifri imate? Da li vam je ista šifra za mail i Facebook? Da li vaše šifre sadrže imena ili datume koji su vam bitni?

Ukratko, najsigurnija brava na svetu je apsolutno beskorisna ako ključ ostavljate ispod otirača. I kao što možete sami zaključiti, u jednom takvom hakovanju skoro da nema ničeg spektakularnog. Ako zanemarimo onaj deo da ipak treba doći do te jedne šifre koja je potrebna da se ceo lanac sigurnosnih zaštita raspadne. MeÄ‘utim, jedna stvar je bila dovoljna da odbacim prethodne dve tačke.

2-factor autentifikacija

U tekstu "DETALJAN OPIS: Kako je hakovan Teleprompter i ko je izvršio hakovanje" koji potpisuje glavni i odgovorni urednik sajta Teleprompter.rs se sa malo više detalja opisuje način registrovanja i zaštite naloga. Ono što je interesantno za ovu priču, nalozi su bili registrovani na više mail adresa, dakle to isključuje tačku 1. Šifre na tim nalozima su se razlikovale. I najinteresantniji detalj - korišÄ‡ena je 2-factor autentifikacija. Šta to znači?

Većina korisnika za logovanje na sajtove, mail adrese i društvene mreže još uvek koristi samo username/password kombinaciju. Primer:

• 1) korisnici Gmaila unose samo korisničko ime i šifru za logovanje.
• 2) nakon potvrde da su uneti podaci ispravni, korisnik dobija pristup svom mailu

2-factor autentifikacija uvodi još jedan uslov koji je potrebno ispuniti za logovanje. Kod pomenutog Gmaila (ali i većine drugih servisa) to sad izgleda ovako:

• 1) korisnik unosi korisničko ime i šifru,
• 2) nakon potvrde da su uneti podaci ispravni Gmail šalje nasumično generisan i vremenski ograničen kod putem SMS-a ili telefonskog poziva
• 3) korisnik unosi kod iz SMS-a ili telefonskog poziva u polje koje se prikazalo na sajtu
• 4) nakon potvrde da je i ovaj  podatak ispravan korisnik dobija pristup svom mail nalogu.

Dakle, nije dovoljno samo uneti dobar kod, već uneti ga na vreme. NajčešÄ‡e su vremenska ograničenja kodova 10 ili 15 minuta, ali ima i onih koji su validni 24h (zavisi od servisa). Jednom iskorišÄ‡en kod više nije validan. U svetlu ovih informacija, da se vratimo na pitanje šta to u slučaju Teleprompter.rs može da znači?

Da bi se uspešno preuzeo nalog koji je zaštićen 2-factor autentifikacijom, napadač bi najpre morao da na neki od načina pribavi korisničko ime i šifru tog naloga. MeÄ‘utim, kako mu to nije dovoljno za logovanje, napadač bi najpre morao da sazna broj telefona koji je vezan za taj nalog, a zatim "presretne" SMS poruku ili poziv u kojem se nalazi kod. MeÄ‘utim, najsofisticiraniji deo ovog napada se odnosi na "hakovanje" telefona. Zašto?

Ko je čovek u sredini?

Da bi se presrela komunikacija izmeÄ‘u vašeg telefona i bazne stanice mobilne telefonije, najčešÄ‡e se koristi "man in the middle" ("čovek u sredini", "posrednik") tehnika. Za ovu tehniku potreban vam je ureÄ‘aj kojeg bazna stanica mobilne telefonije "vidi" kao vaš mobilni telefon. A sa druge strane, vaš mobilni telefon taj ureÄ‘aj vidi kao baznu stanicu mobilne telefonije. Na ovaj način, ureÄ‘aj se postavlja izmeÄ‘u vas i bazne stanice pa na taj način hvata sve što vi šaljete baznoj stanici i sve što bazna stanica šalje vama.

Taj ureÄ‘aj se može podesiti tako da samo prosleÄ‘uje komunikaciju pa vlasnik mobilnog nije ni svestan presretanja, ali se može i podesiti tako da odreÄ‘ene pozive i poruke prosleÄ‘uje na potpuno drugi ureÄ‘aj, npr. laptop ili drugi mobilni telefon. MeÄ‘utim, za ovako ciljano presretanje, priča je mnogo komplikovanija za sprovoÄ‘enje u praksi. Zašto?

Oprema

Pre svega, oprema za jedan ovakav poduhvat je lako dostupna, legalna ali nije jeftina, tj. u opremu će uložiti samo oni koji se bave oblastima u kojima se ona koristi. U praksi se najčešÄ‡e koristi slobodan OpenBTS softver na nekoj od hardverskih SDR rešenja (Software defined radio). Gotova rešenja prelaze cifru od 2500€, ne računajući dodatne komponente (laptop, antene, druga softverska rešenja,...). Na Internetu se mogu naći i šeme za samostalno sklapanje ovakvih ureÄ‘aja, što bi u našem slučaju dodatno svedočilo o rešenosti ali i stručnosti napadača (tj. elektronika, pravljenje i povezivanje integrisanih ploča nije hobi za koji se odlučuje veliki broj ljudi).

Način funkcionisanja mobilnog telefona

Počevši od uključivanja telefona, bez obzira da li je u njemu SIM kartica ili ne, on komunicira sa okolnim baznim stanicama. Odluku na koju će se stanicu povezati, vaš mobilni telefon donosi na osnovu jačine signala i vlasnika bazne stanice, tj. ako ste Telenor korisnik - neće se povezati na baznu stanicu drugog operatera. Ali to nije sve.

Zamislite da ste u autobusu koji se kreće autoputem i neprestano razgovarate telefonom. U toku razgovora, vaš telefon se sa jedne bazne stanice povezuje na drugu i tako redom, jer jedna bazna stanica pokriva nekih 10km (ovo varira u zavisnosti od tipa stanice, terena kojeg pokriva, prepreka, materijala...).

Kako vam razgovor ne bi "pucao" kad god se telefon poveže sa jedne stanice na drugu, vaš telefon konstantno ima listu od bar 3 bazne stanice kojima je okružen. Kada primeti da signal sa jedne stanice slabi a sa druge jača, telefon pripremi konekciju za povezivanje na tu stanicu (tzv. Handover). Šta nam sve to govori?

Ko je čovek pred prozorom?

Kako bi se vaš mobilni telefon povezao na napadačev ureÄ‘aj, potrebno je da "pomisli" da je taj ureÄ‘aj zapravo legitimna bazna stanica. Da bi se to desilo:

• 1) Napadačev ureÄ‘aj mora da preuzme identitet (identifikacione kodove) neke od stanica koje se nalaze u okolini vašeg mobilnog telefona (setite se, mobilni telefon ima listu)
• 2) Zatim, signal sa napadačevog ureÄ‘aja mora da bude jači od signala legitimne bazne stanice. Da bi se to desilo, napadač mora da vam bude prilično blizu ili da ima ogromnu antenu. Ogromne antene su pre svega vrlo uočljive a u ovom slučaju zahtevaju i prilično jako napajanje pa je izbor napadača u praksi najčešÄ‡e - fizička blizina vašem telefonu.

MeÄ‘utim, da bi napadačev ureÄ‘aj bio predstavljen baznoj stanici kao vaš telefon, ureÄ‘aj mora da preuzme identitet vašeg telefona. To je lakše reći nego uraditi. Pomenuo sam da vaš telefon konstantno komunicira sa baznom stanicom. Deo komunikacije je provera identiteta, tj. bazna stanica postavi pitanje telefonu na koje samo telefon može da zna odgovor. Da stvar bude komplikovanija - ta komunikacija je kriptovana (zaštićena). Šta se desi kada bazna stanica postavi pitanje telefonu a dobije pogrešan odgovor, ne dobije odgovor uopšte, ili ne dobije odgovor u roku od sekunde? Razgovor "pukne", a vaš telefon postane "nedostupan".

"Trik" koji napadači koriste kako bi došli do tog kriptovanog koda se sastoji u sledećem: napadačev ureÄ‘aj se predstavlja kao 2G bazna stanica, što automatski primenjuje 2G nivo enkripcije. Ovaj nivo je vrlo ranjiv i dobar računar može na vreme da je "razbije", doÄ‘e do zaštićenog koda i prosledi ga pravoj baznoj stanici. Ovaj postupak se ponavlja kad god prava bazna stanica uputi zahtev mobilnom telefonu. A ipak...

Možda nema čoveka u sredini

U ranije pomenutom tekstu "DETALJAN OPIS: Kako je hakovan Teleprompter i ko je izvršio hakovanje", pominje se da je originalni broj telefona koji je bio vezan za nalog zamenjen brojem +381 64 000 2232. To mi se učinilo odmah zanimljivim jer - koliko ljudi znate sa brojem telefona koji počinje sa tri nule? A opet, da li bi ga neko koristio u nekom hakovanju umesto da kupi neki prepaid? (ja sam od onih što se sentimentalno vežu za broj telefona).

Ako još malo razmislimo o formatu broja - on jeste zanimljiv. Da li je moguće da se broj koristi za rad sa baznim stanicama? ÄŒesto ekipe mobilnih operatera na terenu imaju posebne ureÄ‘aje koji im služe za dijagnostiku, testiranja, merenja. Ti ureÄ‘aji neretko imaju zanimljive "brojeve telefona". Da li je moguće da je napadač nekako došao do jednog od tih brojeva/ureÄ‘aja i iskoristio ih da direktno pristupi baznoj stanici? U tom slučaju ne bi bilo potrebe za  klasičnim "man in the middle" napadom. Pitanje o broju telefona sam postavio Telekomu ali za sada nema potvrde (ni negiranja) ovog scenarija. Kada odgovor bude stigao, uključiću ga u tekst. (odgovor se nalazi na kraju teksta)

Možda nema čoveka uopšte

Ne baveći se pitanjem "Zašto?", dotaknuću malo pitanje "Ko?". Nije moguće ignorisati "slučajnosti" da su se napadi na sajtove uvek dešavali nakon objavljivanja kritičkog sadržaja na račun vladajućih struktura i garnitura. U skladu sa tim, uvek postoji polemika:

1) Da li su sajtovi zaista napadani? A ukoliko jesu princip Okamove oštrice u tom slučaju direktno optužuje vlast. Procureli podaci o programima koje koriste IT timovi stranaka dodatno podržavaju ovaj tabor. MeÄ‘utim, dosadašnji napadi nisu bili mnogo sofisticiraniji od klasičnog DDoS napada (kad 5000 pokuša u istom trenutku da uÄ‘e u klub kroz jedna vrata, pa na kraju niko ne može ni da uÄ‘e ni da izaÄ‘e) pa nije bilo ni neke ozbiljnije analize i potrage za napadačima.

2) Ili su vlasnici sajtova (radi marketinga) sami obarali svoje sajtove? Iako je ovo nelogičan korak, ne može se isključiti takav scenario. U taj scenario naravno spadaju i tehničke karakteristike sajtova/servera jer se dešavalo da sajtovi budu nedostupni zbog toga što njihovi serveri ne mogu da izdrže znatno veću posetu. Detalj koji u slučaju Teleprompter.rs podržava ovaj tabor jeste lokacija napadača, tj. Google nalog je identifikovao tip računara i lokaciju na osnovu IP adrese što je redovna stvar kada redovno pristupate svom GMail nalogu. MeÄ‘utim, zašto bi se neko pomučio da koristi vrlo naprednu tehniku i tehnologiju za presretanje komunikacije, a onda "zaboravio" da koristi neki od proxy servera koji mu maskiraju fizičku i IP adresu (što sada koriste i obični korisnici kada žele da pristupe Spotify servisu)?

Nakon svega - nekoliko dodatnih pojašnjenja

Sajt Teleprompter.rs je dospeo u moj "vidokrug" nakon teksta o "Culture Exchange" klubu koji je po mom mišljenju sadržao i elemente poziva na linč - što je na kraju rezultiralo i višestrukim napadima na prostorije kluba. Gledano iz tog ugla ali i kvalitativnog, sajt Teleprompter.rs nije imao neki značajan doprinos za onaj misleći deo populacije. MeÄ‘utim, duboko držim do toga da svako ima pravo na reč uz odgovornosti koje idu uz to pravo.

Kao osnova za ovaj tekst su poslužili podaci koje je izneo glavni i odgovorni urednik sajta Teleprompter.rs. Nisam imao pristupa nalozima, logovima, serverima pa je moja analiza zasnovana samo na javno dostupnim podacima, znanju i iskustvu koje sam do sada stekao kroz obrazovanje i praksu. (educated guess)

Ukoliko je sve ili bar veći deo podataka iz teksta glavnog i odgovornog urednika sajta Teleprompter.rs istinit, hakovanje tog sajta je vrlo ozbiljna stvar koju bi pored organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala morali da ispitaju i mobilni operateri (jer se neko petlja sa njihovim baznim stanicama i ureÄ‘ajima njihovih korisnika). Radi objektivnosti, želim i da dodam da ceo ovaj tekst "pada u vodu" ukoliko je ključni korak u napadu obavljen preko naloga koji nije bio zaštićen 2-factor autentifikacijom. U tom slučaju bi napad svejedno bio vrlo ozbiljan i složen ali daleko jednostavniji od gore opisane manipulacije 2-factor zaštite.

UPDATE: Na upućeno pitanje Telekomu preko Twittera, stigao je odgovor da Telekom Srbija ne raspolaže traženim informacijama. Na pitanje da li zahtev mogu proslediti nekome ko tim informacijama raspolaže - nije bilo odgovora. Na pitanje da li je infrastruktura kompanije Telekom Srbija zloupotrebljena u nezakonitom presretanju komunikacija i ukazivanje na ozbiljnost tih implikacija dobili smo savet da se obratimo najbližoj poslovnici sa žalbom. Screenshot komunikacije je dat ispod ovog teksta. 

**slike preuzete sa portala Teleprompter.rs i Owasp.org

Nedavno sam, zahvaljujući kompaniji Fujitsu, bio u prilici da detaljno testiram njihov notebook iz S serije, tačnije model Lifebook S904. Iako pomno pratim dešavanja na ICT sceni, najnoviji radovi kompanije Fujitsu mi nisu bili najbolje poznati. Ovo je bila odlična prilika da to ispravim, a već prvi rezultati pretrage o samom modelu su najavljivali odlične performanse uz fantastičnu autonomiju. Zvuči zanimljivo. Trebalo je te tvrdnje staviti na test.

Kompanija Fujitsu i poslovni korisnik

Prva pomisao na pomen Fujitsua jeste da je ova kompanija u nekom trenutku u dobroj meri "nestala" sa ICT scene za široke mase. Njihove proizvode verovatno nećete moći da naÄ‘ete čak i u bolje snabdevenim maloprodajama ICT opreme. Nakon kraćeg istraživanja, moj zaključak je da za to postoji jednostavan razlog - Fujitsu se skoro u potpunosti fokusirao na korporativna rešenja i orjentisao ka profesionalcima i poslovnim korisnicima. Sebi su zadali nimalo jednostavan zadatak znajući da poslovni korisnici od svojih ureÄ‘aja očekuju najbolje te da svaki kompromis kvari utisak.

Fujitsu Lifebook S904

Na prvi pogled, ovaj notebook je dovoljno elegantan za bilo koju priliku. Kompanija Fujitsu po mom mišljenju ima jedan od lepših logoa meÄ‘u ICT kompanijama koji se odlično uklapa u dizajn ureÄ‘aja bez obzira da li im je namena strogo poslovna ili nešto neformalnija. Srebrni Fujitsu logo na sredini mat crnog poklopca je baš po mom ukusu i zajedno čine lepu kombinaciju sa svetlom bojom aluminijumskog kućišta.

Sa ekranom od 13,3 inča i svega 1500 grama, dovoljno je veliki za rad bilo da se nalazite u sali za sastanke ili sopstvenoj kancelariji i dovoljno mali da se lepo uklopi u neformalnijim prilikama poput sastanka na javnim mestima, rada u prevozu ili lejzi begu. Ja sam lično navikao da radim bez eksternog monitora (popularna opcija kod dizajnera, developera, itd.) i najčešÄ‡e laptop držim u krilu. Dijagonala ekrana ovog notebooka mi je sasvim dovoljna za prijatan rad a mala masa je savršena za držanje na kolenima pa čak i držanje u jednoj ruci (popularna disciplina kada nekome želite da pokažete sadržaj vašeg ekrana).

Rekao bih da ovaj notebook nije upao u ultrabook kategoriju prvenstveno iz dva razloga. Prvi je jasno uočljiva "izbočina" koja se nalazi u delu gde je smeštena baterija ureÄ‘aja, a drugi je DVD čitač koji se takoÄ‘e može lako zameniti dodatnom baterijom. Fujitsu tvrdi da rad sa dve baterije pruža dvadesetčetvoročasovnu autonomiju i meni je žao što nisam imao prilike da to isprobam. MeÄ‘utim, sa jednim punjenjem baterije uspeo sam da izvučem čak 10 sati aktivnog rada. Pri tome nisam koristio neka posebna podešavanja za štednju baterije ili već ugraÄ‘eni Eco mode.

Ono što je najčešÄ‡e kompromis kod ovakve vrste notebookova jesu performanse. Fujistsu je i u ovom segmentu uspeo da ponudi nešto drugačije, nešto više. Model koji sam koristio radio je na Intel Core i5 procesoru i posedovao je 8 GB RAM memorije. Jasno je onda da performanse nisu ni jednog trenutka pale pod sumnju.

Fujitsu Lifebook S904 dolazi sa Windows 8 operativnim sistemom (na mom primerku je bila verzija 8.1). Ekran osetljiv na dodir doprinosi boljem iskorišÄ‡enju funkcionalnosti koje je ovaj sistem doneo sa sobom. Od ostalih zanimljivost bih pomenuo tri USB 3.0 porta (jer zašto gubiti energiju na 2.0), skener otisaka prstiju što će značiti kompanijama/korporacijama koje imaju implementirane visoke standarde sigurnosti kao i docking port sa donje strane ureÄ‘aja što pruža dodatne mogućnosti za proširenje funkcionalnosti ovog ureÄ‘aja.

Zaključak

Fujitsu Lifebook S904 je prvi ureÄ‘aj nakon dosta vremena koji je premašio sva moja očekivanja. Priznajem, potcenio sam najave o autonomiji jer sam u obzir uzeo performanse hardverske konfiguracije. Ovaj notebook je brz i moćan, omogućio mi je desetočasovni rad u kontinuitetu i zbog toga nije morao da pravi kompromise oko dimenzija i mase. I baš zbog toga su sva obećanja o performansama i autonomiji ureÄ‘aja sada za još veće poštovanje - zato što ih je Fujitsu ispunio bez izuzetka.

U životu IT blogera, jedan od zanimljivijih benefita je mogućnost testiranja raznih ureÄ‘aja i gadgeta koji često pripadaju najnovijoj generaciji. Prilika da se istovremeno testiraju dva ureÄ‘aja se jednostavno ne odbija. 

Telefon Samsung Galaxy S5 i pametni sat Gear 2 Neo su već u najavi delovali kao kombinacija koja se mora probati. Evo rezultata... 

Pre svega...

Pre svega moram da kažem da mi Samsung ureÄ‘aji nisu omiljeni. Kao jedan solidan deo korisnika mobilnih ureÄ‘aja i ja sam imao rezerve po pitanju materijala koji se koriste u izradi, iako u performanse nisam sumnjao. MeÄ‘utim, svoje stavove sam počeo da menjam nakon što sam se izvesno vreme "družio" sa Samsung Galaxy S3 telefonom i video da ta "plastika" nije baš obična plastika, da ima svojih prednosti, lepo je uklopljena i lepo prijanja u ruci. Zato mi je zadovoljstvo da testiram svaki novi ureÄ‘aj i pratim unapreÄ‘enja. Zahvaljujem se Vip mobile Srbija na ustupljenim ureÄ‘ajima koje na jednom mestu možete naći i u njihovoj ponudi.

Samsung Galaxy S5 

Ako se zna da je Samsung Galaxy S3 već u prvom mesecu prodaje osvojio titulu "najbrže prodavanog telefona" tokom prva dva meseca a zatim njegov naslednik - Samsung Galaxy S4 - "potukao" taj rekord i premašio ukupnu brojku od 40 miliona prodatih primeraka - šta očekivati od telefona koji se prodaje brže od svojih prethodnika? 

Već na prvi pogled uočljiva je razlika u veličini displeja koja sada iznosi 5,1 inča što ga smešta u phablet kategoriju gde se lepo uklopio svojim "oštrim" dizajnom.  Suprotno mojim očekivanjima, telefon dosta dobro leži u ruci uprkos dimenzijama. Kako sam palcem ruke mogao da pokrijem veliki deo displeja, korišÄ‡enje telefona jednom rukom je vrlo lako što je neobično za phablet kategoriju. Ukratko - novi dizajn smatram pogotkom. 

Unapređenja kod Samsung Galaxy S5

Oko najveće mane Galaxy S5 telefona se većina slaže - S5 ne donosi neka revolucionarna unapreÄ‘enja u odnosu na svog prethodnika (S4). MeÄ‘utim, unapreÄ‘enja koja su implementirana su dosta dobra. Kamera od 16 megapiksela je zaista impresivna. Ne čudi da se S5 na testovima DxOMark portala pokazao kao telefon sa najboljom kamerom, što je odličan rezultat kada se u obzir uzme konkurenciju čine, izmeÄ‘u ostalih, sjajni Nokia Lumia i Sony Xperia modeli. Sama kamera nudi dosta veliki broj opcija za podešavanje što svakako jeste dobra stvar ali bi menije morali bolje da organizuju radi lakšeg snalaženja. 

Autonomija ureÄ‘aja je poboljšana. Uz neko normalno korišÄ‡enje, telefon bi sigurno mogao izdržati dva dana. Nisam do kraja to uspeo da testiram ali je nakon celog dana korišÄ‡enja uz vezu sa satom putem Bluetooth konekcije - na punjenje išao sa nekih 50% baterije. Samsung je dodatno optimizovao svoj interfejs za Android OS što je pored autonomije dodatno pobošljalo brzinu odziva telefona i stabilnost. 

Samsung Galaxy S5 novine

Od zanimljivih novina izdvajam sledeće: Samsung Galaxy S5 je implementirao skener otisaka prstiju i smestio ga ispod Home dugmeta. Upotreba ovog senzora je još uvek u povoju i načelno služi samo za otključavanje ureÄ‘aja (što nije malo) ali postoji šansa da će taj segment dodatno napredovati i treba očekivati softverska rešenja koja će iskoristiti njegov potencijal. 

Još jedan novi senzor je i merač pulsa, tačnije broja otkucaja srca. Ovaj senzor šalje podatke "S Health" aplikaciji koja služi za praćenje vaših aktivnosti
i beleženje nekih podataka o vašem zdravlju. Iako je "S Health" predstavljen sa Galaxy S4 telefonom, novi fizički servis predstavlja svojevrsnu garanciju da će se Samsung u narednom periodu ozbiljnije baviti ovim segmentom ali i Smart/Fit satovima koji se savršeno uklapaju u ovu priču. 

Zanimljivo je da oko 30% mobilnih ureÄ‘aja koji dospeju u servis za uzrok kvara imaju polivanje kafom ili kontakt sa nekom drugom vrstom tečnosti. Samsung je to uzeo u obzir i kućište telefona dodatno zaštitio od uticaja vlage i prljavštine. Najuočljivija mera je zaštitni poklopac koji pokriva konektor za punjenje (verovatno najranjiviju tačku kod ovakvih kvarova). Test polivanja vodom nisam radio i svakako ne preporučujem da to radite kod kuće, ali je dobro znati da je ureÄ‘aj dodatno zaštićen :) 

Samsung Gear 2 Neo 

U paketu sa Samsung Galasxy S5 telefonom, stigao je i Samsung Gear 2 Neo sat. Cela priča sa pametnim satovima tek hvata zalet i verujem da će taj segment tek zauzeti mesto koje mu pripada. Već sada je konkurencija zanimljiva.

Prvi Samsung Gear mi se nije svideo. Imao sam utisak da je poenta bila da prvi izbace sat na tržište, dizajn je bio takav da je sat izgledao nezgrapno i imao je niz sitnih nelogičnosti poput nemogućnosti da se zamene kaiševi, što možda zvuči kao sitnica ali ako sat "štrči" i ne možete da imate kaiševe koji vam odgovaraju onda cela stvar gubi smisao. 

Sada su tu Gear 2 kao direktni naslednik i Gear 2 Neo kao nešto "lakša" verzija Samsung Gear 2 sata. Odmah ću reći - dizajn je mnogo unapreÄ‘en i to je jasno već na prvi pogled. Gear 2 Neo dolazi u tri boje uz mogućnost izmene kaiševa koji su vrlo lepo prilagoÄ‘eni i nisam imao problema da ga prilagodim svojoj ruci. 

Tizen zverčica

Gear 2 Neo je posebna zverčica, iako ga predstavljaju kao slabijeg brata Gear 2 sata. Pre svega, Gear 2 Neo pokreće Tizen operativni sistem što ima direktne posledice u vidu produžene autonomije sata i odličnih performansi. Dovoljno je reći da ni nakon 4 dana korišÄ‡enja nisam uspeo da potrošim bateriju i sigurno bi izdržala bar još jedan dan. Performanse su takve da se zaista ne primeti da se radi o "slabijem" modelu. 

Svedeni dizajn sata se super uklopio sa bojama (na testu je bio crni primerak) a pošto je vrlo lagan i ima lako podesive kaiševe (sa dovoljno rupica za svačiju ruku) vrlo lepo leže na zglob. Po prvom pokretanju, na displeju se prikazuje jednostavno uputstvo za povezivanje sa telefonom: Potrebno je skinuti aplikaciju Gear Manager i nakon toga pratiti jednostavno upustvo od tri klika. 

Sat dolazi sa nekoliko instaliranih aplikacija za kontakte, poruke, pozive, vremensku prognozu, muzički plejer, daljinski upravljač, glasovne kontrole, merenje pulsa i brojanje koraka... Naravno, aplikacije koje se tiču vaših fizičkih aktivnosti se lepo integrišu sa "S Health" aplikacijom na telefonu a iznenadila me je preciznost senzora za merenje pulsa ali i brojanje načinjenih koraka iako to nije primarna namena ovog sata za razliku od modela Samsung Gear Fit. 

Nisam bio siguran kako će se displej od 1,63 inča ponašati pod prstima ali se i taj deo pokazao odlično. Ekran registruje dodire dovoljno precizno da se mogu kucati brojevi telefona pa i poruke, a možda još značajnije registruje dodir više prstiju istovremeno što je multitasking (kada npr. istovremeno imate više pokrenutih aplikacija i želite da se krećete kroz njih) učinilo znatno prijatnijim. 

Pored svih hvalospeva koje imam za ovaj ureÄ‘aj, izdvojio sam samo dve mane. Prva mana: Sat je moguće povezati samo sa Samsung ureÄ‘ajima. Iako razumljivo, mislim da je Samsung mogao da dozvoli i povezivanje sa npr. Nexus ureÄ‘ajima jer se zna šta od njih može da očekuje (Stock Android i hardver koji nije za potcenjivanje). Druga mana: Sat se ne puni direktno putem Micro-USB priključka već je potrebno prvo ga povezati sa "kapicom" u koju se priključuje standardni Micro-USB. 

Ovo i nije tako strašno jer taj dodatak zaista nije veliki i ukoliko već nosite punjač, možete poneti još i taj mali deo. MeÄ‘utim, desilo mi se da sam sat dobio na test sa 10% baterije i takvog ga poneo sa sobom. Pred kraj radnog vremena sam želeo da ga stavim na punjenje i tek onda shvatio da je u kutiji ostao još jedan deo :) Ali je za pohvalu to što je sa 10% baterije sat uspeo da izgura od 8 ujutru do 5 sati popodne. Kada baterija padne ispod 5%, sat prekida Bluetooth vezu sa telefonom zbog štednje baterije i nadalje služi samo za prikaz vremena. 

Zaključak

Nakon nedelju dana testiranja, mogu reći da ću se truditi da još bolje pratim ureÄ‘aje koji stižu iz Samsungove kuhinje. Sada se već može naslutiti smer u kome će ova kompanija ići a jedna od karakteristika je da iz generacije u generaciju Samsung uči i na tržište donosi kvalitetnije i zanimljivije ureÄ‘aje.

O potencijalu ICT sektora je bilo mnogo reči. Srbija se kvalitetnim kadrom, dobrim idejama i konkurentnom cenom rada solidno pozicionirala na evropskoj ali i svetskoj ICT mapi.

Pokretanje sopstvenog ICT biznisa u Srbiji je neretko priča o problemima i komplikacijama najčešÄ‡e uzrokovanih brojnim preprekama, nelogičnostima i zastarelim regulativama koje usporavaju (a često i koče) svaki iole savremeniji vid poslovanja.

ICT Hub je otvorio konkurs za 40 članova biznis inkubatora kojima će olakšati pokretanje sopstvenog posla u ICT sektoru, doprineti razvoju preduzetništva i otvaranju novih radnih mesta za mlade.

Šta je ICT Hub i kako mi može pomoći u pokretanju biznisa?

ICT Hub je biznis inkubator za informacione i komunikacione tehnologije koji će korisnicima pružati konkretnu podršku u osnivanju i razvoju IT kompanija, sa ciljem brzog prelaska iz start-up faze u fazu rasta. Konkretna podrška izmeÄ‘u ostalog sadrži:

• PrilagoÄ‘en kancelarijski prostor u savremenom high-tech okruženju u okviru naučno-tehnološkog parka "Zvezdara", a to uključuje i mogućnost korišÄ‡enja konferencijske sale za sastanke.
• Mentorska pomoć, edukacije i radionice iz oblasti pokretanja sopstvenog biznisa, upravljanja firmom i projektima, tehnika prodaje i marketinga... Pokretači ICT Huba obećavaju mentore i edukatore koji su uspešni u relevantnim oblastima. Zanimljivo je da će program i spisak mentora biti konačno definisan tek nakon izbora učesnika ICT Huba. Na ovaj način, sve će biti maksimalno prilagoÄ‘eno konkretnim potrebama projekata u ICT Hubu.
• Oprema i infrastruktura koji su prilagoÄ‘eni potrebama učesnika kako bi neometano razvijali svoje projekte. Tu spada računarska oprema, Cloud infrastruktura za razvoj i testiranje, struja, telefon, Internet konekcija...

Koliko to košta i kako da se prijavim?

Cena jednog mesta u ICT Hubu je 50$ mesečno u dinarskoj protivvrednosti. Ostatak do pune cene od 200$ je subvencionisan za prvu generaciju korisnika. Ukoliko Vaš prijavljeni projekat bude ocenjen kao jedan od 3 najbolja, za Vas je rezervisano besplatno mesto u ICT Hubu.

ICT Hub je otvorio konkurs za prvu generaciju od 40 članova koji će u biznis inkubatoru provesti godinu dana. Da biste se prijavili, potrebno je da ispratite tri koraka i u potpunosti detaljno popunite traženu dokumentaciju. 

40 odabranih biće poznati do 1. avgusta 2014. godine a početak rada je predviđen za 1. septembar 2014. godine.

Ko realizuje projekat ICT Hub?

Projekat ICT Hub realizuju DNA Communications i Orion telekom u saradnji sa USAID-om. Partneri projekta su i Srpska asocijacija menadžera (SAM) i Serbian Private Equity Association (SPEA). Svi partneri su, svako na svoj način, doprineli stvaranju ICT Hub-a i učestvovaće u njegovom radu.

Autor bloga ITkutak.com je jedan od promotera ovog sjajnog projekta. Nadam se da ćemo u septembru 2015. godine imati više desetina ICT uspešnih kompanija kao rezultat ovog biznis inkubatora.

Oni upućeni u moje aktivnosti, znaju da je konstantna mobilnost njihov veliki deo. TakoÄ‘e, zbog posla kojim se bavim, dostupnost informacija, mogućnost komunikacije i obavljanja posla na Internetu u svakom trenutku su od velikog značaja. 

Asus, godinama unazad, na tržište donosi inovacije koje sve gore navedeno čini značajno lakšim i prijatnijim. Tu je najpre bio netbook koncept, zatim je Transformer ukazao na nove mogućnosti da bi Padfone koncept ponudio nešto sasvim drugačije. Sada sam imao priliku da testiram drugu generaciju koja nastavlja i unapreÄ‘uje Padfone koncept.

Dizajn

Asus Padfone 2 i dalje predstavlja kombinaciju mobilnog telefona i tableta, i to ga u ovom obliku još uvek čini jedinstvenim na tržištu. Nakon što je analizirao utiske o prvoj verziji i osluškivao stvarne potrebe korisnika, Asus je načinio nekoliko dizajnerskih i funkcionalnih promena.

Sistem ubacivanja mobilnog telefona u tablet je izmenjen pre svega izbacivanjem "poklopca" i promenom orjentacije odeljka (sada je vertikalan u odnosu na horizontalan kod prvog Padfone-a). Moram reći da ovo deluje mnogo elegantnije i sigurnije. Takođe, odustalo se od olovke (čija upotrebljivost je i dalje diskutabilna kod svih proizvođača i modela) a procenjeno je i da nema potrebe za dodatnom tastaturom (o ovome se da diskutovati).

Funkcionalnost

Kao što sam već rekao, Padfone 2 se sastoji od mobilnog telefona i tableta. Kako tablet nije funkcionalan samostalno, jasno je da su svi procesorski i memorijski resursi u mobilnom telefonu. Zbog toga se Asus potrudio da tih resursa ne manjka. ÄŒetvorojezgarni procesor od 1,5 GHz i 2GB RAM memorije ceo sistem pokreću neverovatno brzo i stabilno. Rad sa Androidom 4.1, IPS+ ekran dijagonale 4,7 inča, sve čini prijatnijim. Ono što posebno treba istaći je autonomija. Telefon poseduje bateriju od 2140mAh što u prevodu znači celodnevnu autonomiju uz vrlo aktivno korišÄ‡enje ureÄ‘aja. 

Glavne karakteristike tablet komponente su ekran od 10,1 inča, zvučnici, prednja kamera i dodatna baterija od čak 5000mAh. Jedina zamerka koja se može uputiti na tablet komponentu je rezolucija ekrana koja ostaje ista kao i kod mobilnog telefona. Prikaz je i dalje odličan ali se stiče utisak da nije iskorišÄ‡en pun potencijal veće dijagonale ekrana. Baterija je nešto što će oduševiti svakoga, pogotovu ako govorimo o tome da je moguće birati nekoliko režima korišÄ‡enja: 

1. moguće je koristiti najpre bateriju tableta
2. moguće je koristiti bateriju tableta za punjenje mobilnog
3. moguće je koristiti obe baterije istovremeno

Glavni subjektivni utisci

Treba reći jedno: Padfone 2 je, zbog svog koncepta, skoro nemoguće uporediti sa drugim ureÄ‘ajima. Sa druge strane, priča se može voditi o karakteristikama i komponentama i tu možemo povući paralele. Ali smatram da je važnije ono što Padfone 2 daje korisniku.

Autonomija. To je prvo što mi pada na pamet. Ali ne bilo kakva autonomija. Autonomija bez uključivanja opcija za štednju baterije, bez voÄ‘enja računa o frekvenciji korišÄ‡enja ili zahtevnosti nekih aplikacija. Po prvi put sam koristio telefon koji je bez problema mogao da izdrži moje korišÄ‡enje. A pravu autonomiju celog ureÄ‘aja (uz korišÄ‡enje tablet komponente) nisam mogao do kraja da ispitam jer nije bilo toliko vremena samo za tu stavku. Jednostavno, cela stvar radi.

Na minus strani, uslovno, mogu stajati dve stvari. Cena ureÄ‘aja je na prvi pogled viša. Ali treba pomenuti da su kvalitet izrade, komponente i materijali na visokom nivou i da Asus tu nije pravio kompromise. Nemogućnost proširivosti unutrašnje memorije je takoÄ‘e uslovni minus jer ureÄ‘aj dolazi sa 32GB što je više nego dovoljno i za zahtevne korisnike. 

Jedno je sigurno, Asus je uspeo da se diferencira od konkurencije i podvuče svoju nameru da svoj nastup na tržištu bazira na inovacijama. To je uvek lepo čuti.