IT kutak - IT ćoše jednog informatičara

Pucalo se. U Srbiji postoji preko 1 200 000 registrovanih komada oružja. Retke su osobe koje se nisu našle u blizini nekog oružja a zvuk pucnjave više nikome nije stran. Pucalo se, prečesto i previše. Sada se pruža prilika da se kaže kad i gde.

O kulturi korišćenja i nošenja oružja

Tri uvis za venčanje, pa još tri uvis za rođenje, za krštenje počinje sa tri... Sportske pobede se "adekvatno" proslavljaju, a tu su i slave, dočeci i ispraćaji, razna veselja... Pucanje "u vazduh"? Svako zrno ispaljeno uvis, pada nazad na zemlju. Termin "zalutali metak" nikada nije bio deo lepe vesti.

U Srbiji preko 600 000 građana ima dozvolu za posedovanje 1 200 000 registrovanih komada oružja. Preko 90% ljudi smatra neprikladnim pucanje u pomenutim prilikama.

Eho ratova 

Posebno osetljivu temu predstavlja neregistrovano oružje. Kao najčešći "izgovor" za veliku prisutnost i dostupnost oružja u regionu se navodi period ratova i konfliktnih situacijama koje su se dešavale na ovim prostorima. Ono što je sada poznato kao "devedesete" je samo početak lanca koji je za sobom ostavio mnoge negativne efekte.

Oružje na meti

Centar za kontrolu malokalibarskog i lakog naoružanja u jugoistočnoj i istočnoj Evropi (UNDP/SEESAC) je pokrenuo projekat "Oružje na meti" kojim želi da pruži mogućnost građanima i građankama Srbije da iznesu svoje stavove u vezi sa oružjem, kao i da aktivnije učestvuju u poboljšanju sigurnosti i bezbednosti Srbije i njenih građana. 

Preko sajta (zasnovanom na Ushahidi platformi), građani Srbije mogu lako i brzo da ANONIMNO prilože informacije o viđenom oružju, kao i o njihove stavove po pitanju oružja u Srbiji.

Interesuje me, koji su vaši odgovori na sledeća pitanja:

Godinama se zalažem za poništeni listić. Ne pripadam ni jednoj stranci i ne verujem u trenutnu postavku, kandidate, obećanja... I nisam jedini. Često se čuje: "Neću da glasam jer nemam za koga!". Tada ja ispričam priču koja kroz jednostavnu matematiku pokazuje da neizlaskom na izbore, zapravo pomažete da budu izabrani oni kojima ne verujete. Pa da počnemo...

Kakvo je trenutno stanje sa listićima?

• - U Srbiji je izlaznost na prethodnim izborima bila oko 60%. Pojednostavljeno: Od 10 upisanih birača na izbore je izašlo samo 6. 
• - Za formiranje vlade je potrebno 51% glasova, ali ne od upisanih birača već od onih koji su glasali za kandidate na izborima (u ovom slučaju 6). 
• - Pojednostavljeno: Od 10 upisanih birača, na izbore je izašlo samo 6 - za formiranje vlade je potrebno samo 3,06 glasa. 

Kako se desilo da 3,06 od 10 glasova postane većina?

Zadržimo se malo na izlaznosti. Od 10 upisanih birača, samo 6 izađe na izbore. Matematički posmatrano 6 glasača, glasa za 10 ljudi, tj. glas svakog izašlog birača važi kao 10/6 glasova = svaki glas izašlog birača vredi kao 1.666666667 glasa.

Pojednostavljeno: To je isto kao kada bi ste na dan glasanja zaustavili komšiju i komšinicu koji su krenuli na glasanje i rekli im "Izvolite i moj listić a vi umesto mene zaokružite što i vama"

Nadam se da vam je iz ovoga jasno da, iako onih 4 birača (koji su ostali kod kuće) misli da nije glasalo, matematički gledano oni jesu glasali tako što su svoje glasove podelili izašlim glasačima. Nadam se da vam se zaključak sam nameće: Jedini ispravan odgovor je IZAĆI NA IZBORE. I šta onda?

Zašto poništiti listić umesto neizlaska na izbore?

Opet bih počeo od izlaznosti. Od 10 upisanih birača, do sada je na izbore izlazilo 6. Zamislite da sada izađe i sedmi i poništi listić. Rezultat:

• - Od 10 upisanih birača, izašlo je 7, 6 je glasalo za kandidate, 1 je poništio listić.
• - Za formiranje vlade je potrebno 51% od izašlih birača validnih listića (u ovom slučaju 6), tj. 3,06 glasa.  To je 43,7% od izašlih birača i 30,6% od ukupnog broja birača.
• - Svaki glas izašlog birača vredi kao 1.428571429 glasova.
• - Broj poništenih listića bi bio 14,29%
• - Trenutna istraživanja javnog mnjenja pokazuju da vodeće partije imaju oko 30% glasova.

Primećujete razliku? Zamislite sad da na izbore izađe 8 ili čak 9 glasača od upisanih 10.

Čemu služi poništen listić?

Poništen listić je potupuno legitiman način i građansko pravo da na izborima iskažete svoje nezadovoljstvo trenutnim stanjem i izborom koji je stavljen pred vas. U ovom tekstu sam izbegavao da pišem o stvarima i razlozima za korišćenje tog prava. Držao sam se matematike jer je precizna, tačna i neutralna. Kad se radi o razlozima, preporučujem tekst Nikole Jovanovića "Zašto ću da precrtam listić na izborima". Takođe preporučujem skup tekstova "Beli glas" linkovanih na sajtu Peščanika i tekst Zorana Živkovića "Vreme laži" na portalu 6uka.com

Poništen listić pre svega treba da utiče na svest birača, pokazujući da se svaki glas još uvek računa.

Poništen listić je odlično sredstvo protiv ucena, kupovine i krađe glasova. Koliko puta ste čuli priču o poslodavcima koji ucenjuju radnike, o partijama koje na razne načine primoravaju glasače da glasaju baš za njih i fotografišu listić? Ukoliko se nalazite u takvoj situaciji, moguće je zaokružiti broj, fotografisati listić, a potom zaokružiti i ostale brojeve. Svojim izlaskom na izbore, smanjujete broj praznih listića i mogućnost da oni budu "popunjeni" umesto vas.

Kao reakcija na poništeni listić, javlja se nekoliko odgovora:

- "Poništeni listić ne utiče na izbore, samo pomaže velikim partijama". Ovo u velikoj meri nije tačno. Matematički sam pokazao da povećanje izlaznosti i poništavanje listića utiču na rezutate. Poništeni listići nisu tu da opstruišu izborni proces ili formiranje vlade, zato i jesu legitimno sredstvo. Poništeni listići su PORUKA budućoj vlasti. Da, poništeni listići "podižu cenzus" što znači da je partijama potrebno više glasova nego pre da bi ušle u Parlament. To dovodi do rizika da manje partije ne pređu cenzus, što dalje vodi do manjeg broja partija u Parlamentu.

- "Bolje je glasati za neku manjinsku partiju". Cilj poništenog listića je iskazati nezadovoljstvo. Glasanjem za partiju koja najverovatnije neće preći cenzus vi zapravo potpisujete njihov program a ne iskazujete nezadovoljstvo. Vaše nezadovoljstvo i dalje ostaje nevidljivo.

- "Čak i da 99% poništi listić, izbori će biti validni". Ovo je istina. Ponavljam, cilj poništenih listića nije kočenje i opstruisanje sistema. Cilj je slanje poruke. A kakva poruka se šalje ako: 

• - Od 10 upisanih birača izađe 9, 6 glasa za kandidate a 3 poništi listić.- Za formiranje vlade je potrebno 51% od izašlih birača validnih listića (u ovom slučaju 6), tj 3,06 glasa. To je 34% od izašlih birača i 30,6% od ukupnog broja birača
• - Svaki glas izašlog birača vredi kao 1.111111111 glasova
• - Broj poništenih listića bi bio 33,3333333%
• - Trenutna istraživanja javnog mnjenja pokazuju da vodeće partije imaju oko 30% glasova.

*slike preuzete sa stranica "Nevažeći listići" i portala E-Novine

Ove godine sam dobio priliku da, 10.10.2010. u okviru BlogOpen-a, izložim svoje viđenje načina na koji uticaj blogera, blogova i blogosfere možemo podići na viši nivo. Iako još nismo definisali šta je to uopšte uticaj blogova u Srbiji (a i regionu), većina se uglavnom slaže da on nije na zavidnom nivou i da svakako može ali i treba biti veći. Za to sam iskoristio model "piramide znanja" koji je primenljiv kako na nas, autore blogova, tako i na naše čitaoce. Priču sam ilustrovao kroz više  primera iz kampanja, projekata, organizacija.

PIRAMIDA ZNANJA

"Model" koji sam koristio na predavanju ima naziv "Piramida znanja". Iako termin verovatno postoji, osnovu sam našao u jednom razgovoru sa Srđanom Bajićem nakon čega sam aktivno razmišljao o tome i uobličio je za svoje potrebe. Ukratko, radi se o "piramidi" sa 5 nivoa kroz koje svako, u potpunosti ili delimično, prolazi prilikom suočavanja sa "vetrenjačama". Boljim razumevanjem ovog procesa bi postigli veću relevantnost pa samim tim efektniju i efikasniju primenu uticaja koji blogovi mogu imati.

1. NEZNANJE

Ovo je početni nivo na kome se najčešće nalazimo kada se nađemo u novim okolnostima, suočimo sa novim problemom itd. Glavne karakteristike su neposedovanje ikakvih saznanja, podataka, informacija i, na prvi pogled, nepovezanost sa navedenom situacijom. Glavna prepreka ka višem nivou znanja je najčešće ignorantnost i nespremnost da učestvujemo. Možda najbitnija stvar koju možemo u ovom slučaju uraditi jeste uspostaviti kanale komunikacije kojima ćemo plasirati relevantne informacije ali i (podjednako bitno) biti dostupni za povratne. 

Primer koji sam upotrebio oslanja se na aktivnosti Centra EMPRONA (Entuzijazam Mladih PROtiv NArkomanije). Centar kroz primarnu prevenciju narkomanije, edukaciju i ostale aktivnosti pokušava da proširi svest o problemu narkomanije kao o problemu celog društva a ne pojedinca. Rečenica koju često dobijaju "na terenu" kao odgovor je: "Nisam ja narkoman" Ipak, prateći komunikaciju kroz uspostavljene kanale (savetovalište, e-mail savetovalište, SOS telefon...) može se reći da Centar postiže rezultate. Ključno pitanje za prelazak na sledeći nivo je: DA LI SE ČUJEMO?

2. PRETPOSTAVKA

Nivo znanja na kome se većina ljudi najduže zadržava a neki tu čak i ostaju. Karakteriše ga postojanje nekog mišljenja i zaključaka koji su najčešće formirani na osnovu informacija iz jednog izvora a vrlo često na osnovu nepotpunih ili nepouzdanih podataka. Uz tu karakteristiku često ide još jedna - tvrdoglavost, nespremnost da već formirano mišljenje menjamo usled novih činjenica. 

Postoje bar dva načina na koji možemo "tretirati" ovaj nivo. Prvi je plasiranje novih činjenica, informacija i znanja "na silu", što nije najefikasniji način i često dovodi do velikog kontra-efekta. Drugi način je taj da pokušamo da nečim zainteresujemo ljude za temu kojom se bavimo i tako podstaknemo da oni sami traže više informacija. Primer za to je iz 2008. godine kada smo za potrebe brendiranja i povećanja vidljivosti projekta Dance 4 Life u Srbiji koristili flash mob akcije. Grupa ljudi koja se iznenada pojavljuje i vrši zanimljivu radnju i potom nestaje, uglavnom za sobom ostavlja dobar viralni efekat i ljude koji žele više informacija. Ključno pitanje za prelazak na sledeći nivo: KOLIKO LJUDI GOOGLA ZA VIŠE INFORMACIJA NAKON ČITANJA VAŠEG TEKSTA?

3. ZNANJE

Znanje je na prvi pogled apsolutno pozitivan nivo. Karakteriše ga posedovanje podataka i informacija iz više relevantnih izvora, ali i formirano mišljenje i stav na osnovu njih. Verovatno najveća mana ovog nivoa je instinktivna reakcija, sklonost da znanje pomešamo sa razumevanjem i skok na primenu. 

Skok na primenu sa ovog nivoa obično povlači izostanak jasnog cilja i načina za postizanje tog cilja. Na Webu, to se često manifestuje velikim brojem tweetova, ReTweetova, statusa, lajkova... bez konkretnog rezultata u "stvarnom" svetu. Ključno pitanje za prelazak na sledeći nivo: DA LI STVARNO RAZUMEMO?

4. RAZUMEVANJE

U ovom delu nema mnogo reči. Često najbolji način da razumemo jeste tišina i pokušaj da zamislimo: Kako je to biti u problemu koji pokušavamo da rešimo? Kakva je promena koju pokušavamo da postignemo? Kakav je način kojim bi da je postignemo?

Koliko je razumevanje bitno za efektivnost kampanje, pokazuju istraživanja koje Omladina JAZAS-a izvodi svake godine. Na osnovu rezultata tih istraživanja, ova organizacija bira pristup i instrumente za delovanje kako bi efekti borbe protiv HIV-a i AIDS-a bili što bolji. Zahvaljujem se Omladini JAZAS-a Novi Sad na ustupljenim podacima i podršci. Pitanje na koje treba odgovoriti: ŠTA NAM JE ČINITI?

5. PRIMENA

Finalni nivo počinje od odgovora na pitanje: KO? Ko će uzeti učešće u akciji? Ko će reagovati? Uvek je najbolje poći od ličnih primera. Delima stati iza onoga što zastupamo. 

Dok sam pripremao predavanje, u startu sam želeo da pomenem i projekat "Budi davalac krvi". Primetio sam ih po zanimljivim tweetovima na Twitteru (@BudiDavalacKrvi) što me je motivisalo da istražim dalje. Ali, tada nisam bio davalac krvi. Zato sam pre predavanja to promenio i sada pored teorije mogu govoriti i o praktičnom iskustvu a samim tim i podstačem na dobrovoljno davalaštvo kao vid pružanja pomoći koja je mnogima potrebna.

NA KRAJU

Napredovanje kroz nivoe znanja nikad nije gotovo. Uvek treba težiti boljem, ići dalje. Često u tome nailazimo na pitanja "ZAŠTO JA? DA LI SE TO MENE TIČE?". U tom slučaju, primena ne počinje od odgovora na pitanje "KO?". Tada treba postaviti pitanje: KO JE SLEDEĆI?

Ovaj tekst je deo blogerske kampanje za smenu ministra zdravlja Tomice Milosavljevića. Kampanja je počela da poprima neki oblik pokretanjem posebnog bloga "Ostavka" koji će se time baviti kao i online peticije. Kako se radi o relnom i lako uočljivom problemu u sektoru zdravstva, peticiju sam potpisao kao 46. (imenom i prezimenom)

Ipak, od malena sam učen da svaka priča ima bar dve strane. Nakon praćenja situacije od samog početka i čitanja svih objavljenih tekstova, želeo bih da iskažem svoje viđenje cele stvari.

LICE

Već sam rekao, radi se o vrlo ozbiljnom i evidentnom problemu koji je godinama guran u stranu. Na žalost, ne može se nabrojati mnogo pokušaja da se taj problem reši a radi se o sektoru u kome je Tomica Milosavljević ministar već 8 godina. Ne može se reći da nije bilo vremena. Na žalost, pomaka nema - čak stvari idu i unazad. 

Dakle, apeluje se na svest ministra Tomice Milosavljevića da podnese ostavku na to mesto. O razlozima bi mogli u nedogled, zato ću samo preporučiti neke od objavljenih tekstova koji su to lepo saželi:

- Pre svega, tu je tekst Čarolije koji u drugom delu ima lepo oblikovan "putokaz" kroz objavljene tekstove,

- Pedya, kao i uvek, na jedan apsolutno logičan, koncizan i razumljiv način objašnjava aspekt odgovornosti jednog ministra.

- Mahlat je napravila spisak razloga čije bi stavke i pojedinačno trebale biti dovoljne da odgovornima proradi savest.

Navedeni tekstovi će u ljudima probuditi osećaj za reagovanje. Ti tekstovi opisuju osećanje kojim sam se vodio kada sam potpisivao peticiju. Za 4 dana, u ovom trenutku - skupljeno je 113 potpisa. Definisani cilj je 10 000 potpisa. Šta tu ne štima?

NALIČJE

Rekoh već, sve pratim od početka i ima u akciji stvari koje doprinose ovako slabom rezultatu. Idemo redom:

- Nedostatak osnovnog plana, strategije, taktike. Ostavka je moralni čin. Apelovati na tipa koji je x puta dokazao da nema moral da to učini - nema poente. Mislim da je trebalo apelovati na razrešenje i smenu. Može samo da vam se učini da su te stvari iste i da zahtevaju isti pristup. OK, jurišanje na vetrenjače mi ne predstavlja problem. Ipak, mogli smo da pogledamo ima li nekih klimavih cigli? Možda su zadnja vrata otključana? 

- Dobro, traži se ostavka. Možda trenutak nije najbolji ali - nastavljamo. Postavljena je peticija i sad je treba promovisati. Tako što ćete pokrenuti FB grupu. Šta raditi kada ljudi i onda ne potpisuju peticiju? Reći im da nemaju pameti, nazvati ih miševima? Nojevima? Kukavicama?

Nakon tih postova sam na Twitteru direktno izneo svoju primedbu. Usledila je kraća komunikacija između Verkić, Poslednjeg skauta i mene. Da je ne bih prepričavao, izdvojio sam linkove, ukoliko želite prođite kroz njih:

@verkic & @itkutak (1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8)

@PoslednjiSkaut & @itkutak: (1, 2, 3, 4, 5, 6)

Iz navedenog se, verujem, vidi nepoštovanje prema onima čiju podršku tražimo. Ne vidim kako vređanje ljudi treba da ih ohrabri da potpišu peticiju? Lično, smatram da nije ispoštovan ni potpis ljudi koji su potpisali peticiju. Kakav se primer daje takvom komunikacijom?

- Blog akcija je počela. Uputstvo je umesto smernica diktiralo diskutabilna pravila. Opet osećaj prisile. 

- Većina tekstova je objavljena nedugo posle ponoći. Verujem, propuštena je prilika da prvi talas dopre do šireg kruga ljudi koji u tom trenutku spavaju jer ih sutra očekuje radni dan. Setite se, ne pišu blogeri samo za blogere. Ima "napolju" nekoliko miliona ljudi.

- Drugi talas se naravno "gura" na silu ( 1, 2, 3). Vidim i da nakon ovolike priče o funkcionisanju društvenih medija/mreža prethodnih godina, mnogi nisu naučili osnove. 

- VIP B92 blogeri su u prethodnim prilikama pokazali da umeju da privuku pažnju ostalih medija. Da li ih je neko kontaktirao? Da li je sa njima komunicirano na pravi način?

Osnovna načela komuniciranja ove akcije sa javnošću očigledno nisu dogovorena ili nisu poštovana. Zbog ovog naličja, umesto pune podrške (kakvu sam do sada uvek pružao), imate ovaj tekst. Pola-pola.

NA KRAJU

Tu ću stati. Ima još toliko toga što bih rekao ali sam shvatio da već sada izgleda da je naličje lošije od lica. A nije! Problem je i dalje vrlo opipljiv i reakcija je neophodna. Ali ako ćemo to raditi, hajde da radimo na pravi način. Hajde da to bude po redu, sa konkretnim ciljem, kanalima i sredstvima. Postoje stvari koje razlikuju lepo organizovanu akciju sa potencijalom od besmislenog kevtanja.

Možete a ne morate da komentarišete, da me linkujete, podržavate. Dovoljno će biti ako shvatite da je ovo prvi tekst koji ovako pišem o blog zajednici i nekoj inicijativi. Boli me kad vidim da naličje može da banalizuje ozbiljan problem i dobre namere.

Smatram da peticiju i broj potpisa treba čitati kao poruku. Najglasniji među nama je nisu potpisali. Umesto da gledamo ko je podržao, gledajmo ko nije. Treba se zapitati - zašto? Šta je to što loše radimo da ne možemo da dopremo do njih?

Ne znam samo, da li se ovo računa kao učešće? Da li mogu da dobijem svoju značku blogerčića Srbije?

 napomena: slika "Tomica cigla" preuzeta od Peđe

Sve je počelo pre 10 godina, kada su se svetski lideri 189 zemalja složili oko nečega što je danas poznato pod imenom "Milenijumski ciljevi razvoja". Srbija se ovoj grupi zemalja pridružila u maju 2005. godine a rok koji je postavljen za ispunjenje ovih ciljeva je 2015. godina. Ipak, kako je vreme odmicalo, javila se potreba za vršenjem pritiska na vlade potpisnice da konstantno rade na ispunjenju.

Ostalo je 5 godina za ispunjenje ciljeva a, nakon 2/3 puta, jasno je da smo od njih i dalje previše daleko. "Earth hour" ("Sat za našu planetu") je jedan od pokreta koji već 4. godinu pokušava da utiče na svest svetskih lidera. Da bi ga podržali, potrebno je, samo na sat vremena, ugasiti svetlo (ove godine 27.3.2010. u 20.30 časova).

A čemu sve to?

Poučen iskustvom od prošle godine, želim najpre da objasnim neke stvari. Često se u medijima provlači rečenica koja kaže da se ovo gašenje svetala radi zarad očuvanja energije a samim tim i okoline/prirode/ekologije. I to bude najčešće pogrešno shvaćeno. NIJE CILj uštedeti svu tu energiju za tih sat vremena! CILj JE stvoriti neverovatno fenomenalan vizuelni efekat koji će biti zabeležen kamerama i fotoaparatima što će, uz činjenicu da je u stvaranju istog učestvovalo preko milijardu ljudi, poslati snažnu poruku o želji da se stvari menjaju nabolje.

Šta i kako podržati?

"Earth hour" kampanja je pre svega orjentisana ka očuvanju životne sredine. Jedna od stavki kaže da do 2015. treba prepoloviti procenat ljudi na planeti koji nemaju trajni pristup pijaćoj vodi. Ipak, kampanju volim da posmatram u širem kontekstu. "Milenijumski ciljevi razvoja" govore o principima na kojima bi ova planeta morala da počiva u 21. veku: sloboda, jednakost, solidarnost, tolerancija, poštovanje prirode, podela odgovornosti.

Ciljevi koji su postavljeni pred nas su:

• - Borba protiv siromaštva i gladi,
• - mogućnost obrazovanja svakog deteta,
• - jednakost među polovima,
• - smanjenje smrtnosti kod dece, starosti ispod pet godina, za dve trećine,
• - smanjenje stope smrtnosti majki/porodilja za tri četvrtine,
• - borba protiv HIV-a, AIDS-a, malarije i drugih ozbiljnih bolesti,
• - održivost životne sredine
• - formiranje globalno partnerstvo za razvoj koje bi nakon 2015. godine dalje vodilo brigu o ciljevima do potpunog ispunjenja.

"Earth hour" kampanju treba podržati ukoliko podržavate bar jedan od navedenih ciljeva. Kako? Potrebno je samo da, 27.3.2010. u 20.30h ugasite svetlo na sat vremena. Ovaj blog će, kao i prethodne godine za taj dan prilagoditi dizajn i imati "ugašeno svetlo" pored još nekih aktivnosti o kojima će blagovremeno biti reči.

*edit: