IT kutak - IT ćoše jednog informatičara

Pucalo se. U Srbiji postoji preko 1 200 000 registrovanih komada oružja. Retke su osobe koje se nisu našle u blizini nekog oružja a zvuk pucnjave više nikome nije stran. Pucalo se, prečesto i previše. Sada se pruža prilika da se kaže kad i gde.

O kulturi korišć‡enja i nošenja oružja

Tri uvis za venčanje, pa još tri uvis za roć‘enje, za krštenje počinje sa tri... Sportske pobede se "adekvatno" proslavljaju, a tu su i slave, dočeci i isprać‡aji, razna veselja... Pucanje "u vazduh"? Svako zrno ispaljeno uvis, pada nazad na zemlju. Termin "zalutali metak" nikada nije bio deo lepe vesti.

U Srbiji preko 600 000 grać‘ana ima dozvolu za posedovanje 1 200 000 registrovanih komada oružja. Preko 90% ljudi smatra neprikladnim pucanje u pomenutim prilikama.

Eho ratova 

Posebno osetljivu temu predstavlja neregistrovano oružje. Kao najčešć‡i "izgovor" za veliku prisutnost i dostupnost oružja u regionu se navodi period ratova i konfliktnih situacijama koje su se dešavale na ovim prostorima. Ono što je sada poznato kao "devedesete" je samo početak lanca koji je za sobom ostavio mnoge negativne efekte.

Oružje na meti

Centar za kontrolu malokalibarskog i lakog naoružanja u jugoistočnoj i istočnoj Evropi (UNDP/SEESAC) je pokrenuo projekat "Oružje na meti" kojim želi da pruži moguć‡nost grać‘anima i grać‘ankama Srbije da iznesu svoje stavove u vezi sa oružjem, kao i da aktivnije učestvuju u poboljšanju sigurnosti i bezbednosti Srbije i njenih grać‘ana. 

Preko sajta (zasnovanom na Ushahidi platformi), grać‘ani Srbije mogu lako i brzo da ANONIMNO prilože informacije o vić‘enom oružju, kao i o njihove stavove po pitanju oružja u Srbiji.

Interesuje me, koji su vaši odgovori na sledeć‡a pitanja:

Godinama se zalažem za poništeni listić‡. Ne pripadam ni jednoj stranci i ne verujem u trenutnu postavku, kandidate, obeć‡anja... I nisam jedini. ćŒesto se čuje: "Neć‡u da glasam jer nemam za koga!". Tada ja ispričam priču koja kroz jednostavnu matematiku pokazuje da neizlaskom na izbore, zapravo pomažete da budu izabrani oni kojima ne verujete. Pa da počnemo...

Kakvo je trenutno stanje sa listić‡ima?

• - U Srbiji je izlaznost na prethodnim izborima bila oko 60%. Pojednostavljeno: Od 10 upisanih birača na izbore je izašlo samo 6. 
• - Za formiranje vlade je potrebno 51% glasova, ali ne od upisanih birača već‡ od onih koji su glasali za kandidate na izborima (u ovom slučaju 6). 
• - Pojednostavljeno: Od 10 upisanih birača, na izbore je izašlo samo 6 - za formiranje vlade je potrebno samo 3,06 glasa. 

Kako se desilo da 3,06 od 10 glasova postane već‡ina?

Zadržimo se malo na izlaznosti. Od 10 upisanih birača, samo 6 izać‘e na izbore. Matematički posmatrano 6 glasača, glasa za 10 ljudi, tj. glas svakog izašlog birača važi kao 10/6 glasova = svaki glas izašlog birača vredi kao 1.666666667 glasa.

Pojednostavljeno: To je isto kao kada bi ste na dan glasanja zaustavili komšiju i komšinicu koji su krenuli na glasanje i rekli im "Izvolite i moj listić‡ a vi umesto mene zaokružite što i vama"

Nadam se da vam je iz ovoga jasno da, iako onih 4 birača (koji su ostali kod kuć‡e) misli da nije glasalo, matematički gledano oni jesu glasali tako što su svoje glasove podelili izašlim glasačima. Nadam se da vam se zaključak sam nameć‡e: Jedini ispravan odgovor je IZAĐI NA IZBORE. I šta onda?

Zašto poništiti listić‡ umesto neizlaska na izbore?

Opet bih počeo od izlaznosti. Od 10 upisanih birača, do sada je na izbore izlazilo 6. Zamislite da sada izać‘e i sedmi i poništi listić‡. Rezultat:

• - Od 10 upisanih birača, izašlo je 7, 6 je glasalo za kandidate, 1 je poništio listić‡.
• - Za formiranje vlade je potrebno 51% od izašlih birača validnih listić‡a (u ovom slučaju 6), tj. 3,06 glasa.  To je 43,7% od izašlih birača i 30,6% od ukupnog broja birača.
• - Svaki glas izašlog birača vredi kao 1.428571429 glasova.
• - Broj poništenih listić‡a bi bio 14,29%
• - Trenutna istraživanja javnog mnjenja pokazuju da vodeć‡e partije imaju oko 30% glasova.

Primeć‡ujete razliku? Zamislite sad da na izbore izać‘e 8 ili čak 9 glasača od upisanih 10.

ćŒemu služi poništen listić‡?

Poništen listić‡ je potupuno legitiman način i grać‘ansko pravo da na izborima iskažete svoje nezadovoljstvo trenutnim stanjem i izborom koji je stavljen pred vas. U ovom tekstu sam izbegavao da pišem o stvarima i razlozima za korišć‡enje tog prava. Držao sam se matematike jer je precizna, tačna i neutralna. Kad se radi o razlozima, preporučujem tekst Nikole Jovanović‡a "Zašto ć‡u da precrtam listić‡ na izborima". Takoć‘e preporučujem skup tekstova "Beli glas" linkovanih na sajtu Peščanika i tekst Zorana Živković‡a "Vreme laži" na portalu 6uka.com

Poništen listić‡ pre svega treba da utiče na svest birača, pokazujuć‡i da se svaki glas još uvek računa.

Poništen listić‡ je odlično sredstvo protiv ucena, kupovine i krać‘e glasova. Koliko puta ste čuli priču o poslodavcima koji ucenjuju radnike, o partijama koje na razne načine primoravaju glasače da glasaju baš za njih i fotografišu listić‡? Ukoliko se nalazite u takvoj situaciji, moguć‡e je zaokružiti broj, fotografisati listić‡, a potom zaokružiti i ostale brojeve. Svojim izlaskom na izbore, smanjujete broj praznih listić‡a i moguć‡nost da oni budu "popunjeni" umesto vas.

Kao reakcija na poništeni listić‡, javlja se nekoliko odgovora:

- "Poništeni listić‡ ne utiče na izbore, samo pomaže velikim partijama". Ovo u velikoj meri nije tačno. Matematički sam pokazao da poveć‡anje izlaznosti i poništavanje listić‡a utiču na rezutate. Poništeni listić‡i nisu tu da opstruišu izborni proces ili formiranje vlade, zato i jesu legitimno sredstvo. Poništeni listić‡i su PORUKA buduć‡oj vlasti. Da, poništeni listić‡i "podižu cenzus" što znači da je partijama potrebno više glasova nego pre da bi ušle u Parlament. To dovodi do rizika da manje partije ne preć‘u cenzus, što dalje vodi do manjeg broja partija u Parlamentu.

- "Bolje je glasati za neku manjinsku partiju". Cilj poništenog listić‡a je iskazati nezadovoljstvo. Glasanjem za partiju koja najverovatnije neć‡e preć‡i cenzus vi zapravo potpisujete njihov program a ne iskazujete nezadovoljstvo. Vaše nezadovoljstvo i dalje ostaje nevidljivo.

- "ćŒak i da 99% poništi listić‡, izbori ć‡e biti validni". Ovo je istina. Ponavljam, cilj poništenih listić‡a nije kočenje i opstruisanje sistema. Cilj je slanje poruke. A kakva poruka se šalje ako: 

• - Od 10 upisanih birača izać‘e 9, 6 glasa za kandidate a 3 poništi listić‡.- Za formiranje vlade je potrebno 51% od izašlih birača validnih listić‡a (u ovom slučaju 6), tj 3,06 glasa. To je 34% od izašlih birača i 30,6% od ukupnog broja birača
• - Svaki glas izašlog birača vredi kao 1.111111111 glasova
• - Broj poništenih listić‡a bi bio 33,3333333%
• - Trenutna istraživanja javnog mnjenja pokazuju da vodeć‡e partije imaju oko 30% glasova.

*slike preuzete sa stranica "Nevažeć‡i listić‡i" i portala E-Novine

Ove godine sam dobio priliku da, 10.10.2010. u okviru BlogOpen-a, izložim svoje vić‘enje načina na koji uticaj blogera, blogova i blogosfere možemo podić‡i na viši nivo. Iako još nismo definisali šta je to uopšte uticaj blogova u Srbiji (a i regionu), već‡ina se uglavnom slaže da on nije na zavidnom nivou i da svakako može ali i treba biti već‡i. Za to sam iskoristio model "piramide znanja" koji je primenljiv kako na nas, autore blogova, tako i na naše čitaoce. Priču sam ilustrovao kroz više  primera iz kampanja, projekata, organizacija.

PIRAMIDA ZNANJA

"Model" koji sam koristio na predavanju ima naziv "Piramida znanja". Iako termin verovatno postoji, osnovu sam našao u jednom razgovoru sa Srć‘anom Bajić‡em nakon čega sam aktivno razmišljao o tome i uobličio je za svoje potrebe. Ukratko, radi se o "piramidi" sa 5 nivoa kroz koje svako, u potpunosti ili delimično, prolazi prilikom suočavanja sa "vetrenjačama". Boljim razumevanjem ovog procesa bi postigli već‡u relevantnost pa samim tim efektniju i efikasniju primenu uticaja koji blogovi mogu imati.

1. NEZNANJE

Ovo je početni nivo na kome se najčešć‡e nalazimo kada se nać‘emo u novim okolnostima, suočimo sa novim problemom itd. Glavne karakteristike su neposedovanje ikakvih saznanja, podataka, informacija i, na prvi pogled, nepovezanost sa navedenom situacijom. Glavna prepreka ka višem nivou znanja je najčešć‡e ignorantnost i nespremnost da učestvujemo. Možda najbitnija stvar koju možemo u ovom slučaju uraditi jeste uspostaviti kanale komunikacije kojima ć‡emo plasirati relevantne informacije ali i (podjednako bitno) biti dostupni za povratne. 

Primer koji sam upotrebio oslanja se na aktivnosti Centra EMPRONA (Entuzijazam Mladih PROtiv NArkomanije). Centar kroz primarnu prevenciju narkomanije, edukaciju i ostale aktivnosti pokušava da proširi svest o problemu narkomanije kao o problemu celog društva a ne pojedinca. Rečenica koju često dobijaju "na terenu" kao odgovor je: "Nisam ja narkoman" Ipak, prateć‡i komunikaciju kroz uspostavljene kanale (savetovalište, e-mail savetovalište, SOS telefon...) može se reć‡i da Centar postiže rezultate. Ključno pitanje za prelazak na sledeć‡i nivo je: DA LI SE ćŒUJEMO?

2. PRETPOSTAVKA

Nivo znanja na kome se već‡ina ljudi najduže zadržava a neki tu čak i ostaju. Karakteriše ga postojanje nekog mišljenja i zaključaka koji su najčešć‡e formirani na osnovu informacija iz jednog izvora a vrlo često na osnovu nepotpunih ili nepouzdanih podataka. Uz tu karakteristiku često ide još jedna - tvrdoglavost, nespremnost da već‡ formirano mišljenje menjamo usled novih činjenica. 

Postoje bar dva načina na koji možemo "tretirati" ovaj nivo. Prvi je plasiranje novih činjenica, informacija i znanja "na silu", što nije najefikasniji način i često dovodi do velikog kontra-efekta. Drugi način je taj da pokušamo da nečim zainteresujemo ljude za temu kojom se bavimo i tako podstaknemo da oni sami traže više informacija. Primer za to je iz 2008. godine kada smo za potrebe brendiranja i poveć‡anja vidljivosti projekta Dance 4 Life u Srbiji koristili flash mob akcije. Grupa ljudi koja se iznenada pojavljuje i vrši zanimljivu radnju i potom nestaje, uglavnom za sobom ostavlja dobar viralni efekat i ljude koji žele više informacija. Ključno pitanje za prelazak na sledeć‡i nivo: KOLIKO LJUDI GOOGLA ZA VIŠE INFORMACIJA NAKON ćŒITANJA VAŠEG TEKSTA?

3. ZNANJE

Znanje je na prvi pogled apsolutno pozitivan nivo. Karakteriše ga posedovanje podataka i informacija iz više relevantnih izvora, ali i formirano mišljenje i stav na osnovu njih. Verovatno najveć‡a mana ovog nivoa je instinktivna reakcija, sklonost da znanje pomešamo sa razumevanjem i skok na primenu. 

Skok na primenu sa ovog nivoa obično povlači izostanak jasnog cilja i načina za postizanje tog cilja. Na Webu, to se često manifestuje velikim brojem tweetova, ReTweetova, statusa, lajkova... bez konkretnog rezultata u "stvarnom" svetu. Ključno pitanje za prelazak na sledeć‡i nivo: DA LI STVARNO RAZUMEMO?

4. RAZUMEVANJE

U ovom delu nema mnogo reči. ćŒesto najbolji način da razumemo jeste tišina i pokušaj da zamislimo: Kako je to biti u problemu koji pokušavamo da rešimo? Kakva je promena koju pokušavamo da postignemo? Kakav je način kojim bi da je postignemo?

Koliko je razumevanje bitno za efektivnost kampanje, pokazuju istraživanja koje Omladina JAZAS-a izvodi svake godine. Na osnovu rezultata tih istraživanja, ova organizacija bira pristup i instrumente za delovanje kako bi efekti borbe protiv HIV-a i AIDS-a bili što bolji. Zahvaljujem se Omladini JAZAS-a Novi Sad na ustupljenim podacima i podršci. Pitanje na koje treba odgovoriti: ŠTA NAM JE ćŒINITI?

5. PRIMENA

Finalni nivo počinje od odgovora na pitanje: KO? Ko ć‡e uzeti učešć‡e u akciji? Ko ć‡e reagovati? Uvek je najbolje poć‡i od ličnih primera. Delima stati iza onoga što zastupamo. 

Dok sam pripremao predavanje, u startu sam želeo da pomenem i projekat "Budi davalac krvi". Primetio sam ih po zanimljivim tweetovima na Twitteru (@BudiDavalacKrvi) što me je motivisalo da istražim dalje. Ali, tada nisam bio davalac krvi. Zato sam pre predavanja to promenio i sada pored teorije mogu govoriti i o praktičnom iskustvu a samim tim i podstačem na dobrovoljno davalaštvo kao vid pružanja pomoć‡i koja je mnogima potrebna.

NA KRAJU

Napredovanje kroz nivoe znanja nikad nije gotovo. Uvek treba težiti boljem, ić‡i dalje. ćŒesto u tome nailazimo na pitanja "ZAŠTO JA? DA LI SE TO MENE TIćŒE?". U tom slučaju, primena ne počinje od odgovora na pitanje "KO?". Tada treba postaviti pitanje: KO JE SLEDEĐI?

Ovaj tekst je deo blogerske kampanje za smenu ministra zdravlja Tomice Milosavljević‡a. Kampanja je počela da poprima neki oblik pokretanjem posebnog bloga "Ostavka" koji ć‡e se time baviti kao i online peticije. Kako se radi o relnom i lako uočljivom problemu u sektoru zdravstva, peticiju sam potpisao kao 46. (imenom i prezimenom)

Ipak, od malena sam učen da svaka priča ima bar dve strane. Nakon prać‡enja situacije od samog početka i čitanja svih objavljenih tekstova, želeo bih da iskažem svoje vić‘enje cele stvari.

LICE

Već‡ sam rekao, radi se o vrlo ozbiljnom i evidentnom problemu koji je godinama guran u stranu. Na žalost, ne može se nabrojati mnogo pokušaja da se taj problem reši a radi se o sektoru u kome je Tomica Milosavljević‡ ministar već‡ 8 godina. Ne može se reć‡i da nije bilo vremena. Na žalost, pomaka nema - čak stvari idu i unazad. 

Dakle, apeluje se na svest ministra Tomice Milosavljević‡a da podnese ostavku na to mesto. O razlozima bi mogli u nedogled, zato ć‡u samo preporučiti neke od objavljenih tekstova koji su to lepo saželi:

- Pre svega, tu je tekst ćŒarolije koji u drugom delu ima lepo oblikovan "putokaz" kroz objavljene tekstove,

- Pedya, kao i uvek, na jedan apsolutno logičan, koncizan i razumljiv način objašnjava aspekt odgovornosti jednog ministra.

- Mahlat je napravila spisak razloga čije bi stavke i pojedinačno trebale biti dovoljne da odgovornima proradi savest.

Navedeni tekstovi ć‡e u ljudima probuditi oseć‡aj za reagovanje. Ti tekstovi opisuju oseć‡anje kojim sam se vodio kada sam potpisivao peticiju. Za 4 dana, u ovom trenutku - skupljeno je 113 potpisa. Definisani cilj je 10 000 potpisa. Šta tu ne štima?

NALIćŒJE

Rekoh već‡, sve pratim od početka i ima u akciji stvari koje doprinose ovako slabom rezultatu. Idemo redom:

- Nedostatak osnovnog plana, strategije, taktike. Ostavka je moralni čin. Apelovati na tipa koji je x puta dokazao da nema moral da to učini - nema poente. Mislim da je trebalo apelovati na razrešenje i smenu. Može samo da vam se učini da su te stvari iste i da zahtevaju isti pristup. OK, jurišanje na vetrenjače mi ne predstavlja problem. Ipak, mogli smo da pogledamo ima li nekih klimavih cigli? Možda su zadnja vrata otključana? 

- Dobro, traži se ostavka. Možda trenutak nije najbolji ali - nastavljamo. Postavljena je peticija i sad je treba promovisati. Tako što ć‡ete pokrenuti FB grupu. Šta raditi kada ljudi i onda ne potpisuju peticiju? Reć‡i im da nemaju pameti, nazvati ih miševima? Nojevima? Kukavicama?

Nakon tih postova sam na Twitteru direktno izneo svoju primedbu. Usledila je krać‡a komunikacija izmeć‘u Verkić‡, Poslednjeg skauta i mene. Da je ne bih prepričavao, izdvojio sam linkove, ukoliko želite proć‘ite kroz njih:

@verkic & @itkutak (1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8)

@PoslednjiSkaut & @itkutak: (1, 2, 3, 4, 5, 6)

Iz navedenog se, verujem, vidi nepoštovanje prema onima čiju podršku tražimo. Ne vidim kako vreć‘anje ljudi treba da ih ohrabri da potpišu peticiju? Lično, smatram da nije ispoštovan ni potpis ljudi koji su potpisali peticiju. Kakav se primer daje takvom komunikacijom?

- Blog akcija je počela. Uputstvo je umesto smernica diktiralo diskutabilna pravila. Opet oseć‡aj prisile. 

- Već‡ina tekstova je objavljena nedugo posle ponoć‡i. Verujem, propuštena je prilika da prvi talas dopre do šireg kruga ljudi koji u tom trenutku spavaju jer ih sutra očekuje radni dan. Setite se, ne pišu blogeri samo za blogere. Ima "napolju" nekoliko miliona ljudi.

- Drugi talas se naravno "gura" na silu ( 1, 2, 3). Vidim i da nakon ovolike priče o funkcionisanju društvenih medija/mreža prethodnih godina, mnogi nisu naučili osnove. 

- VIP B92 blogeri su u prethodnim prilikama pokazali da umeju da privuku pažnju ostalih medija. Da li ih je neko kontaktirao? Da li je sa njima komunicirano na pravi način?

Osnovna načela komuniciranja ove akcije sa javnošć‡u očigledno nisu dogovorena ili nisu poštovana. Zbog ovog naličja, umesto pune podrške (kakvu sam do sada uvek pružao), imate ovaj tekst. Pola-pola.

NA KRAJU

Tu ć‡u stati. Ima još toliko toga što bih rekao ali sam shvatio da već‡ sada izgleda da je naličje lošije od lica. A nije! Problem je i dalje vrlo opipljiv i reakcija je neophodna. Ali ako ć‡emo to raditi, hajde da radimo na pravi način. Hajde da to bude po redu, sa konkretnim ciljem, kanalima i sredstvima. Postoje stvari koje razlikuju lepo organizovanu akciju sa potencijalom od besmislenog kevtanja.

Možete a ne morate da komentarišete, da me linkujete, podržavate. Dovoljno ć‡e biti ako shvatite da je ovo prvi tekst koji ovako pišem o blog zajednici i nekoj inicijativi. Boli me kad vidim da naličje može da banalizuje ozbiljan problem i dobre namere.

Smatram da peticiju i broj potpisa treba čitati kao poruku. Najglasniji meć‘u nama je nisu potpisali. Umesto da gledamo ko je podržao, gledajmo ko nije. Treba se zapitati - zašto? Šta je to što loše radimo da ne možemo da dopremo do njih?

Ne znam samo, da li se ovo računa kao učešć‡e? Da li mogu da dobijem svoju značku blogerčić‡a Srbije?

 napomena: slika "Tomica cigla" preuzeta od Peć‘e

Sve je počelo pre 10 godina, kada su se svetski lideri 189 zemalja složili oko nečega što je danas poznato pod imenom "Milenijumski ciljevi razvoja". Srbija se ovoj grupi zemalja pridružila u maju 2005. godine a rok koji je postavljen za ispunjenje ovih ciljeva je 2015. godina. Ipak, kako je vreme odmicalo, javila se potreba za vršenjem pritiska na vlade potpisnice da konstantno rade na ispunjenju.

Ostalo je 5 godina za ispunjenje ciljeva a, nakon 2/3 puta, jasno je da smo od njih i dalje previše daleko. "Earth hour" ("Sat za našu planetu") je jedan od pokreta koji već‡ 4. godinu pokušava da utiče na svest svetskih lidera. Da bi ga podržali, potrebno je, samo na sat vremena, ugasiti svetlo (ove godine 27.3.2010. u 20.30 časova).

A čemu sve to?

Poučen iskustvom od prošle godine, želim najpre da objasnim neke stvari. ćŒesto se u medijima provlači rečenica koja kaže da se ovo gašenje svetala radi zarad očuvanja energije a samim tim i okoline/prirode/ekologije. I to bude najčešć‡e pogrešno shvać‡eno. NIJE CILj uštedeti svu tu energiju za tih sat vremena! CILj JE stvoriti neverovatno fenomenalan vizuelni efekat koji ć‡e biti zabeležen kamerama i fotoaparatima što ć‡e, uz činjenicu da je u stvaranju istog učestvovalo preko milijardu ljudi, poslati snažnu poruku o želji da se stvari menjaju nabolje.

Šta i kako podržati?

"Earth hour" kampanja je pre svega orjentisana ka očuvanju životne sredine. Jedna od stavki kaže da do 2015. treba prepoloviti procenat ljudi na planeti koji nemaju trajni pristup pijać‡oj vodi. Ipak, kampanju volim da posmatram u širem kontekstu. "Milenijumski ciljevi razvoja" govore o principima na kojima bi ova planeta morala da počiva u 21. veku: sloboda, jednakost, solidarnost, tolerancija, poštovanje prirode, podela odgovornosti.

Ciljevi koji su postavljeni pred nas su:

• - Borba protiv siromaštva i gladi,
• - moguć‡nost obrazovanja svakog deteta,
• - jednakost meć‘u polovima,
• - smanjenje smrtnosti kod dece, starosti ispod pet godina, za dve treć‡ine,
• - smanjenje stope smrtnosti majki/porodilja za tri četvrtine,
• - borba protiv HIV-a, AIDS-a, malarije i drugih ozbiljnih bolesti,
• - održivost životne sredine
• - formiranje globalno partnerstvo za razvoj koje bi nakon 2015. godine dalje vodilo brigu o ciljevima do potpunog ispunjenja.

"Earth hour" kampanju treba podržati ukoliko podržavate bar jedan od navedenih ciljeva. Kako? Potrebno je samo da, 27.3.2010. u 20.30h ugasite svetlo na sat vremena. Ovaj blog ć‡e, kao i prethodne godine za taj dan prilagoditi dizajn i imati "ugašeno svetlo" pored još nekih aktivnosti o kojima ć‡e blagovremeno biti reči.

*edit: