InfoARS: Koliko vredi lažna vest o nestalom dečaku?

Facebook prevara - nestao 11-godišnji dečak Pre nekoliko dana mi je pažnju na Facebooku privuklo intenzivno deljenje vesti o 11-godišnjem dečaku koji je navodno nestao prilikom povratka iz škole. Slika dečaka mi je odmah "upala u oči" jer je delovala previše "sterilno", ličila je na stock fotografiju sa nekog od sajtova za njihovu distribuciju. Pored toga, pop-up je "agresivno" (čak i nakon kliktanja na X) zahtevao da se vest proširi dalje kako bi što više ljudi čulo za nju.

Već nakon nekoliko minuta pretrage, svoju sumnju sam i potvrdio. Vest je bila lažna, slika dečaka je preuzeta sa sajta za stock fotografije. Nisam istraživao dalje, potrudio sam se da prijatelje obavestim da dele lažnu vest ali sam se zapitao: Ko je spreman da ide toliko nisko, da izmisli nestanak deteta i na taj način privlači klikove?

Prva slika, čin drugi

Priča prekjuče dobija nastavak. Najpre je prijateljica otkrila da među svojim lajkovanim stranicama ima bar jednu koju nije sama lajkovala. Primetila je i da je tu stranicu lajkovalo 20ak njenih prijatelja. Jedan po jedan su polako otkrivali da lajkuju stranu koju tada prvi put vide u životu. Ne jednu, već dve stranice. Obe sa imenom "Mali princ", skupile su preko 10.000 fanova a imale po samo jedan post (ili dva).

Safikada - facebook prevara - krađa lajkova

Već sam se sretao sa ovakvim slučajevima. Vlasnici sajtova zloupotrebe poverenje posetilaca i funkcionalnosti koje im Facebook nudi pa umesto nekog dugmeta koje posetioci klikću (za sledeću stranicu, zatvaranje prozora, itd.) podmetnu Like dugme za neku Facebook stranicu. Na ovaj način se prikupljaju lajkovi od posetioca koji nisu ni svesni da su postali fan neke Facebook stranice. U pozadini takvih sajtova se pokreću programi koji se u žargonu nazivaju "harvesterima" tj. žeteocima a ceo proces prikupljanja lajkova na ovaj način se zove "harvest" tj. žetva.

Vrlo brzo se pregledom Activity loga došlo do podatka kada je stranica lajkovana, kada se to uporedilo sa aktivnostima na Internetu došlo se do zaključka da je stranica lajkovana u trenutku dok su posetioci sajta safikada.org čitali tekst o nestalom dečaku. U tom trenutku sam želeo da saznam ko stoji iza sajta. Ko je spreman da ide toliko nisko, da izmisli nestanak deteta i na taj način privlači klikove kako bi krao lajkove?

"Lov na lisicu"*

1. Kada želite da saznate ko stoji iza nekog sajta, prvo što uradite je WhoIs upit. Ukucate domen koji vas interesuje i saznate na koga je registrovan. Osim kad ne saznate. Oni koji plate, imaju opciju da sakriju te podatke od šire javnosti što je ovde bio i slučaj. Idemo dalje.

2. U WhoIs upitu je ostao podatak o hostingu, tj. serverima na kojima je sajt smešten. U pitanju su serveri Lotos Hostinga. Logično pitanje je: Koji su još sajtovi smešteni na njima? Kao odgovor sam dobio listu od 20ak sajtova. Uvidom u kod sajtova, uočava se "obrazac" po kome su kreirani i većina sajtova direktno upućuje na jednog autora.

3. U kodu sajta safikada.org sam pronašao Google Analytics code (koji je neophodan ukoliko želite da pratite posećenost svog sajta putem GA alata) i proverio na kojim se sve sajtovima koristi taj (jedinstveni) broj naloga. Kao odgovor sam dobio listu od 10ak sajtova.

Sada je samo trebalo naći ko stoji iza sajtova sa liste iz tačke 3 i naći bar jedan kome podaci nisu bili zaštićeni. Vrlo brzo se dolazi do portala banjaluka.com koji ove podatke nije zaštitio. Tu se jasno i nedvosmisleno vidi da iza sajta stoji organizacija InfoARS, čiji se sajt nalazi na adresi InfoARS.net.

Da ponovim, sajt organizacije InfoARS, portal banjaluka.com i sporni sajt safikada.org dele ISTI JEDINSTVEN kod za GA alat. To znači da se sa jednog naloga prati statistika sva tri sajta a kako je na portalu banjaluka.com jasno naznačeno da InfoARS stoji iza njega, zaključak se sam nameće.

Pregledom sajta organizacije InfoARS se može videti da je organizacija registrovana u Banjoj Luci kao "Centar za informatički razvoj". Bilo mi je čudno da je jedna organizacija ovog tipa spremna da ide toliko nisko i na ovaj način iskoristi poverenje posetilaca.

U mailu sam im predočio da sam analizom došao do podataka koji ih povezuju sa ovom zloupotrebom i da sam te podatke dokumentovao. Takođe, upitao sam ih za komentar na sve to i postavio pitanje da li oni na ovaj način vide informatički razvoj kojim bi ova organizacija trebalo da se bavi?

Safikada - Gola čistačica snega i nestali dečak

Odgovori

1. Najpre je nekoliko minuta nakon mog maila uskraćen pristup spornom tekstu koji je krao lajkove. Pristup sajtu je bio moguć, sajt do teksta je i dalje postojao ali se klikom na njega stizalo na naslovnu stranu. Akcija sa "žetvom" lajkova je premeštena na novi tekst o "goloj čistačici snega" (ali je poruka o dečaku i dalje ostala ista).

2. Negde u toku noći je ceo sajt safikada.org "suspendovan" pa mu u ovom trenutku uopšte nije moguće pristupiti

3. Verovatno u isto vreme, "unpublishovane" su obe Facebook stranice. U svom mailu nisam spomenuo o kojim se stranicama radi pa je ovaj potez u najmanju ruku "indikativan" jer kako neko ko nije vlasnik stranica može da ih suspenduje u isto vreme kad i sajt?

4. Kako odgovora još uvek nije bilo, juče prepodne sam ih u FB poruci obavestio da sam prethodnog dana poslao mail i da očekujem odgovore do 15h. Na to mi je odgovoreno da je moja poruka prosleđena nadležnim osobama.

5. Oko 14.20 je stigao mail sa odgovorom u kome me obaveštavaju da je za sajt safikada.org odgovoran njihov klijent koga su odmah po prijemu maila upozorili a zatim i suspendovali ceo sajt jer je prekršio pravila njihovog hostinga (Lotos Hosting). Takođe, interesovalo ih je na koji način sam povezao sajt banjaluka.com i safikada.org.

6. Na moj odgovor da nisam ubeđen da se radi o "klijentu" i da to dokazujem između ostalog istim GA kodom na sajtovima, što direktno dokazuje da su oni odgovorni za kod tih sajtova. Kada bi se radilo o "klijentu", to bi značilo samo jednu od ove dve stvari:

a) "klijent" nema pristup svom kodu, jer postojanje tuđeg GA koda na sajtu znači da vlasnik nema kontrolu nad kodom svog sajta
b) "klijent" ne ume da izmeni GA kod (jer bi u suprotnom postavio svoj). To je malo čudno ako govorimo o nekome ko je dovoljno stručan da podesi "harvestera"

7. U odgovoru na moj mail je stajalo da je zaštita podataka o domenu aktivna za sve klijente na njihovom hostingu i postavljeno je pitanje "šta je harvester?". Zamoljen sam da link do ovog teksta prosledim kada bude objavljen a ja sam im obećao da će u tekstu stajati objašnjenje o harvesteru.

8. Do objavljivanja ovog teksta nije odgovoreno na (više puta postavljano) pitanje: Kako je moguće da GA kod InfoARS-a bude na, kako oni tvrde, sajtu njihovog klijenta?

Ovo su samo neki od podataka koje sam prikupio i povezao. Data je veza između 3 sajta iako je "mreža" dosta šira i uključuje mnogo više sajtova i još neke od metoda povezivanja. Za dokazivanje je dovoljno i ovoliko. Kada bih izložio sve, ovaj tekst bi bio još duži ali ću ih objaviti ukoliko se ukaže potreba za tim.

Zašto bi neko ovo radio?

U drugom mailu kao odgovor na moja pitanja stiglo je i pitanje "Zašto bismo mi to radili?". Verujem da se svako pita: Zašto bi neko ovo radio? Ne znam. Ali znam da se ovakve stranice idu u nekom od sledećih smerova:

Budu prodate nekom "klijentu". Cena se formira otprilike oko 0,1€ po fanu i može da varira od broja fanova i konkretnog dogovora sa klijentom. Zatim klijent treba samo da promeni ime stranice i nastavi dalje "pod drugom zastavom". Ovo je dosta otežano FB pravilima koja ne dozvoljavaju laku promenu imena nakon što stranica skupi određeni broj fanova
Stranice se koriste za plasiranje linkova za šta "klijenti" plaćaju. Pristupi se po sistemu "Mi imamo stranice koje broje xyzabc fanova, možemo da promovišemo vaš sadržaj za toliko para po plasiranom linku". Ovu uslugu u poslednje vreme najčešće koriste mediji koji se na sve načine trude da plasiraju svoj sadržaj. Cena zavisi od nekoliko faktora.

Ono što treba znati jeste da su sada stranice "unpublishovane", tj. povučene iz javnog dela FB-a, međutim u njihovim adresama se vidi njihov ID koji se kasnije može pratiti bez problema. Ukoliko stranice nakon nekog vremena opet budu objavljene, čak i ako promene (korisničko) ime, moguće je pratiti njihov dalji "razvoj".

*Lov na lisicu - lepši naziv za Amatersku radio goniometriju, poseban vid orijentiringa u kojem je cilj pronaći skrivene radio-odašiljače, korišćenjem određenih instrumenata.

30.11.2013. 10:07

UroÅ¡ on 30.11.2013. 11:03

Zanimljivo je da je InfoARS takoÄ‘e sertifikovani ECDL test centar. Heh.
Taj ECDL je opasna bolest na naÄin na koji ga kapira naÅ¡e druÅ¡tvo, moraÄ‡emo i sa njima da se odbavimo, a tebi Slavko- hvala na trudu

Alexandar Grubesa on 30.11.2013. 11:26

Bravo Slavko!
Lepo pojaÅ¡njeno i dokazano ono na Å¡ta sam od starta sumnjao:

1. NeobiÄno doterana fotka maliÅ¡ana

2. Neverovatno da neko na taj naÄin traÅ¾i nestalo dete i da te uslovljava da prvo Å¡erujeÅ¡ vest, pa tek onda proÄitaÅ¡ Å¡ta tu zapravo piÅ¡e

NaÅ¾alost, kada se setimo sluÄaja OgnjanoviÄ‡i-Kurir-MaÅ¡iÄ‡, ovo je samo joÅ¡ jedan ekser u sanduk dobroj volji ljudi koji iskreno Å¾ele da pomognu nekome, Äesto ne obraÄ‡ajuÄ‡i previÅ¡e paÅ¾nje na sumnjive posledice...
Hvala joÅ¡ jednom, valjda Ä‡e bar neki sada biti malo obazriviji.

Rodot on 30.11.2013. 11:58

Ovo nije prvi slucaj InfoARS.net i banjaluka.com. Vlasnik svega navedenog Ranko Petrusic iz transparency international Banja Luka, ranije se sluzilo ucjenama privrednika i politicara u BL, preko malteritaranja radnika koji su pisali za ovaj portal do vec sad vidimo cega. hvala na tekstu, puno ce pomoci da se jednom za sva vremena ljudi koji zloupotrebljavaju najosetljivije teme drustva zarad licnog profita javno prozovu na odgovornost.

Srdjan Marjanovic on 30.11.2013. 12:00

Samo da kaÅ¾em jedno veliko BRAVO zbog tvoje Å¾elje da istraÅ¾iÅ¡ ovaj sluÄaj do kraja i predoÄiÅ¡ Äinjenice javnosti. Za ostale uÄesnike ove priÄe mi ne pada na pamet da troÅ¡im niti jedan jedini karakter.

Svako dobro

Miroslav Saracevic on 30.11.2013. 12:37

Sve cestitke za ovaj tekst. Kroz pricu o konkretnom slucaju objasnili ste nam mnogo toga - o identifikaciji vlasnika sajta, ga kodu, harvester programima...
Posebno mi se svidja sto niste stali na razotkrivanju ove akcije vec ste i kontaktirali aktere. Bravo.

Dara Evilmorning on 30.11.2013. 13:41

Å to se tiÄe IT-a malo sam pismenija od moje babe, ali tekst je viÅ¡e nego koristan i razumljiv. Svaka Äast za pozitivan aktivizam koji rezultirao bar (privremenim) povlaÄenjem gamadi u svoju rupu. Hvala i pozdrav iz Banjaluke!

ISON on 30.11.2013. 13:42

Sramota je to Å¡to se radi. NeÄ‡u da ispadne da branim likove koji su to uradili, ali mislim da se postojanje istog GA koda na razliÄitim sajtovima ne moÅ¾e uzeti kao dokaz. Naime, imam pristup GA nalogu moje firme, na kojem se prati nekoliko sajtova koje smo radili za razliÄite klijente, a oni uopÅ¡e ne znaju ni Å¡ta je GA, niti da taj kod postoji na njihovim sajtovima. Mi interno pratimo statistiku posjeÄ‡enosti svih tih sajtova na GA, kako bi vidjeli njihovu posjeÄ‡enost i poboljÅ¡avali SEO. Tako da kontam da to moÅ¾e biti sluÄaj s GA nalogom pomenutim u vezi ovog skandala, a opet ne mora biti.

Elem, Äuo sam za tipa koji zaraÄ‘uje ogromne pare tako Å¡to je napravio mnogo FB stranica s popularnom tematikom (kladionice, auta, tehnika i sl.), nabrao ogromnu bazu lajkova i naplaÄ‡uje raznim firmama (koje mu se same javljaju) da postavljaju svoje reklame na njegove stranice s podudarnom tematikom. ZnaÄi, tip praktiÄno iznajmljuje FB stranice... Vjerujem da on nije usamljen sluÄaj i da se motiv svega ovoga krije u neÄemu sliÄnom.

Jovan Å ikanja on 30.11.2013. 14:15

Slavko svaka Äast.
OdliÄan post.
Naterao me je da joÅ¡ dublje razmiÅ¡ljam o sloÅ¾enom odnosu izmeÄ‘u klasiÄnih spamera i neetiÄkog marketinga o kojima sam nedavno pisao.
NaÅ¾alost ovaj primer, iako najodvratniji, nije usamljen.

Shadowed on 30.11.2013. 14:29

Pozdrav,

Ne moras objavljivati komentar, ne kontriram i pogotovo ne branim, samo hocu da ukazem da postoji varijanta da njihov GA kod bude na klijentovom sajtu. Recimo, mogli bi da prate statistike svih klijenata i da web server insertuje kod u svaku web stranu koju dostavlja. To bi bilo vrlo ruzno prema klijentima, ali ocigledno se ne libe ruznih (ne)dela.
Ne kazem (i ne verujem) da to jeste slucaj, ali generalno jeste mogucnost.

Pedja on 30.11.2013. 15:54

Ne verujem da je to cilj, nesto je gluplje u pitanju, mislim da ne moze da se promeni ime stranice koja ima vise od 100 fanova...

aa on 30.11.2013. 18:25

Svaka cast na tekstu,,,ovo je sigurno i prava istina... posotji mnogo prica oko tog domena banjaluka.com ,nacin na koji su dosli do njega itd..

Boris on 30.11.2013. 19:29

Svaka Äast za Älanak i sve pohvale za konstruktivno usmjeren i uloÅ¾en trud.

S obzirom na nalaze do kojih si doÅ¡ao, moÅ¾da ih ne bi bilo loÅ¡e, zajedno sa prateÄ‡om dokumentacijom, proslijediti MUP-u, kao i Agenciji za informaciono druÅ¡tvo Republike Srpske, pa neka se oni dogovore ko je nadleÅ¾an za ovakve stvari.

S poÅ¡tovanjem,

Boris

Boza Zec on 30.11.2013. 19:45

Bravo za detaljnu analizu. I ja sam primetio prefise neobicnosti u slici pa se nisam ni usredsredjivao sumnjajuci da je neko vece zlo od samog lajkovanja stranice.
Jos jednom veliko bravo!

Ljiljana on 30.11.2013. 21:16

Ovo ste tako jednostavno napisali, da sam cak i ja dobrim dijelom shvatila. Mi se zene malo vise, cini mi se, oslanjamo na intuiciju, koja me vidim ni ovaj put nije prevarila, te sam banjaluka.com odavno "unlike"-ala. Hvala na trudu. VAs me entuzijazam i trud motivisao da uradim i ja ponesto. PA bar da stavim link na vas tekst na svoj FB profil. Hvala jos jednom.

Doba on 30.11.2013. 22:37

Licno poznajem Ranka koji vodi infoArs i banjaluka.com i mogu da potvrdim da je spreman na tako nesto... iz njegovih prica sam i shvatio da se bavi takvim prevarama, a postenim ljudima prodaje maglu... imam jos par stranica na FB sto sam i ja na taj nacin uhvatio u kradji lajkova... jedna je https://www.facebook.com/Ljubav.oslabljuje.jake (Ko te brzo oÄara još te brÅ¾e razoÄara)

Prki on 01.12.2013. 20:39

@Doba, kao Å¡to moÅ¾eÅ¡ vidjeti na linkovima ispod, ove objave su nastale juÄe u blizini ZGa a Äovjek je iz BL.

http://img96.imageshack.us/img96/1076/yr5e.png
http://i.imgur.com/MTjGtpY.png
http://i.imgur.com/rkCRvqt.png

Prki on 01.12.2013. 20:44

@Daba, nema potrebe da koristiÅ¡ ovu priliku da se liÄno razraÄunavaÅ¡ sa njim. Ako imaÅ¡ neÅ¡to konkretno da podijeliÅ¡ sa nama Å¡to je vezano za temu uradi to na korektan naÄin.

Boro on 02.12.2013. 21:55

Necu nista da komentarisem, samo bih pitao da li je cijenjeni bloger svjestan da objavljivane podataka kao ih je on ovde naveo na spiskovima od 20tak i 10tak sajtova moze da prouzrokuje pravne probleme autoru!!!

Slavko IliÄ‡ on 03.12.2013. 08:01

@Boro, poštovani - u tekstu je jasno navedeno kako se do tih spiskova došlo. Samim tim, nije teško zakljuÄiti da su korišÄ‡eni servisi koji su svima dostupni (Äak su i dati linkovi ka njima) i da su navedeni podaci javni.

@Shadowed i @ISON: Ako bolje pogledate tekst videÄ‡ete pojašnjenje oko GA kodova. Zatim, ako pogledate screenshot na kome su sajtovi sa istim GA kodom, videÄ‡ete da pomenuti sajtovi imaju samo jedan kod. Na kraju, pitanje o GA kodu je bilo direktno postavljeno 3 puta. Ni jednom nisam dobio odgovor na njega.

Aleksandar on 03.12.2013. 09:28

NajjaÄi su ovi likovi koji se "brinu za pravne posledice po autora" tj. ovde Slavka :D Tako je pre par godina neki majmun popio faceoff kod mene na Zapisima.

Nego, lepo si istraÅ¾ivaÄko internetovanje sproveo. Samo jedan detaljÄiÄ‡. Jednom GA kodu moÅ¾e da se dodeli viÅ¡e admina i/ili korisnika, s tim Å¡to je uobiÄajeno (bar u ozbiljnim web-dev firmama) da se GA kod pravi na klijentovo ime, a firma koja razvija sajt postavlja se kao admin da bi mogla upravljati nalogom. Dodatno, pojedinaÄne osobe mogu biti editori/admini deljenog GA naloga.

No, sve u svemu, kad god vidim neki sumnjiv link, otvaram ga u Incognito Chromeu gde auto-like/share ne radi ;)

Slavko IliÄ‡ on 03.12.2013. 17:47

To administriranje GA naloga sam pokrio u tekstu, taÄka 6 pod a)"klijent" nema pristup svom kodu, jer postojanje tuÄ‘eg GA koda na sajtu znaÄi da vlasnik nema kontrolu nad kodom svog sajta.

Da pojasnim: TaÄno je, moÅ¾e viÅ¡e ljudi da administrira/prati GA nalog, ali to samo dokazuje da klijent nema kontrolu nad kodom jer joÅ¡ uvek nisam upoznao klijenta kojem je stalo da "napucava" posetu i lajkove a da to deli sa nekim drugim (u ovom sluÄaju bi to bio InfoARS). ZnaÄi, jedini logiÄan zakljuÄak je da je InfoARS postavio svoj kod.

U taÄki 6, pod b) "klijent" ne ume da izmeni GA kod (jer bi u suprotnom postavio svoj). To je malo Äudno ako govorimo o nekome ko je dovoljno struÄan da podesi "harvestera"

Da pojasnim: Kako neko ko ume da podesi harvester skriptu ne ume da izmeni GA kod i postavi svoj (Å¡to je obiÄan copy/paste)?

I za kraj, joÅ¡ jednom: U TRI odvojena maila, TRI PUTA sam direktno postavio pitanje "Odakle vaÅ¡ GA kod na tom sajtu?" - Nisam dobio ni jedan odgovor.

Prki on 04.12.2013. 10:29

@Slavko, a pogledaj GA sajta drÅ¾avne TV www.rts.rs

TeÅ¡ko je tvrditi da ako portal biznisnovine.com objavi vijest o nestalom djeÄaku da je iza svega toga RTS? SlaÅ¾eÅ¡ li se? A imaju isti GA kod.

TakoÄ‘e kod RTS jedan GA prati 20 sajtova koji su tematski veoma raznovrsni. Biznis novine sam uzeo kao primjer. MoÅ¾e biti bilo koji drugi sajt.

Po ovome to znaÄi da nisi objasnio stavku 6a) i da je Aleksandar u pravu. :)

Simo on 04.12.2013. 11:21

@Aleksandar mozes ti da pricas o pijenju tog faceoff, ali ti mogu reci da sa dobrim advokatom autor teksta moze da ima prilicno problema zbog obajvljivanja ovih podatak, za razliku od autora ove splacine o nestalom djecaku.
Zakonski propisi su nedovoljno formulisani za ovakvu vrstu prevare, a osim toga ovi nisu jedini koji to rade, princip nije nov i vec se uveliko koristi na nasem internet prostoru.
Osim toga nije mi jasno kako se ovi iz infoarsa nisu udostojili da se ograde, ja sam uvjerenja da je mozda neko od njihovih radnika mogao da na svoju ruku napravi nesto ovako.
No kako god pohvala autoru za odlican pristup pisanju teksta jer je bio veoma razumljiv i za ''laike''.
POzdrav

Aleksandar on 05.12.2013. 08:02

@Simo, i kao Å¡to Slavko napisa u tekstu, sve informacije koje je objavio su *javno dostupne svakome na internetu*, dakle nisu tajna i naruÅ¡avanje privatnosti. Dakle, jedi i problem moÅ¼e da ima onaj ko je zloupotrebio laÅ¼nu vest, poÄevÅ¡i od stock servisa sa koga je uzeta fotografija deÄaka, preko facebooka, drÅ¾ave u kojoj *posluje*, pa do samih prevarenih korisnika koji imaju osnovu da podnesu tuÅ¾bu zbog prevare i recimo nanoÅ¡enja duÅ¡evne boli.

@Slavko, OK je, samo naglasih da GA ne mora da postavlja klijent liÄno. A dodatno, moÅ¾e i da ga postavi, ali da mu firma radi split testing, conversion, i ostale zavrzlame, a on samo da nadgleda rezultate. Daleko da branim taj infoars kad je oÄigledno da mu nije prvi put.

Simo on 05.12.2013. 11:55

Ti si se Aleksanadr bas nalozio, ono pravo, gdje si ti vidio da je iko odgovarao ovde za tu vrstu niskotehnoloskog kriminala :)
Ja bih samo volio da autor nadje jos koji primjer jer bi bilo zanimljivo vidjeti u kojoj mjeri je ovo prisutno kod nas

Slavko IliÄ‡ on 05.12.2013. 20:07

Kada je reÄ o drugim primerima, ja na njih naleÄ‡em svakodnevno. MeÄ‘utim, uglavnom se radi o priÄama "lajkuj ovo i osvoji novi iPhone" ili "pogledajte starletin kuÄ‡ni video"... Zbog toga se do sada nisam upuÅ¡tao u dublje istraÅ¾ivanje jer su se "pecali" ljudi koji su Å¾eleli neÅ¡to besplatno na osnovu lajka ili ljudi koji su voajeri.

U primeru koji je naveden u mom tekstu, iskoriÅ¡Ä‡avano je poverenje ljudi koji su Å¾eleli da pomognu. Zato me je to pogodilo dovoljno da se zapitam o pozadini cele stvari. Treba takoÄ‘e postaviti pitanje: Onaj ko je spreman na ovakav naÄin zloupotrebljavati poverenje ljudi, danas je sakrio Like dugme, a Å¡ta Ä‡e sutra da uradi?

redqueen on 06.12.2013. 09:53

Hvala ti sto se bavis ovakvim stvarma.

Simo on 06.12.2013. 11:14

Pa dobro, u pravu si ti, ali mislim da je prevara i lajkovanje da se nesto osvoji, ljudi se dovode u zabludu. Mislim da ovde bas i nema neke razlike, prevara je prevara. Pitanje ove price je sad vec u domenu moralnosti, ali mi danas zivimo u vrijeme kada ti proizvodjac djecije hrane govori kako je papica dobra i zdrava a ispostavi se da je GMO i da je losa. Ili isto tako mozemo o proizvodjacima lijekova... Samo kazem da je prevara prevara i tu nema razlike i to treba otkrivati jednako bez obzira na pricu ili motiv.

Slavko IliÄ‡ on 06.12.2013. 12:58

U potpunosti se slaÅ¾em sa tim stavom ali mora se uzeti u obzir da je za analizu ovakvih stvrari pored znanja potrebna i priliÄna koliÄina vremena. Ja kao pojedinac imam obaveze koje kao posledicu imaju manjak vremena za bavljenje baÅ¡ svim prevarama a kako je ovo liÄni blog koji pokriva Å¡iri spektar tema, moram da pravim neke izbore.

Dragoslav on 24.09.2014. 14:57

Kod nas bi rekli, sve ide u malu privredu, ne mogu da te privedu. Ili, Alan Fordovski, ako nije zabranjeno, onda je dozvoljeno. Mada, treba uÄiti od onih koji su shvatili da ljudksi mozak nije dovoljno dobro savladao lekciju zvanu demant, pa tu Äinjenicu iskoristiti u npr. poslovne svrhe.

Biljana on 27.12.2015. 10:56

Ovakve me prevare uopšte ne iznenaÄ‘uju. Nisam expert za IT tehnologije ali radim na razvijanju razliÄitih internet sajtova i aplikacija u okviru posla koji obavljam. Jedna firma iz BG koju smo angaÅ¾ovali je bez našeg ovlašÄ‡enja prebacila naš domen (koji smo registrovali na godaddy) na njihov account (dali smo im pristup da bi "podigli sajt"). Na prvi dopis i pitanje zašto su to uradili su napisali duÅ¾i mail sa temom kako treba da imamo više poverenja u njih (odgovor na pitanje nismo dobili). Tek na drugi mail su odgovorili da nam tako daju daju besplatan hosting! Koji btw, košta 40-tak eur godišnje a mi treba da platimo izradu sajta preko 1500 eur i da nas na kraju oni drÅ¾e u šaci sa domenom i ko zna posle kako da ucenjuju. A još na poÄetku saradnje, u ugovoru za pravljenje sajta su napisali da Ä‡e oni biti vlasnici kompletnog sadrÅ¾aja na sajtu! Na naše insistiranje su to izbrisli iz ugovora ali je ostalo na sajtu kada se ulogujemo u CMS sistem!
Na kraju balade, kada je posao završen (na jedvite jade jer su stalno traÅ¾ili još neke doplate), skinuli su nam kompletno Google kod i sada nam sajt uopšte više nije vidljiv na Google-u.

Sta Vi mislite?

ODABRANI TEKSTOVI

Analiza: Kako je hakovan sajt Teleprompter.rs?

Intesa mobilno bankarstvo: Cimni me da pronađem novčanik