Shellfire VPN: Vaš privatni Internet tunel

Share on FacebookTweetPost on Google PlusShare with LinkedIn contactsSend via Email

Virtual Private Network (VPN) ne predstavlja nikakvu novinu. Iako je VPN najčešće nailazio na primenu u poslovnoj sferi, poslednjih godina se beleži neverovatan rast u upotrebi i kod prosečnih Internet korisnika. Razloga za to je sve više, pa je bitno odabrati adekvatnog VPN provajdera. U saradnji sa Shellfire kompanijom, imao sam priliku da testiram njihov Shellfire VPN. Ovo su moji utisci.

 Shellfire VPN devices

Šta je VPN i čemu služi?

Ukratko, VPN predstavlja povezivanje dva udaljena računara preko Interneta, kako bi se stvorila mreža nalik LAN mreži, iako ta dva računara mogu biti u različitim gradovima, pa i državama. Čemu to služi? Pre svega, mnoge firme i kompanije koriste ovaj način umrežavanja između više odeljenja i kancelarija koje se nalaze na različitim lokacijama, omogućavajući tako zaposlenima pristup zajedničkim resursima u mreži - uz vođenje dosta računa o bezbednosti same veze i komunikacije unutar te mreže.

Prosečan korisnik najčešće pribegava VPN servisima iz dva razloga:
- "prikrivanje"/promena IP adrese
- zaštita protoka podataka koja se dešava između korisnika i Internet provajdera

Postoji nekoliko faktora koje, kao radovni korisnik VPN servisa, želim da proverim. Tako sam i pristupio analizi Shellfire VPN-a.

Brzina, broj servera, broj zemalja

Da bih uopšte krenuo u dublju analizu nekog VPN servisa, potrebno je da u on pre svega bude upotrebljiv. To najpre znači dobar protok, koji ne mora da bude preterano dobar, ali mora da bude dovoljan za video streaming. Korisnici najčešće koriste VPN kako bi mogli da pristupe multimedijalnom sadržaju koji nije dostupan u zemlji iz koje pristupaju. 

Shellfire VPN Speedtest result

Shellfire je u ovom domenu zadovoljavajuć. Prosečna brzina koju sam uspeo da zabeležim se kretala oko 4Mbps za download, i što je zanimljivo čak 20 Mbps za upload. Ovo je i više nego dovoljno za stabilan rad i većinu potreba prosečnog korisnika. Broj zemalja u koje korisnik može da se "teleportuje" zavisi od paketa kojeg korisnik odabere i kreću se od 2 (za osnovni, besplatan paket) do 35 (za PremiumPlus paket).

Enkripcija saobraćaja

Druga stvar koja me interesuje je enkripcija veze. Kao neko ko se povezuje na razne WiFi mreže koje su povremeno i otvorene, bez ikakve dodatne zaštite, želim da znam da je moja komunikacija (koju kanališem kroz VPN) bezbedna - pogotovu ako se npr. radi o pristupu net bankingu.

Shellfire VPN encrypted connection

Osnovna zaštita koju Shellfire pruža za korisnike besplatnog paketa je 128-bitna enkripcija veze. Ovo je sasvim dovoljno za pristup net bankingu ukoliko koristite mrežu hotela, kafića, itd... Najviši stepen zaštite koji Shellfire pruža u okviru PremiumPlus paketa je 256-bitna enkripcija mreže. Ovo je nešto što je u rangu sa većinom vodećih VPN provajdera. 

"Curenje" - IP leak, DNS leak, WebRTC leak

Odmah nakon enkripcije, važno je proveriti da li nakon uspostavljanja veze dolazi do "curenja" podataka. U teoriji, nakon uspostavljanja veze sa VPN provajderom, sav Internet saobraćaj bi morao ići kroz taj "tunel", pa samim tim i biti zaštićen (enkriptovan) gore pomenutom enkripcijom. U praksi se nekad desi da neki pozadinski zahtevi (npr. tokom učitavanja slika na nekoj veb stranici) ipak odu preko redovne mreže i na taj način odaju vašu pravu IP adresu (samim tim geo-lokaciju), pa i identitet kroz neke druge podatke. 

Shellfire VPN servers map

Testovi su pokazali da svi podaci ipak teku kroz VPN konekciju. Naravno, ovaj deo ne zavisi samo od VPN provajdera i njihove aplikacije, već se mora voditi računa i oko drugih podešavanja sistema, ali rezultati dobijeni sa default postavkom su bili zadovoljavajući i to je dobro znati.

Čuvanje logova

Deo koji je verovatno interesantniji naprednijim korisnicima tiče se politike čuvanja logova, eventualne saradnje VPN provajdera sa organima vlasti, kao i pravnih okvira u kojima provajder posluje. Ovo pomaže u određivanju stepena poverenja koje korisnik treba da ima prema provajderu.

Za početak, bitno je pomenuti da je Shellfire registrovan i posluje po zakonima Nemačke. Zakon Nemačke provajderima trenutno ostavlja mogućnost izbora da li će čuvati logove ili ne, pa je Shellfire odlučio da ih ipak ne čuva. Međutim, jasno se navodi da će svoje poslovanje usklađivati sa svim promenama zakona. To, između ostalog, znači i da bi Shellfire u budućnosti bio u obavezi da čuva neke od (meta)podataka korisnika i da ih, po potrebi i validan nalog, učini dostupnim ovlašćenim organima vlasti.

Ukratko, ovo nije VPN koji ćete koristiti za skidanje Torrent sadržaja koji krše autorska prava, niti u bilo koju drugu svrhu koja se kosi sa zakonima. 

Generalni utisak i zaključak

Podešavanje samog VPN-a nije problem na Windows, Mac, Android i iOS sistemima za koje postoje gotove aplikacije. Podešavanje na Linux sistemima zahteva malo tehničke spretnosti, ali su Linux korisnici na to svakako navikli. Shellfire nudi i besplatan paket, pa je to dobar način da testirate ponudu.

Shellfire VPN devices apps

Kao glavni nedostatak vidim korišćenje protokola/portova sa default postavkama, što korišćenje VPN-a čini "uočljivim" već pri osnovnoj analizi mrežnog sadržaja. U zemljama gde je korišćenje VPN-a blokirano ili je u sivoj zoni, to uglavnom znači nemogućnost konektovanja, ili u najboljem slučaju nestabilnu vezu.

Shellfire vidim kao dobro rešenje za redovne izazove o kojima prosečan korisnik mora sve više da misli. Sigurnost veze/komunikacije na javnim/otvorenim mrežama, posebno prilikom obavljanja onlajn plaćanja je jedan od njih. Takođe, zaobilaženje (ip/geolokacijskih) prepreka kako bi se došlo do legalnog sadržaja, legalnim putem (Netflix, Spotify, itd). U svakom slučaju, besplatna opcija je tu da proverite da li Shellfire VPN odgovara vašim potrebama.

** Za potrebe testiranja usluge i pisanja ovog teksta, Shellfire je autoru obezbedio pristup PremiumPlus paketu.

Mišljenja (0) 19.05.2018. 15:07

Share on FacebookTweetPost on Google PlusShare with LinkedIn contactsSend via Email

#notRansomware: Šta radi desna ruka, dok mi gledamo u levu?

Share on FacebookTweetPost on Google PlusShare with LinkedIn contactsSend via Email

Mala je verovatnoća da čitate ovaj tekst, a da su vam promakle vesti o skorašnjim Ransomware napadima. Ukoliko ste pratili izveštaje medija, verovatno znate da su #WannaCry i #Petya (kasnije preimenovan u NotPetya i GoldenEye) najnoviji u nizu ransomware napada koji su u mnogim zemljama pogodili neke od vitalnih institucija, organizacija, kompanija...

Data Locked by Encryption - Ransomware 

Ransomware, ukratko, predstavlja maliciozni program kojim se inficira računar žrtve. On enkriptuje/zaključa sve važne fajlove na računaru (dokumenta, slike, snimke, ...) čime ih učini nedostupnim korisniku, a potom zahteva izvesnu sumu novca kako bi te fajlove "otključao". Dakle, krajnji motiv je profit. Osim kada nije.

WannaCry "amaterizam"

WannaCry napad je počeo 12. maja 2017. godine i odmah dobio veliku pažnju u medijima i široj javnosti jer je jedna od žrtava bila britanska NHS (Nacionalna Zdravstvena Organizacija), što što su mediji poistovetili sa metom napada (iako to nije baš tačno). Postoji nekoliko stvari koje su ovaj napad već u startu izdvojile u odnosu na prethodne: 

  • - Brzina širenja je bila mnogo veća od tipične za ovaj tip malvera, što je sugerisalo da negde postoji ozbiljan sistemski propust. To je ubrzo i potvrđeno kada je analiza otkrila da se za napad koristi "EternalBlue" propust za koji je Microsoft nekoliko meseci ranije izdao "zakrpu". Microsoft je sada još jednom reagovao i u roku od 24h dostavio ispravke i za XP sisteme, iako taj operativni sistem već neko vreme nema podršku.
  • - Broj Bitcoin "novčanika" preko kojih su napadači zahtevali "otkupninu" je bio 3. Nije retkost da ovaj tip malvera za svaki zaraženi računar ima poseban novčanik, pa je svega 3 novčanika ukazivalo na jedan amaterski pristup svemu.
  • - Analizom koda, brzo se došlo do takozvanog "kill switch-a", tj. domena i "komande" kojom je bilo lako zaustaviti taj prvi talas napada. Ukratko, u samom kodu programa, nalazila se veb adresa koju je program pokušavao da kontaktira. U slučaju da je adresa nedostupna, malver se aktivira. U slučaju da program uspe da ostavi konekciju sa tom adresom, malver miruje. Zanimljivo je bilo to da napadači nisu prethodno registrovali tu adresu, pa je taj propust omogućio jednom analitičaru da sam zaustavi dalje širenje ransomvera.

Countries hit by WannaCry ransomware attack

Prateći uplate koje su stizale u 3 Bitcoin novčanika, videlo se da je suma koju su napadači prikupili oko 20 000 dolara, što je za tako veliki broj infekcija mala suma. Čitava stihija je uglavnom pripisana amaterizmu, osim nekih glasova koji su se mogli čuti na stručnim blogovima i sajtovima, a ipak nisu došli do šireg dela javnosti.

#Petya ili #notPetya pitanje je sad

Mesec i po dana kasnije, 27. juna 2017. je otpočeo još jedan ransomware napad. U prvom talasu su pogođene velike kompanije (naftne, transportne, komunikacione), finansijske institucije (banke, osiguravajuća društva) pre svega locirane u Ukrajini i Rusiji, ali se "zaraza" brzo proširila i na druge zemlje.

Petya Ransomware attack lock screen screenshot

U početku je Petya napad delovao strašnije od WannaCry. Pokazalo se, ipak, samo da je napad pažljivije "usmeren" ka nekim važnijim sektorima, što je podiglo veću prašinu u vestima. Međutim, i ovde je bilo nekih nelogičnosti koje nisu išle ruku pod ruku sa ozbiljnim namerama da se od napada zaradi. 

  • - Žrtve su za kontakt sa napadačima, ukoliko žele da plate "otkupninu" i otključaju fajlove, morale da koriste mejl adresu. To nije neuobičajeno za maliciozne programe koji imaju mehanizam za dostavu alternativnih adresa ukoliko neka od njih bude ugašena. Ovaj nije imao, i ta jedna mejl adresa je ugašena vrlo brzo nakon što se za nju saznalo. Dakle, žrtve nisu imale način da otključaju svoje fajlove, što se brzo pročuje i dosta umanji broj uplata.
  • - Petya je imala samo jedan Bitcoin novčanik za uplatu "otkupnine". To znači da je dovoljno pratiti samo jednu adresu i videti broj uplata, odakle uplate dolaze i gde eventualno idu, koji je iznos tih uplata, koji je iznos u novčaniku. To nije nešto što organizovaniji napadači najčešće žele.

Petya je ovu epizodu završila za nekih 24 sata, ukupna suma koja se slila u Bitcoin novčanik u tom trenutku je bila ispod 10000 dolara. U svetu ransomver ekipa, to nije cifra za knjigu rekorda. Ni blizu. Vesti su utihnule. Međutim, ostao je kod, a tu već svašta piše. Ono što je u početku ličilo na amaterizam, sada je pod velikim znakom pitanja.

Šta sve ne znamo?

Počnimo od tzv. EternalBlue propusta u Windows operativnom sistemu. On je široj javnosti postao poznat tako što je hakerska grupa "Shadow Brokers" javno objavila (april 2017.) sadržaj nakon hakovanja američke NSA. Microsoft je mesec dana ranije (mart 2017.) objavio "zakrpu" za ovaj propust, a WannaCry je pokazao da se malo ko potrudio da redovno ažurira svoje sisteme. 

Iako se ovaj propust koristi u oba napada, način na koji se koristi je drugačiji. Petya kod, koji cilja na ovaj propust, je dosta pažljivije pisan (i testiran), koristi neke od zanimljivijih tehnika maskiranja i izbegavanja detekcije. Ovaj deo koda je trenutno vrlo zanimljiv zbog procene da je pisan u februaru, tj. dva meseca pre nego što se znalo za postojanje propusta. To može da ukazuje na direktnu vezu između napadača i "Shadow Brokers" grupe (koju neki povezuju sa Rusijom).

Kada je reč o maskiranju koda, Petya je najpre dobila ime po već postojećem malveru istog imena, jer je u početku ličila na njega. Analizom koda se utvrdilo da "nova" Petya (NotPetya) deli samo jedan deo koda sa originalnom Petyom, i da se uglavnom radi o novom malveru, koji je dodatno iskombinovan sa nekim "trojancima", "logerima", "lokerima"...

Daljom analizom se takođe došlo do zaključka da je "ključ instalacije", po kojem bi napadači trebalo da vas identifikuju i "otključaju" vam fajlove, zapravo samo nasumični niz karaktera. To znači da napadači nikada nisu imali nameru da otključaju zaključane fajlove. Ponavljam, vest da napadači ne otključavaju fajlove nakon što im platite brzo izađe na videlo, i to bitno umanji zaradu napadača. Pa zašto bi onda neko to radio?

Nije sve u parama

Iako ova dva napada najverovatnije imaju različite autore, deo su istog trenda koji postaje sve vidljiviji u poslednje vreme. U septembru 2016. godine, analitičar Bruce Schneier je objavio tekst pod naslovom "Neko uči kako da sruši Internet", o tome kako sve češće primećuje napade koji su usmereni ka kritičnoj Internet infrastrukturi. Samo mesec dana kasnije, Mirai malver je bio zaslužan za najveći DDoS napad zabeležen do tada, tokom kojeg je bitan deo Internet infrastrukture bio na ozbiljnom testu.

Mirai ddos attack Internet outage map 

U decembru 2015. godine je izvršen napad na ukrajinski energetski sistem zbog kojeg je deo Ukrajine ostao bez struje. Analize govore da se zapravo radilo samo o "vežbi" i ispipavanju terena, tj. Ukrajina je iskorišćena kao poligon za testiranje, a kod i tehnika su lako prilagodljivi za napade na druge zemlje. U julu 2017. godine je na videlo izašlo još nekoliko upozorenja. Sa jedne strane okeana, FBI je upozoravao na pokušaje da se ugrozi sigurnost energetskog sektora, sa druge strane - GCHQ je tvrdio kako je njihov energetski sektor verovatno već ugrožen. Kakve veze sve to ima sa WannaCry i NotPetya?

Uporno padamo na kontrolnom testu

Sada je već jasno da WannaCry i NotPetya, najblaže rečeno, nisu klasični ransomware programi i da profit nije bio u prvom planu. Na primer, Bitcoin uplate koje su se slile u novčanike, do današnjeg dana nisu taknute i pomerene na druge "račune" što je u suprotnosti sa običajem da se iskoriste servisi za "pranje Bitcoina", kako bi im se teže ušlo u trag. NotPetya posebno više liči na "wiper" (program čija je svrha da obriše/uništi podatke), nije posedovao pouzdan mehanizam za otključavanje, što navodi na zaključak da se ciljalo na štetu. Ali zašto?

Šteta radi štete najverovatnije nije razlog jer ne bi bio uložen toliki trud da se sve zamaskira u ransomver napad. Jedan mogući razlog je prikrivanje tragova, i dok svi jure da reše problem enkripcije fajlova, malo ko se fokurisao na ono što je "nestalo" u prvom talasu. Drugi mogući razlog je jednostavno testiranje. Testiranje koliko je zapravo infrastruktura ranjiva, ali i kakav je odgovor na napade, koliko je vremena potrebno za reagovanje, ko je sve uključen u rešavanje problema, itd. Moj zaključak je da smo na tom testu pali. 

Prvi nalet je pokazao da ogroman broj sistema nije redovno ažuriran, čak i kada su u pitanju kritični propusti kod vitalnih sistema. Da cela stvar bude "smešnija", prvi talas WannaCry napada je otkrio malver koji je već koristio isti propust u sistemima i bio neprimećen. I onda kao po pravilu "svaka vest za tri dana", sve utihne. Do novog naleta, koji opet otkrije da mnogi nisu naučili lekcije iz prethodnog napada. 

Lekcije

Lekcije su prilično jasne. Na naplatu dolazi sve ono što je u prethodnom periodu gurano pod tepih. Infrastruktura projektovana i postavljena u "neko drugo vreme" ne hvata korak sa trendovima. Bezbednost informacija je samo deklarativno prioritet dok pojedine zemlje ozbiljno ulažu u kapacitete za "sajber ratovanje" ili bar otvoreno dopuštaju "nezavisnim" igračima da se "igraju" sa neprijateljima. Neke zemlje su (nezvanično) postale igralište za isprobavanje novih tehnika. U celom tom haosu, najviše mogu da "stradaju" obični građani jer će upravo njihovi uređaji i sistemi sve češće biti pokusni kunići.

Kada je reč o savetima, vraćamo se na početak:

  • - Redovno ažurirajte svoje sisteme
  • - Koristite anti-virus i ostale anti-malware alate. Ne zapostavljajte ažuriranje definicija kako bi alati uvek imali najsvežije podatke o najnovijim štetnim programima. Od izbijanja napada, do pojave novih definicija najčešće ne prođe duže od nekoliko sati. Iskoristite to
  • - Backup - Ako niste do sada, definitivno je vreme da razmislite o tome koji su podaci vama najbitniji. Da li su to dokumenta, slike, snimci? Da li imate rezervnu kopiju u slučaju da ona na vašem računaru nestane? U slučaju da ste pogođeni ransomware programom, šanse da povratite podatke na svoju ruku su jako male - skoro nikakve. Čak i ukoliko rešite da platite otkupninu (što se ne preporučuje), poslednji napadi pokazuju da svejedno nećete dobiti ključ za dekripciju. Jedini spas u tom scenariju je rezervna kopija podataka. Razmislite koji su vam podaci najbitniji, osmislite backup strategiju, redovno bekapujte podatke.
  • - Šifre - trudite se da vam šifre budu dovoljno jake. Ne koristite istu šifru za sve naloge, pogotovu za poštu i društvene mreže. Ukoliko ste u prilici, koristite neki od password manager servisa i gde god je moguće koristite 2-Factor Authentication (2-FA). Ovaj deo podjednako štiti i vas i vaše kontakte, jer će u slučaju gubitka naloga - prvi na meti biti vaši kontakti.
  • - Razmislite pre nego što otvorite neki mejl, link, attachment - Još uvek se veliki broj malicioznih programa širi putem mejla. Nije dovoljno pravilo "ne otvarajte poštu nepoznatih pošiljioca" jer postoji verovatnoća da je mejl adresa vaših prijatelja kompromitovana. Razmislite da li ta poruka deluje kao tipična poruka koju dobijate.
  • - Najveći broj napada ne bira između "velikih" i "malih" što znači da ste definitivno meta. Nemojte da se ušuškavate u priču "neće to mene".

Mišljenja (1) 25.07.2017. 20:02

Share on FacebookTweetPost on Google PlusShare with LinkedIn contactsSend via Email

#NoveTehnologije u obrazovanju 2016 - dan drugi

Share on FacebookTweetPost on Google PlusShare with LinkedIn contactsSend via Email

Tokom priprema za posetu dešavanju "Nove tehnologije u obrazovanju 2016", izjavio sam da je jedna od težih stvari izabrati predavanja koja treba videti od svih ponuđenih jer - nije moguće videti sva predavanja koja želim da vidim.

 Robots in schools - New technologies in education Serbia

Nakon prvog dana, bilo je još teže izdvojiti najzanimlivije detalje iz celog sadržaja koji je kao celina bio fantastičan. Nadam se da ću u nastavku teksta uspeti da napravim fer izbor.

O predavanjima

Kao i prvog dana, program je bio zaista popunjen kvalitetnim predavačima sa vrlo zanimljivim temama. Od samog početka, sale u kojima su držane prezentacije su bile popunjene do poslednjeg mesta uz veliki broj ljudi koji je stajao okolo. To podjednako govori o kvalitetu predavanja kao i posetioca.

Od svih, želim da istaknem prezentaciju "Mali projekat iz geografije – države Evrope" Alekse Popadića, nastavnika geografije koji je rešio da svojim učenicima približi učenje uz korišćenje mapa uma. U toku prezentacije, Aleksa je pokazao pozitivne rezultate ove metode i naglasio da su učenici bili vrlo motivisani da pored zadataka pokažu i dodatnu incijativu. U kraćem razgovoru, pojasnio mi je da je svoju ideju najpre izložio direktoru škole i dobio podršku, a da su se već na početku projekta uključili i neki zainteresovani roditelji. Uvek je dobro čuti da ovakve inicijative nisu uvek sputavane.

Kada pominjemo direktore, dva su imala svoje prezentacije u Alt sali. Vladimir Stanković, poznatiji kao @DedaBor pored motivišuće priče pune energije, pokazao je koliko prednosti može imati poslovanje putem Interneta. Ono što bi neko smatrao nemogućim, direktor jedne "male seoske škole" je uz svoj trud i angažovanost uspevao da ostvari, uvek imajući na umu najbitnije stvari - najpre učenike, a potom i kolektiv.

Vladimir Stankovic DedaBor - Nove tehnologije u obrazovanju

Posle njega, svoju priču je ispričao Dušan Milovanović, direktor Politehnike - škole za nove tehnologije. Kao što je Vladimir Stanković postizao nemoguće u osnovnoj školi, tako je i Dušan Milovanović u srednjoj - često protiv svih zakona verovatnoće. Kroz prezentaciju se moglo videti da je posebno ponosan na uspehe učenika koji su nalazili put do uspeha kako u Srbiji tako i u svetu. Stekao sam utisak da svakog o njih zna poimence. Koliko je dobar odnos sa učenicima i kolektivom važan, svedoči i to da ni učenici ne zaboravljaju školu iz koje su izašli pa u skladu sa svojim mogućnostima pomažu kada je to potrebno. Nakon ove dve priče, bilo je lako skicirati osnovni recept za uspeh - ljudi su najvažniji.

O sajmu

Pored predavanja, sajamski prostor je tokom oba dana nudio podjednako bogat program i zanimljiv sadržaj. Svi izlagači su se potrudili da iznesu svoje najbolje "igračke" i na najbolji način prikažu svoje proizvode i projekte. Pored različitih pametnih tabli, 3D skenera i štampača, senzora, svoj put do modernih učionica su našli i računari, tableti i roboti. Opet je nezahvalno birati najzanimljivije jer su se svi trudili ali evo detalja koji su mi najviše privukli pažnju.

Ohrobot - Nove tehnologije u obrazovanju

Roboti. Izlagači "Robots in Schools" i "Ohbot" su imali verovatno najprimećenije robote na sajmu. Iako im je izgled različit, oba rešenja imaju sličnu namenu - da približe programiraje i robotiku učenicima. Moje uverenje je da nema boljeg načina da decu zainteresujete za računarske nauke od programiranja robota jer tu jedna linija koda odmah ima vidljiv rezultat - npr. nakon unosa linije koda koja glavu robota okreće na levu stranu, robot je i okrene. Priče o jedinicama i nulama ili visokoj plati nemaju smisla pored robota.

Kreativni centar - Lego education - Nove tehnologije u obrazovanju

Roboti su se mogli videti i na zajedničkom štandu Kreativnog centra i LEGAMA kompanije koji su na ovogodišnjem sajmu promovisali Lego Education program, specijalno dizajniran da prati nastavne programe. Imao sam priliku da učestvujem u matematičkoj radionici i moram priznati da je uz Lego kockice matematika zanimljivija nego inače :)

Kreativno pero - Nove tehnologije u obrazovanju

Pored robota, treba napomenuti da je skoro svaki štand imao svoj program i prezentacije sa odgovarajućim temama. HP je uz "izložbu" hardvera (tableti, all-in-one uređaji itd.) u saradnji sa školom Kreativno pero prikazao njihovu viziju savremene učionice. Imao sam priliku da sednem u klupu i odslušam jedan čas i to jedno "malo" iskustvo me je podstaklo da malo razmislim o načinu uvođenja ICT tehnologije u nastavu. Svidelo mi se što se primenom ovih rešenja olakšava posao nastavniku oko pripreme i distribucije materijala, a fokus njegovog rada stavlja na pravo mesto - radu sa učenicima i prezentaciji.

Posebna pohvala ide zajedničkom štandu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i Centra za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva. Pored zaista bogatog i kvalitetnog programa, tokom oba dana su se trudili da njihov nastup bude zanimljiv i pristupačan. Rezultat je konstantna gužva tokom oba dana trajanja sajma.

Mapa dešavanja Nove tehnologije u obrazovanju 2016

O organizaciji

Moram još jednom da iskoristim priliku da se zahvalim British Council-u na pozivu i ukazanoj prilici da iz ugla zvaničnog blogera ispratim sve ono što su spremili za posetioce dešavanja "Nove tehnologije u obrazovanju". Iznenadila me je veličina prostora i količina kvalitetnog sadržaja, a najviše broj ljudi punih dobre energije i volje da stvari menjaju nabolje. Bez obzira na veličinu svega, nije se odstupalo od programa, nije bilo komplikacija, sve je teklo svojim tokom. Zaista jedno odlično iskustvo.

 

Nije kraj, nego početak #novetehnologije pic.twitter.com/Vw5nWG7rvT

— British Council (@rsBritish) February 27, 2016

 

*slika Vladimira Stankovića preuzeta sa bloga Kultura poslovanja

Mišljenja (0) 28.02.2016. 21:22

Share on FacebookTweetPost on Google PlusShare with LinkedIn contactsSend via Email

#NoveTehnologije u obrazovanju 2016

Share on FacebookTweetPost on Google PlusShare with LinkedIn contactsSend via Email
British Council u Srbiji po treći put organizuje dešavanje pod nazivom "Nove tehnologije u obrazovanju". Ovo dvodnevno dešavanje se sastoji od dva dela - konferencije i sajma. Kao jedan od zvaničnih blogova, ITkutak.com će se potruditi da prenese najzanimljivije detalje sa predavanja i sajamskih štandova.




Zvanični program počinje u 9:00, a program možete pratiti i putem live stream stranice. Takođe, možete pogledati i listu zvaničnih blogera što će vam olakšati praćenje putem društvenih mreža putem zvaničnog hashtaga #novetehnologije. Ovaj tekst će takođe periodično biti ažuriran, sa ciljem da se prenese delić onoga što se ne može videti putem live stream prenosa.

Nakon uvodnog bloka može se izvesti zaključak da se sve strane angažovane na unapređenju obrazovanja slažu oko smera u kome taj proces treba ići. Ministar Verbić se osvrnuo na važnost primene novih tehnologija u obrazovanju, dok je ambasador UK u Srbiji Denis Kif potvrdio posvećenost i želju te vlade da u tom procesu pomogne. Od Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva smo dobili konkretne podatke o nivoima pristupa novoj tehnologiji u različitim kategorijama, dok je British Council najavio pokretanje platforme koja će obrazovnom kadru olakšati upotrebu novih tehnologija u obrazovanju.

Glavna sala prepuna. Pored stolica, popunjen i prostor za stajanje + ljudi su ispred sale i prate. #novetehnologije pic.twitter.com/mC0YOrZlhR

— Slavko Ilic (@ITkutak) February 26, 2016

New technologies - Nove tehnologije - education - obrazovanje

Drugi blok u glavnoj sali (SPACE) je obeležen predavanjima ministra Srđana Verbića i Markusa Orlovskog, osnivača Bryanston Square organizacije. Gospodin Verbić je predavanjem "Veliko spremanje kuće" ukazao na trenutno stanje obrazovanja u Srbiji i napore koji se ulažu da se to stanje promeni - nabolje. Jedna od osnova tih napora je i #OpenData pristup koji već sada služi kao polazna tačka u analiziranju relevantnih podataka i pravljenju novih aplikacija za primenu u ovoj oblasti.

Da li u školi spremamo decu za svet u kojem žive, gde kancelarije izgledaju poput fejabukovih? #novetehnologije pic.twitter.com/TfQ2qfrRCT

— Nikola Jovanovic (@PeckoPivo) February 26, 2016

Markus Orlovski je govorio o promenama koju digitalna (r)evolucija donosi i o potrebi da se pažnja posveti i stimulisanju ljubavi prema učenju. Primeri koje je prikazao dovoljno govore o načinu n akoji se mladi danas snalaze u svetu (prikazao je video dvadesetšestogodišnjaka koji je do sada promenio 9 poslova, za većinu nije imao formalne kvalifikacije), ali i koliko "odrasli" često potcenjuju mogućnost dece da se prilagode novim okolnostima i samostalno uče i stiču veštine.

Dalji tok konferencije doneo je još zanimljivih izlaganja, podataka, inicijativa, ali i priliku da popričam sa nekim od predavača. Karl Rojl koji dolazi iz Velike Britanije ove godine je držao predavanje sa naslovom "Ocenjivanje mekih veština - rešenje 21. veka" kojim je pre svega želeo još jednom da ukaže na različite ciljeve edukacije. Negovanje kritičkog razmišljanja, implementiranje "project based" učenja i prevazilaženje jaza u komunikaciji između učitelja i učenika su samo neke od stvari koje vidi kao put ka osavremenjavanju obrazovanja. Najtoplija preporuka je da posetite njegov Academia profil koji sadrži veliki broj dokumenata, radova i prezentacija.
 
Blog kutak na konferenciji Nove tehnologije u obrazovanju 2016

Sumiranje prvog dana

Iznenadila me je veličina sajamskog i konferencijskog prostora. Sadržaj kojim je ispunjena ta velika površina je još impresivniji. Nema sumnje da toliko veliki broj posetilaca, predavača, organizacija i kompanija na na jednom mestu pokazuje da se neke stvari ipak kreću u dobrom smeru. Naravno, još uvek treba preći dug put do savremenog obrazovanja, ali je bitno bar znati gde se ono nalazi na horizontu kako bismo se zaputili u tom smeru.

Mišljenja (0) 26.02.2016. 09:17

Share on FacebookTweetPost on Google PlusShare with LinkedIn contactsSend via Email

100% eBankarstvo u Srbiji: Elektronski potpis u praksi

Share on FacebookTweetPost on Google PlusShare with LinkedIn contactsSend via Email

eBanking Societe Generale

Kada sam pre punih 7 i po godina pisao o digitalnim potpisima, želeo sam da čitaocima pojasnim šta je to digitalni (ili elektronski) potpis, kako on funkcioniše i koliki je potencijal njegove primene u praksi. Takođe, nadao sam se da će do konkretne primene u praksi doći mnogo brže. Upotreba digitalnog potpisa bi trebala dovesti do oslobađanja od onog "papirnog dela" administracije i svega što uz to ide (npr. čekanja na šalterima), međutim to u Srbiji najčešće nije bilo moguće. Do sad. Šta se promenilo?

Elektronski potpis u Srbiji

Ukoliko i dalje niste sigurni šta je digitalni potpis, njega je najlakše opisati kao digitalnu verziju vašeg ručnog potpisa. Korišćenje elektronskog potpisa npr. omogućava potpisivanje digitalnih dokumenata na računaru (i online) što je način da potvrdite autentičnost tog dokumenta isto kao da ste svojom rukom potpisali dokument na papiru.

Kako bi digitalni potpis bio validan (kvalifikovan), potrebno je da ga nabavite kod jednog od zvaničnih sertifikacionih tela. Sertifikaciono telo ukratko garantuje da potpis koji koristite zaista odgovara vašem identitetu (i na taj način se sprečavaju eventualne zloupotrebe što pogoduje svima). U Srbiji trenutno postoji 4 sertifikaciona tela za izdavanje kvalifikovanih elektronskih potpisa:

  1. Sertfikaciono telo Pošte
  2. Privredna Komora Srbije
  3. Sertifikaciono telo MUP Republike Srbije
  4. Halcom

Kada je reč o konkretnoj primeni kvalifikovanog potpisa u Srbiji, do sada je ona bila najvidljivija (i najrazvijenija) u domenu eUprave. Tako su na primer fizička i pravna lica mogla da koriste sve pogodnosti koje donosi korišćenje portala eUprava.org.rs. Ipak, skoro uvek je poslednji korak u proceduri ipak sadržao neki "papirni trag", bilo da se radi o štampanju nekih izveštaja i formulara, bilo da se radi o dostavi dokumenta/kopija na kućnu adresu...

Elektronsko bankarstvo - novi nivo digitalizacije usluga

Pored eGovernment sektora, jedna od oblasti koja bi mogla imati najviše koristi od primene elektronskog potpisa je svakako bankarstvo. Zato i ne čudi što je jedna banka prva koja je rešila da svoje usluge potpuno digitalizije - bez fizičkog odlaska u banku, bez potpisivanja papira. Banka Societe Generale Srbija se usudila na taj korak i rešila da svoje eBankarstvo podigne na novi nivo.

eBanking binary code

Uvođenjem elektronskog bankarstva, banke su se približile svojim klijentima omogućivši pristup uslugama putem interneta sa lokacija koje klijentima najviše odgovaraju. Međutim, svaka dodatna usluga bi zahtevala potpisivanje nekih papira koje bi banka u najboljem slučaju dostavila na kućnu adresu. Primenom elektronskog potpisa, Societe Generale je uspeo da eliminiše papirologiju iz ove procedure - nema papira, nema čekanja kurira, sve je online.

eBanking Societe Generale pregled

Uz ovaj napredak, Societe Generale pokreće Online ekspozituru čije će radno vreme biti do 22h a putem koje će, između ostalog, korisnici moći da zatraže pomoć bankara (finansijskog savetnika) putem video (ili audio) veze. Ovo pre svega znači dve stvari:

  1. Radno vreme banke prilagođeno je svima.
  2. Šansa da nešto pogrešite praktično ne postoji kada na vezi imate nekog ko će Vas posavetovati.

Na sajtu Societe Generale banke možete naći detaljno uputstvo za korišćenje ebankinga i kratko objašnjenje kako do elektronskog potpisa. Da bi ste videli kako ovo ebanking rešenje funkcioniše (osim video razgovora sa bankarom) možete posetiti Demo stranicu.

 

Budućnost e-poslovanja u Srbiji?

Nesumnjivo je da proboj digitalnog potpisa u sferu elektronskog bankarstva predstavlja veliki korak u unapređenju ePoslovanja u Srbiji. Biće interesantno pratiti kako će uticati na druge "igrače" i druge oblasti. Takođe, ostaje da se vidi koliko je vremena potrebno da broj korisnika digitalnog potpisa u ove (i slične) svrhe dospe do nivoa "kritične mase". eBanking prednosti

Jasno je da je ovo početak velike priče i da veliku (negativnu) ulogu često igraju propisi koji onemogućavaju, ometaju ili komplikuju korišćenje digitalnih servisa u punom obimu. Societe Generale, kao član Udruženja banaka Srbije (UBS), aktivno radi na osavremenjavanju velikog broja propisa koji su ili previše komplikovani ili zaostavština nekih prošlih vremena. Treba biti blago optimističan da će u bliskoj budućnosti brojne inicijative dati rezultate i doneti nova unapređenja. Nama ostaje da što više koristimo mogućnosti koje nam se trenutno pružaju.

*vreme utrošeno na pisanje i objavu teksta je sponzorisano. Sadržaj, podaci i stavovi nisu sugerisani ni uređivani u skladu sa željama sponzora. Autor teksta stoji iza svakog napisanog reda.

Mišljenja (0) 22.12.2015. 12:56

Share on FacebookTweetPost on Google PlusShare with LinkedIn contactsSend via Email
<< Prva < Prethodna [1 / 20] Sledeca > Poslednja >>

SLAVKO ILIĆ

Autor ovog bloga je zaljubljenik u informacione tehnologije i njihovu primenu u svakodnevnom životu. Zastupnik pozitivne strane priče. Samostalni aktivista u poslu sa zmajevima. Ne lovi ih, komunicira sa njima. Ne boji se vetrenjača jer zna kako rade. Jednom rečju - Techtivist. Za sve ostale informacije i pitanja, tu su kontakt podaci.

Facebook: /ITkutak
Twitter: @ITkutak
Mail: ITkutak.com@gmail.com