ITkutak.com - IT ćoše jednog informatičara

Društvena mreža u krugu od 10 metara

Svi naravno već znaju za FaceBook, MySpace, LinkedIn i slične društvene mreže na Internetu koje su već uveliko postale trend i nezaobilazna svakodnevnica. Domaći projekti poput sajtova Karike i DodirniMe trude se da "online dating" akcentom prigrabe svoj deo kolača na koji pretenduje i "evropski" EuropeanKiss. Sve ovo pokazuje da su "social network services" sadašnjost i potencijalno veliki deo budućnosti razvoja komunikacije preko Interneta.

Zanimljiva mi je bila informacija koju sam čuo pre pola godine da se u jednom našem gradu, mahom srednjoškolci, hvale time ko koliko ima prijatelja u listi na MySpace-u. Svi znamo da većina u listu prijatelja dodaje koga god stigne pa prijatelji iz liste i nisu pravi prijatelji a već postoje slučajevi banovanja zbog previše kontakata u list. Dakle šta bi sa onim neposrednim druženjem i da li je savremena tehnologija otvorivši horizonte zanemarila neposrednu okolinu?

"Toothing?"

Ukoliko slučajno, kao posledicu ostavljene aktivne bluetooth konekcije na mobilnom, u nekom klubu dobijete ovakvu poruku možda je to vaše srećno veče ;) Toothing je u stvari evolucija dogging-a i podrazumeva prednosti pomenute bluetooth konekcije radi ugovaranja "sexualnih aktivnosti" (ala je ovo zamotano ali svi znate o čemu se radi :D ) na polu-javnim lokacijama (žurke i slično). Princip je sledeći: Aktivirate bluetooth konekciju, kreirajte kontakt u imeniku pod imenom "Toothing?", izaberite taj kontakt za slanje preko bluetooth-a i u proceduri "searching for devices" će se prikazati aktivne konekcije u krugu od 10 metara (domet bluetooth primopredajnika). Ostaje samo da izaberete "žrtvu", kliknete "Send" i čekate odgovor. Ovo je neka instant verzija sastanka na slepo sa "očekivanim ishodom" i postoji samo jedan mali problemčić ;) U slučaju da ste u svemu ovom videli šansu, treba znati da je cela stvar u stvari HOAX (jedna verzija dobro smišljenog urbanog mita).

Bluejacking

Radi se o prilično sličnoj stvari, s tim što nema tog akcenta na "sexualnim aktivnostima" :D Znači, u pitanju je traganje za aktivnim bluetooth konekcijama na javnim mestima radi prostog chat-ovanja ili eventualno upoznavanja ali bitno je znati da ne prejudicira konačan ishod ;) Za razliku od toothing-a, ovakva stvar je prilično realna a varijacije na temu mogu biti uvek zanimljive. :D Naravno za komunikaciju preko bluetootha postoje i posebni programi ali ako ih ne možete naći ili priuštiti uvek ostaje procedura navedena u delu o toothing-u. ;)

Flash mafija

Radi se jednoj izuzetno zanimljivoj pojavi. Ova mafija je nepredvidiva u svakom pogledu a sa sobom uvek nosi ogromnu dozu zabave. Radi se o masovnom okupljanju pojedinaca (uglavnom neznanaca) koji na odredjenoj lokaciji u odredjenom trenutku (najčešće u odredjen sat i minut) izvode unapred dogovorenu akciju. Tako se desilo da na stanici Viktorija, u Londonu, 4000 ljudi u 18:53 počnu "da igraju kao nikad do sad" jer im je tako rečeno u mailu koji se viralno širio na netu, ili u 17:40 ispred katedrale St. Paul-a započnu najveću "borbu jastucima". Primera je mnogo i verujem da je učestvovati u ovakvom dešavanju vrlo vrlo vrlo uzbudljivo i vredno prepričavanja.

Wardriving

Iako zvuči grubo, ova tehnika koja je često praktikovana od strane hacker-a (a u budućnosti se očekuje još veće pribegavanje istoj zbog samog razvoja bežičnih komunikacija) ipak je osnova za toothing i bluejacking a i za mnoge druge stvari o kojima ovde nije reč. Radi se o aktivnom traganju za slobodnom bežičnom konekcijom radi korišćenja iste u neke druge svrhe. Neki će se pitati što sam uopšte pomenuo ovu tehniku ali eto, ipak to povezivanje znači kreiranje neke mreže a i otvara neke mogućnosti za varijacije.

Gde smo tu mi?

Čisto eksperimenta radi, povremeno proverim da li u mojoj okolini postoji neka aktivna bluetooth konekcija. Često i naidjem na nju ali ne verujem da su to razmere koje omogućavaju testiranje navedenih tehnika. Sa druge strane ume da bude zabavno kada u amfiteatru, umesto da slušate profesora, nekom kolegi pošaljete neku "random" sliku, šalu ili slično. :D Nekom boljom organizacijom može se smatrati skorašnja "flert žurka" u novosadskom klubu Route66. Radi se o modifikaciji čuvenih "semafor party-ja" i o jednom zabavnom, zanimljivom i verovatno uspešnom poslovnom poduhvatu o čemu možete i pročitati na blogu Dragana Varagića. Imajući u vidu ovaj primer, ne bih isključivao mogućnost novih organizacija sličnog tipa.

Možda kombinovati flash mafiju i flert party? Ili... =:)

Put do samostalnog bloga: Hosting

Tekst bi trebalo da bude podrška Blogistici u nalaženju pravih informacija o tome kako postaviti svoj blog, gde i kako registrovati domen, gde naći hosting. Verujem da će na pomenutoj lokaciji biti više reči o svemu tome pa bih se ovde ograničio na neka moja iskustva i primere na koje sam nailazio u poslednje vreme.

U svetlu skorašnjih dešavanja sa 381blog sistemom, teško je zanemariti sve one blogere koji su se preko noći našli "na ulici". Većina je automatski kao rešenje prihvatila drugi, kažu sigurniji i ozbiljniji, sistem WordPress dok je dobar deo počeo da razmišlja o sopstvenom domenu. Dok se Eniac potrudio da navede prednosti samostalnog blogovanja, ja sam odlučio da malo pišem o hostingu, verovatno najtežem delu u donošenju odluke.

Hosting šta? 

Dakle, hosting je servis koji uprošteno predstavlja iznajmljivanje prostora na koji ćete vi potom smestiti svoj sajt. Kažem iznajmljivanje zato što se prostor ne kupuje već iznajmljuje najčešće na godinu dana.  Preporuka je da pre konačne odluke o mestu hostinga, isti i isprobate na mesec ili dva (iznajmljivanje na period od mesec dana je u 90% slučajeva moguć). 

Hosting gde? 

Univerzalnog odgovora na ovo pitanje nema. Za koji hosting se treba odlučiti najviše zavisi od vaših potreba, planova, ideja i često finansijskih mogućnosti. Neka varijanta koja je za nijansu bolja od solidne koštala bi nekih 5$ mesečno. Ono što se za te pare dobije može biti dovoljno za tri brosečna blogera (sem ako baš ne uploadujete video materijal i ostale velike stvari, a retki su takvi). Preporuka, na osnovu ličnog iskustva, koju mogu da udelim jeste da treba izbegavati domaće hostinge. Znam, mnogi bi sad bacili drvlje i kamenje na mene ali situacija jeste takva. Možda se i mogu izdvojiti par kompanija koje odlično posluju ali se u 95% slučajeva radi o preskupom reselling-u (to je kad neko kupi prostor na kilo a prodaje ga na gram - zvuči poznato? ne, ne meša ga sa paracetamolom :D ) Linkove koje bi možda trebalo pogledati su: WhipAnOrbit, Low Cost Web Hosting ili ako otprilike imate na umu šta tražite proverite na Find my host.

Na šta obratiti pažnju? 

Pre svega za neiskusne blogere najpotrebniji je cPanel i Fantastico. Ove dve stvari omogućavaju instalaciju, konfigurisanje i upravljanje sajtom "na klik". Za neiskusne blogere to su obavezni dodaci. Kada suzite krug, sledeći kriterijum bi morao biti UpTime. UpTime označava procenat vremena koje je server proveo online (najčešće se obračunava za period od godinu dana) i medju hostinzima treba tražiti one koji garantuju uptime od 99%. Prilično često se te garancije ne ispune (recimo bude 98%) ali u tom slučaju skoro uvek dobijete mesec ili dva dodatno hosting besplatno. U skorije vreme sam imao slučaj da vidim da je jedan forum nakon downtime-a od 12 sati izgubio podatke od proteklih 2 dana. Da nesreća bude veća, malo potom su prešli na drugi hosting, "domaći" i "povoljniji".. zbog kvara na jednom hard disku, downtime je bio 3 dana (downtime-vreme za koje je sajt bio nedostupan) a izgubljeni su podaci od proteklih 13 dana. Ali ne bih da vas plašim, 99% hostinga ako ništa drugo onda imaju bar redovan nedeljni backup što uz raid sisteme šanse za gubitak podataka svodi na 1%. :)

Kada predjete sve ove kriterijume ostaje da se odlučite za najbolji odnos cena/kvalitet. U taj proračun potrebno je uneti predvidjanje o broju posetilaca (mada sad hostinzi nude protok koji teško da možete da ispunite) i potrebnom prostoru za fajlove. U ovom delu "računanja" granicu izmedju vaših želja i realnosti povlačiće najčešće cena.

Malo naprednije 

Ja imam tu sreću da se ovaj blog nalazi na malo naprednijem vidu hostinga tzv. VDS-u. U pitanju je MiniVDS koji nema cPanel, Fantastico i slične klikabilne stvari ali je svejedno baš fensi. Ovakvi vidovi hostinga omogućuju da svoje pakete kreirate sa mnogo više opcija. Sloboda je neuporedivo veća i praktično prava igračka za sve koji bi da testiraju neke zanimljive stvari. Imam čak i SSH. Ali to za samostalnog blogera košta. Zato i ovom prilikom zahvaljujem mom prijatelju Milanu koji mi je otvorio oči i dopustio da ovaj paket sa njim podelim. ;)

Ovde ću stati jer ne bih da širim priču (zasad) previše. Pitanja, sugestije, komentari, predlozi, kritike i ostale stvari koje ne vidjam ovde često su dobrodošle :D

p.s. umalo da zaboravim. Priča oko samostalog blogovanja je vidjena mnogo puta ali se nekako čini da ipak to nije dovoljno.. kako god, za one koji bi da pročitaju nešto, nezaobilazno štivo su e-knjige BlogSessions od Blogowskog i BlogOsnove od Dragana Varagića .

ETarget u Srbiji

Jedan kraći unos jer ovih dana nemam puno vremena (ipak je ispitni rok u toku). Već polako se zahuktava priča o oglašavanju i zaradi na Internetu. Postoje i drugi načini da vlasnici sajtova, blogova, portala dodju do finansija ali ovaj tekst je ipak više posvećen onima koji bi da oglas o svom proizvodu/servisu plasiraju preko ovog kanala.

Već sam u tekstu o AdSense oglašavanju kod nas pomenuo u jednoj rečenici da je AdWords program sasvim solidno rešenje za preduzetnike. Firma koja predstavlja ekvivalient ovom oglašavanju jeste ETARGET koja je posao iz Hrvatske proširila i na Srbiju i time potvrdila "predvidjanja" sa prethodnog BizBuzz seminara. U periodu do 10.2.2008. godine ova firma za svaku uplatu nudi i bonus u iznosu minimalne uplate. To znači da ako se opredelite za minimalni paket koji košta 2500 dinara(+PDV, to i dalje ispada pogodna varijanta) ETARGET vam na njih doda još 2500 dinara. To u prostom jeziku znači 4 do 5 hiljada klikova ka vašem sajtu. Poseta o kojoj ste sanjali?

Registracija 

Bitna stvar, registracija je besplatna (e ovo kad kažeš ljudima uspeh je zagarantovan) i izuzetno jednostavna, naravno moguća kako za pravna tako i fizička lica. Ono što je pre 10ak minuta ostavilo jak, pozitivan utisak na mene jeste jedno polje iz formulara za registraciju - broj telefona.

Polje ko polje, tekstualni unos, ništa posebno. Pored njega objašnjenje "*kontaktiraćemo vas" (mislim se u sebi "aham, koliko je njih to reklo"). Kliknem na Submit dugme i time završim prvi korak registracije, mail sa potvrdom mi stiže, nastavljam sa korakom dva, zvoni mi telefon (???). 'Ladno ETARGET, prijatan glas devojke sa druge strane pita me da li mi je potrebna pomoć ili neko objašnjenje vezano za sistem oglašavanja. 20 sekundi od klika na dugme i oni me već zovu. A nisam im ni uplatio pare... Tooo je gospodsko poslovanje, borba za svakog klijenta i ostale stvari.

Što se samog sistema tiče Dragan Varagić je o njemu par puta pisao i kao što je rekao u svom tekstu, za sada je u sistemu 60ak srpskih sajtova od kojih je 20ak velikih i posećenijih tako da se oglašavanje zaista isplati već sada a kako će se mreža širiti ostaje da se vidi. Ja sam optimista.

Online bioskop

Malo je reći da se "narod", po uvodjenju aDSL-a na naše prostore, navikao na servise poput YouTube-a, video razgovora preko Skype-a, podcastinga pa i live streaming-a. Za sada ta "naviknutost" nije prevelika ali par stvari daju nadu da će se to promeniti.

Ukoliko bar pola sata dnevno provedete gledajući TV, male su šanse da vam je promakla Schweppes reklama za njihov "Schhh" festival kratkog filma. Stvar koju bi trebalo pomenuti jeste da se taj festival održava na Internetu :D . Na sajtu "Schhh" se trenutno mogu pogledati dva filma:

"Jet Black" koji je mešavina naučne fantastike i trilera, traje 10ak minuta, na engleskom je i ima srpski titl. Film sadrži nekoliko krvavih kadrova pa je zbog toga ulaz  "u salu" dozvoljen samo starijima od 18 godina.

Drugi film je "Veličanstveni" koji prikazuje zanimljvu priču sa šmekom "Amelije Pulen". Radjen je u crno-beloj tehnici, traje 10ak minuta, na francuskom je i ima srpski titl. Iako nema konkretnih scena zbog kojih je zabranjeno gledanje maloletnima, verovatno je tako zbog tematike i odredjenih insinuacija na temu sexa. Oba filma preporučujem za gledanje i tih dvadeset minuta predstavlja kvalitetno utrošeno vreme.

Na isti festival bi uskoro trebalo da stignu još tri filma: "Kolekcionar", "Ostinova priča" i "Savest". Ukoliko se prijavite na mail listu radi obaveštenja o datumu prikazivanja, dobijate šansu za osvajanje video kamere Sony HDR-UX1 u Schhh nagradnoj igri. Uglavnom, za više informacija i recepte za koktele u baru ovog virtuelnog bioskopa posetite sajt "Schhh". Sajt je radjen u flešu a za gledanje filmova je potrebna brža veza (ima dve opcije za kvalitet prikaza: niska i visoka rezolucija)

Još par zanimacija nam takodje poklanja kompanija Coca Cola. Ovog puta radi se o crtaću "Fabrika radosti" o kome je bilo reklame na TV-u prethodnih mesec dana. Kratka pričica o "novom heroju" koja je na momente nejasna ali i komična. Kad ste već dobili preporuku za Schhh filmove, pogledajte i ovo jer ne može da škodi a u tih nekoliko minuta upakovano je prilično... :D 

Na istom sajtu bih izdvojio i interaktivni "composer" pod nazivom "Faithless" . Kroz flash interfej, svaki korisnik će moći da pronadje odgovor na pitanje "Kako se stvara vizuelna poezija?" dok u pozadini ide numera Faithless - "Paranoid". Sjajan način da se malo zabavite i opustite uz dobru muziku.

Kad sam već u uvodu pomenuo podcasting, smatram da bi ovaj "virtuelni" izlazak trebalo zaokružiti posetom sajta KulPorter i  eventualno poslušati neki od njihovih podcast-ova ili pročitati članak vezan za umetnost, kulturu ili lifestyle.

Za sada toliko od mene... Uživajte! 

Viralni marketing

Jedna od trenutno najdelotvornijih tehnika u marketingu čijim čarima nije niko odoleo. Vi jeste? Ne, niste, samo možda to još uvek ne znate.

Viral marketing opisuje strategiju koja podstiče pojedinca da marketinšku poruku prosledi dalje, bilo da se radi o spotu, slici, tekstu ili drugom... Sada zvuči malo poznato?

MSN, YouTube, aplikacije na FaceBook-u, Tagged, MySpace... Sve su to primeri u kojima je viral marketing poslužio kao startna strategija a neki praktično i funkcionišu po ovom principu (YouTube spotove najčešće gledamo kada nam prijatelj pošalje link a redje sami pretražujemo po bazi). Kako ova stvar funkcioniše?

Čovek je druželjubivo biće (ili bar tako volimo da mislimo) a sociolozi nam govore da svako od nas ima oko 10ak ljudi koji su u najbližem krugu. Polazeći tom linijom, može se uzeti za realno da je prilično lako umrežiti stotine pa i hiljade ljudi metodom "od usta do usta" (ne, ne govorim o veštačkom disanju). Istraživanja isto tako pokazuju da zadovoljna mušterija o proizvodu/servisu obavesti bar troje prijatelja a nezadovoljna na svoje loše iskustvo upozori njih 10ak. Iz ovoga se mora videti o kakvoj se sili radi kao i to da ovo može biti mač sa dve oštrice. Zamislite da zadovoljna mušterija vaš servis preporuči dvoma svojih prijatelja i da svaki sledeći učini isto to. Ubrzo se dobija sledeća slika:

1
11
1111
11111111
1111111111111111
11111111111111111111111111111111

Zamislite tek šta bi se desilo kada bi neka vaša mušterija imala loše iskustvo. U stvari, nemojte... Ovaj način širenja podataka naziva se još i "network marketing" ili "marketing od usta na usta" i u samoj srži nalazi se preporuka. Potrebno je "samo" kreirati sadržaj koji će nekome biti interesantan u toj meri da će želeti da ga podeli sa nekim. Ubrzo poruka koja je krenula od vas dobija jedan "sopstveni život" i razvija se svojim tokom. Najčešća greška? Postoje oni koji koji ne shvataju razliku izmedju obične i "viral" reklame. Dok se u običnoj uglavnom uvek radi samo o proizvodu i hvalospevima (priznajte, ne možete da se odlučite za deterdžent jer svaki daje "beliju" boju) u "viral reklami" se proizvod čak i ne pominje ili je i to svedeno na minimum. Setite se samo Nike reklama sa onim "zauzimanjem stolica na košarkaškom terenu" ili "igranja šuge po gradu" ili moja omiljena "gedapaaaaa" sa reklamom za Reno Clio. Proizvodjači su se zadovoljili samo prikazivanjem logoa na kraju reklame. Radi se o zabavnom sadržaju, dovoljno interesantnom da pojedinac proveri šta se krije iza toga i prosledi poruku dalje.

Gde smo tu mi?

Kao i obično, ovaj prostor nije poznat po brzom prilagodjavanju trendovima. Ipak... (ovo "ipak" može da zameni ono veliko "ali") ... U proteklom periodu može se naći par primera sa ovih prostora koji su se okoristili (ili bar pokušali) ovom strategijom.

Podjimo od marketinških agencija. Uspeo sam da pronadjem dve koje se bave ovime. Prva je Agena a druga je Frendee i prilično sam siguran da je Istok Pavlović deo obe agencije ali ne mogu da garantujem (sigurno je deo Frendee-ja ali ne znam za Agenu ;) ). Zatim bih dodao sajt KobajaGrande koji funkcioniše po sličnom principu kao i YouTube.

Zanimljiv pokušaj imala je jedna politička stranka u jeku predizborne kampanje za parlamentarne izbore 2007. Naravno, u to vreme bilo je više domena vezanih na jedan sajt i negde se potkrao link ka sajtu te stranke ali sada su svi sem jednog domena ugašeni (verovatno će i ovaj uskoro). Ne znam koliko je efekta imala ova kampanja (a nije bilo ni zvanične podrške ovom aspektu koliko se sećam) ali svakako nije prošla neprimećeno. E sad, što se tiče onog mača sa dve oštrice, ko bi uopšte mogao pretpostaviti da će se sledeće godine (čitaj, ove, 2008.) na poziciji broj 1 na glasačkom listiću, u izboru za predsednika Srbije, naći trenutno njihov najveći protivnik. U stvari, u zemlji kao što je ova ("svi protiv svih") tako nešto se i moglo naslutiti. :D

Za kraj bih naveo trenutno probijanje "globalnog operatera mobilne telefonije"  koje na ovim prostorima "forsira" Telme Communications. Radi se o ulasku VoIP2 protokola na srpsko tržište ali je zanimljiva činjenica da se Telme odlučio za "network marketing" kao način širenja mreže. Imajući u vidu i skorašnji dolazak Brajana Trejsija u Beograd, konstantan rast ulaganja u marketing i još neke faktore, može se reći da je pred nama zanimljiv period u razvoju srpskog IT marketinga