Često imam običaj da kažem: "tehnologija koja dolazi, već je realizovana u Japanu". Tako i ovaj "produkt", tzv. QR (Quick Response - brzi odziv) kod dolazi iz zemlje izlazećeg Sunca. Radi se o dvodimenzionalnoj varijaciji bar koda koji se nalazi u najširoj mogućoj primeni i, za razliku od prethodnika, nudi više mogućnosti koje mogu biti interesantne svim profilima korisnika.
Radi se zapravo o vezi izmedju realnog i digitalnog, čime je pristup informacijama znatno olakšan. Kako?
Pomenuo sam već sličnost sa bar-kodom. QR kod nudi mogućnost skladištenja više informacija kao i više tipova informacija. Tako je moguće da QR kod predstavlja vašu vizit kartu sa kontakt podacima, instrukciju za slanje SMS poruke (skeniranjem koda šalje se SMS na unapred zadati broj), QR kod vam može biti poslat MMS-om kao ulaznica za koncert, party, predstavu, karta za gradski prevoz. QR kod jeste u stvari jedan klik koji vas deli od informacija o nečemu što ste videli na bilbordu, novinama, tv-u (da, kod je moguće skenirati sa ekrana). Gde smo tu mi?
Jedan od većih promotera QR tehnologije Datamatrix tehnologije (format 2D taga koji nudi više moćnosti od QR tehnologije) jeste servis KlikMee.com. Radi se o platformi koja Vaš mobilni telefon sa kamericom pretvara u skener 2D kodova. Potrebno je samo preuzeti aplikaciju sa njihovog sajta i nakon instalacije početi sa kliktanjem. Kako? U cilju najbolje predstave kako sve to izgleda prelažem da pogledate klip koji prikazuje skeniranje jednog 2D koda. Za sada, 2D kod aktivno primenjuje časopis "24 sata" ali se može očekivati mnogo veće interesovanje za ovu tehnologiju imajući u vidu njen potencijal.
Primeri primene ove tehnologije u svetu idu od poslovnih (npr. praćenje uspeha kampanje i slično) preko kulture i umetnosti (npr. VoiceOfTheStreet.com) pa sve do "igrarije" (postoji igra koja se zove "QR kill" nalik paintball-u samo što se umesto markera i boje koriste mobilni telefoni). Pa, kako vam se čini?
Misljenja (8) 07.05.2009. 02:15
Imali ste prilike da na ovom blogu pročitate tekstove o Blogowskom i Milanu Miloševiću, a sada pisanje o blogerima nastavljam redovima o Jeleni Jovanović (Miss Cybernaut).
Jelenu nije potrebno posebno predstavljati jer se radi o osobi koja unosi pozitivan duh u svet komunikacija i medija, u mojim očima konstantno promovišući stav i sliku onoga što bi se moglo nazvati funky business-om.
Jelena Jovanović je blog Cyberpoetica startovala u Oktobru 2006. i, posmatrano iz kutka u kome se sad nalazim, smatram ozbiljnim propustom to što sam njene redove počeo čitati tek godinu dana kasnije. Široj Internet populaciji je ipak poznatija kao Miss Cybernaut što češće upotrebljava od imena a ja se nadam da će ovaj tekst doprineti jačanju veze izmedju ta dva identiteta. Pisanju bloga pristupa sa istim profesionalizmom i istom energijom koju ulaže u sve što radi a ipak uspeva da čitaocu kreira pitak sadržaj o svim onim lepim IT stvarima koje su trend sadašnjosti i ukazuje na trendove u budućnosti. Pored bloga Jelenine redove možete pratiti i na Twitter-u, možete je videti u VCast-u gore pomenutog Blogowskog, njene tekstove mogli ste čitati u nekoliko novina i magazina.
Razlozi zbog kojih si izabrala i ostala u IT sektoru?
Moj utisak je da je IT zajednici upravo zbog brzog protoka informacija i promena koje se na dnevnoj bazi dešavaju, više stalo da ta znanja pribeleži i krera neku relevantnu bazu. Slobodna distribucija informacija (portali, web servisi, blogovi, e-papiri, facebook, linked in, forumi) podiže nivo demokratije, i ja se u tom svetu osećam bolje. Jednostavno je, zar ne? Ono što je na webu očigledno je da postoji obilje. Obilje tema i teza pre svega (što znaš i sam pošto si bloger), projekata, ideja, koncepata, ljudi. I ima mesta za sve. I još nešto: pobeđuje kvalitet. Ponekad to nije slučaj kada glad za pažnjom prevagne nad kvalitetom (u blogosferi), ali je meritokratija na webu kudikamo vidljivija. I ljudi iz IT u značajnoj meri funkcionišu po malo drugačijim prinicipima nego u nekom prosečnom oflajn svetu. I to je super! Srbiji predstoji sezona identifikacije uspešnih poslovnih priča, i taj proces otpočeo, domaći tradicionalni mediji sve više sluha imaju za IT i web poslove, ovo je godina proglašena godinom onlajn oglašavanja i internet ekonomije pa videćemo šta nas čeka.
Mišljenje o trenutnom stanju regionalne blogosfere?
Trenutno u domaćoj blogosferi ne dešava baš bogznašta. Ljudi se upoznaju, razmenjuju znanje i iskustvo, zajednica se širi ali i rangira pa je sada važno da li si u prvih 100 ili prvih 20 najpopularnijih, a taj blog i twitter audit prošle godine nije postojao. Super je što svako ima svoje čitaoce, kako oni koji bloguju u stilu "pikila sam-kakila sam" tj. o stvarima koje im se dešavaju iz dana u dan (kreator fraze je Dragan Varagić) tako i oni koji imaju nešto drugo kažu i to i onima koje ne poznaju lično. Tvoj blog je jedan takav, koristan. Isto kao i blog Dragane Đermanović, zatim Dragane Lepojević , Ilije Studena i mnogih koje svakodnevno pratim, Dudarim je npr. urnebesan. Ta kombinacija profesionalizma i entuzijazma su moja svakodnevna inspiracija :) Paralelan proces je upotreba weba u poslovne svrhe. I shvatanja da je poverenje, stvaranje i negovanje kvalitetnih veza i odnosa zapravo važno. Na takvoj bazi može da se podigne bilo koji projekat, i ne moraš da budeš sledeći Steve Jobs.
Kako na kraju izgleda priča o tebi i FB hakerima ?
Ja i hakeri? Oh, pa to je samo buzz. Bilo letos negog hijackovanja profila po facebooku, pa ja natrčala na zamku tj. lažnu FB stranu za phishing. Sledećeg jutra Miloje Sekulić objavio je na svom blogu da su mu "izrasle magareće uši" a ja sam celu priču o Hakeru007 prenela u komentaru u magazinu PC press tog septembra. Onda je to dalje preneo Zoran Modli u svojoj emisiji "ZAIR" na Beotel.net radiju. Pouka: nemojte upisivati svoj password kojekuda... social engeneering se i zasniva na tome da se lako veruje preporukama prijatelja tj. linkovima. A nisu ni svi hakeri zli.
Sada me više zanima ovaj talas video streaminga, svi se pitaju šta je sledeće, zašto se Facebook približio Twitteru i smorio, šta radi, šta ne radi, šta je dovoljno jednostavno a čega još uvek nema, i najvažnije šta mi možemo da uradimo a da ne čekamo propast Facebooka da nam svane...
Korisnije je imati faradejev kavez ili vozačku dozvolu?
aaa...xD ...Faradejev kavez ili vozačka je teško pitanje. Definitivno Faradejev kavez. Ometa signale. Mada ja pomalo volim celu tu misteriju oko Ešelona . Činjenica je da kada bi neko kreirao facebook grupu onih koji su u OŠ poslednji saznavali sve tračeve, najverovatnije bi to bila grupa veća od one gde su fanovi Guče ili Exita. Ostavilo je to posledice kod svih sigurno, a kod mene jedan nagon - da budem neprekidno na izvoru informacija (ne onih recikliranih, naravno). Društveni mediji kreiraju tu novu revoluciju, a posledica je da svet zaista postaje sve manji. I zato je Faradej keva, trebaće nam ta ozloglašena privatnost sve više - neki kažu da to dolazi s godinama i da tek iza 35. počinjemo stvarno o tome da brinemo! Faradej dakle - 100 bambija za njega.
Naravno, Faradej ne važi za javnu upravu - trend je da sve informacije postanu transparentne, to se dakle ne odnosi na njih. Brzi smo onoliko koliko nam je brz najsporiji vagon, Formular.rs je super primer kako se dobrom voljom i lobiranjem u zajednici mogu pokrenuti stvari i ući u državnu reformu propisa. U Srbiji dolazi tri puta manje računara na 100 stanovnika nego recimo u Izraelu. Tako da sve to mora mnogo mnogo brže, biološki smo ograničeni na (samo) 100 godina života. Njima dakle treba vozačka dozvola ali za spejs šatl - osim ukoliko ne žele da postanemo mnogo nervozni.
Izuzetno mi je drago mi je da je Etarget.rs čije je sedište ovde ali koji potiče iz EU (odakle je po pravilu teško razumeti naše muke) bio prijatelj projekta Formular.rs podržavši konkurs Urgencija.
Iskreno, volela bih da to "hakovanje demokratije" postane opšti trend. To nije jedini način da se promene ubrzaju, ali je zabavan.
Misljenja (8) 25.03.2009. 10:55
Pre skoro godinu dana pisao sam tekst o digitalnom potpisu i o važnosti donošenja pratećih zakona i propisa kako bi se isti mogao što pre početi primenjivati.
Juče, 23. Marta 2009. počela je javna rasprava o "Nacrtu zakona o elektronskom dokumentu" koju je pokrenulo Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo.
Da potsetim, elektronski dokument jeste dokument u elektronskom obliku koji će nakon donošenja zakona imati istu pravnu valjanost kao i dokument na papiru ukoliko je sačinjen na odgovarajući način. Ovaj zakon direktno vodi ka uvodjenju efikasne eUprave, eTrgovine, eObrazovanja i mnogih drugih servisa koji će olakšati svakodnevni život fizičkih i pravnih lica.
Ukoliko želite da date svoj doprinos, ili vas samo interesuje šta se u tom nacrtu nalazi, možete downloadovati "Nacrt zakona o elektronskom dokumentu" . Eventualne primedbe i sugestije treba slati na mail rasprava.zed@mtid.gov.rs najkasnije do 03.04.2009. godine. Treba pomenuti i okrugli sto koji se 30. Marta 2009. godine organizuje ovim povodom, sa početkom u 11:00 u prostorijama Privredne komore Srbije (Terazije br. 23).
Kada se radi o eUpravi, mora se pomenuti projekat Formular.rs koji uspešno ukazuje na potrebu za uvodjenje ovih regulativa i ističe prednosti koje bi takav sistem imao nad sadašnjim.
Ako uzmemo u obzir i najave ministarke za telekomunikacije i informaciono društvo, Jasne Matić, da će u toku sledećeg meseca biti pokrenut postupak dodavanja elektronskog potpisa na nove lične karte , a da će od Juna sednice vlade biti "bezpapirne", može se reći da smo sve bliže pravim eServisima. Transparentnost rada organa, procedure bez suvišne papirologije i čekanja... Ne zvuči loše, zar ne?
Misljenja (0) 24.03.2009. 19:27
Svi smo već navikli na svakodnevne finansijske izveštaje koji govore o padu profita usled uticaja SEKE (Svetske Ekonomske KrizE). Onaj koji je meni najviše privukao pažnju, jeste izveštaj Google kompanije o profitu u poslednjem kvartalu 2008. koji beleži pad od čak 68% u odnosu na isti period 2007. godine.
Na osnovu navedenog, logično je postaviti pitanja: "Kako kriza utiče na AdSense/AdWords oglašavanje?" i "Šta se dešava sa budžetom izdvojenim za ovaj vid reklamiranja?"
Zanimljivu anketu na Internetu sproveo je sajt SeroundTable nakon brojnih izjava na WebmasterWorld forumu o padu profita. Pitanje je glasilo "Da li je bilo pada u AdSens zaradi za prvi kvartal 2009. godine?" a rezultati su pokazali sledeće:
Zaključak koji se može izvesti jeste da SEKA utiče na sve. Manji profit uslovljava manji budžet za oglašavanje što, kao po pravilu, najviše utiče na budžet za kontekstualne oglase. Jasno je da to pogadja i Google kao i ostale karike u lancu.
Šta se može preduzeti?
Ukoliko ste primorani da smanjite budžet za Internet oglašavanje, jedini način jeste da raspoloživa sredstva što bolje iskoristite. U tome vam mogu pomoći tekstovi sa bloga PayPerClickAds:
Takodje, toplo preporučujem ETargetov vodič za Internet oglašavanje sa 7 praktičnih saveta kako da firmu učinite vidljivijom u vreme prolećne kupovine.Misljenja (2) 25.02.2009. 15:46
Ovaj tekst kasni dva meseca i razmišljao sam da li ga ipak napisati ali hej.. ne može da škodi :)
Od pokretanja bloga ITkutak.com do sada prošlo je 14 meseci, postignuti su mnogi uspesi, ispraćena mnoga dešavanja, podržani projekti i još mnogo mnogo toga :) Sve u svemu, naučio sam mnogo i moram reći da svakog dana iznova otkrivam zadovoljstvo učenja iz perspektive blogera :)
Slavko Ilić, samostalni bloger...
Na prste jedne ruke mogu se nabrojati trenutni čitaoci koji su imali i pristup mom prethodnom blogu na sistemu Yahoo! 360. U stvari, kad bolje razmislim, toliko ljudi je i čitalo taj prethodni blog :) I onda je usledio splet nekih okolnosti:
Najpre je broj čitalaca počeo da raste (da stvar bude još čudnija to nisu ljudi koje sam motkom terao da posete te stranice), onda su ti čitaoci tražili da pišem redovnije, stvorio sam divna prijateljstva, a onda sam nakon 18 meseci pisanja - stao. Nešto kasnije sam napustio i pozicije na jednom forumu, na BizBuzz-u 2007. nisam imao url koji bih stavio ispod imena, sa BlogOpena 2007 sam se vratio pun pozitivnih utisaka i odlučio - biću samostalni bloger.
Uspesi
Od samog početka, uspesi su se nizali. Prvi komentar postavio je Miloš Marić, bloger koji se na Blogotku rangira kao broj jedan (možda sam trebao ostati na Yahoo-u), koji je sasvim slučajno moj drug i vrlo perspektivan mladić. Konstantnu podršku od samog početka pružala mi je i "radioaktivna ekipa" (jednom ću i to morati da objasnim) u sastavu: Milan Milošević, Spartak, Dejan Pejčić (Razzlog) i (za sada) neformalni član Srdjan Radić (SSpin@BizBuzz blog) :)
Voleo bih naglasiti još i to da je tekst o svetskom danu zdravlja dospeo u Blogorolin Hot'a'Lot, gospodin Varagić je prilikom objavljivanja BlogOsnova 0.6 linkovao moj tekst o hostingu, moje delo "Ja, autor..." je štampano u Blogopediji 2008, Jelena Jovanović je u blogroll postavila link ka mom blogu pod "Dečko koji obećava" (verovatno najdraže i najveće priznanje do sad uz veliko poštovanje prema ostalima), Deda Bor, Tihomir Stojanović i Viktor Marković su pružili značajnu podršku u sprovodjenju kampanje "Živi zdravo" Centra EMPRONA... Ovde bih stao sa nabrajanjem, ostavljam da me i vi podsetite na ostale stvari :)
U svakom slučaju, bez obzira što broj članaka nije na zavidnom nivou, kao bloger sam bio aktivan kako online tako i offline :) Za naredni period ostaju sledeća
Obećanja
Pre svega, planiram da pisanje inteziviram uz konstantno unapredjenje kvaliteta tekstova. Već neko vreme razmišljam o blagom redizajnu. Zadržaću minimalizam ali bolje organizovati neke stvari. Pružaću i dalje podršku projektima i ljudima kojima je ona potrebna, trudiću se da doprinesem popularizaciji Interneta kao ozbiljnog kanala za komunikaciju, edukaciju, trgovinu... Nastojaću da tematiku polako fokusiram ne menjajući suštinu ove lokacije a ona je pre svega orjentisana ka informacionim tehnologijama primenljivim na svim nivoima u svim aspektima društva (naglašavam aktivizam kao lični afinitet).
Za sada toliko,Misljenja (22) 24.01.2009. 16:30
Blog i materijal na njemu su delo Slavka Ilića i zaštićeni su
Creative Commons "Attribution-Noncommercial-Share Alike" 3.0 Licencom ukoliko nije drugačije naglašeno. To znači da je sadržaj moguće kopirati, distribuirati i remiksovati sve dok se ne koristi u komercijalne svrhe i naveden je link ka originalnom izvoru.