IT kutak - IT ćoše jednog informatičara

Malo je reć‡i da se "narod", po uvodjenju aDSL-a na naše prostore, navikao na servise poput YouTube-a, video razgovora preko Skype-a, podcastinga pa i live streaming-a. Za sada ta "naviknutost" nije prevelika ali par stvari daju nadu da ć‡e se to promeniti.

Ukoliko bar pola sata dnevno provedete gledajuć‡i TV, male su šanse da vam je promakla Schweppes reklama za njihov "Schhh" festival kratkog filma. Stvar koju bi trebalo pomenuti jeste da se taj festival održava na Internetu :D . Na sajtu "Schhh" se trenutno mogu pogledati dva filma:

"Jet Black" koji je mešavina naučne fantastike i trilera, traje 10ak minuta, na engleskom je i ima srpski titl. Film sadrži nekoliko krvavih kadrova pa je zbog toga ulaz  "u salu" dozvoljen samo starijima od 18 godina.

Drugi film je "Veličanstveni" koji prikazuje zanimljvu priču sa šmekom "Amelije Pulen". Radjen je u crno-beloj tehnici, traje 10ak minuta, na francuskom je i ima srpski titl. Iako nema konkretnih scena zbog kojih je zabranjeno gledanje maloletnima, verovatno je tako zbog tematike i odredjenih insinuacija na temu sexa. Oba filma preporučujem za gledanje i tih dvadeset minuta predstavlja kvalitetno utrošeno vreme.

Na isti festival bi uskoro trebalo da stignu još tri filma: "Kolekcionar", "Ostinova priča" i "Savest". Ukoliko se prijavite na mail listu radi obaveštenja o datumu prikazivanja, dobijate šansu za osvajanje video kamere Sony HDR-UX1 u Schhh nagradnoj igri. Uglavnom, za više informacija i recepte za koktele u baru ovog virtuelnog bioskopa posetite sajt "Schhh". Sajt je radjen u flešu a za gledanje filmova je potrebna brža veza (ima dve opcije za kvalitet prikaza: niska i visoka rezolucija)

Još par zanimacija nam takodje poklanja kompanija Coca Cola. Ovog puta radi se o crtać‡u "Fabrika radosti" o kome je bilo reklame na TV-u prethodnih mesec dana. Kratka pričica o "novom heroju" koja je na momente nejasna ali i komična. Kad ste već‡ dobili preporuku za Schhh filmove, pogledajte i ovo jer ne može da škodi a u tih nekoliko minuta upakovano je prilično... :D 

Na istom sajtu bih izdvojio i interaktivni "composer" pod nazivom "Faithless" . Kroz flash interfej, svaki korisnik ć‡e moć‡i da pronadje odgovor na pitanje "Kako se stvara vizuelna poezija?" dok u pozadini ide numera Faithless - "Paranoid". Sjajan način da se malo zabavite i opustite uz dobru muziku.

Kad sam već‡ u uvodu pomenuo podcasting, smatram da bi ovaj "virtuelni" izlazak trebalo zaokružiti posetom sajta KulPorter i  eventualno poslušati neki od njihovih podcast-ova ili pročitati članak vezan za umetnost, kulturu ili lifestyle.

Za sada toliko od mene... Uživajte! 

Viral marketing opisuje strategiju koja podstiče pojedinca da marketinšku poruku prosledi dalje, bilo da se radi o spotu, slici, tekstu ili drugom... Sada zvuči malo poznato?

MSN, YouTube, aplikacije na FaceBook-u, Tagged, MySpace... Sve su to primeri u kojima je viral marketing poslužio kao startna strategija a neki praktično i funkcionišu po ovom principu (YouTube spotove najčešć‡e gledamo kada nam prijatelj pošalje link a redje sami pretražujemo po bazi). Kako ova stvar funkcioniše?

ćŒovek je druželjubivo bić‡e (ili bar tako volimo da mislimo) a sociolozi nam govore da svako od nas ima oko 10ak ljudi koji su u najbližem krugu. Polazeć‡i tom linijom, može se uzeti za realno da je prilično lako umrežiti stotine pa i hiljade ljudi metodom "od usta do usta" (ne, ne govorim o veštačkom disanju). Istraživanja isto tako pokazuju da zadovoljna mušterija o proizvodu/servisu obavesti bar troje prijatelja a nezadovoljna na svoje loše iskustvo upozori njih 10ak. Iz ovoga se mora videti o kakvoj se sili radi kao i to da ovo može biti mač sa dve oštrice. Zamislite da zadovoljna mušterija vaš servis preporuči dvoma svojih prijatelja i da svaki sledeć‡i učini isto to. Ubrzo se dobija sledeć‡a slika:

1
11
1111
11111111
1111111111111111
11111111111111111111111111111111

Zamislite tek šta bi se desilo kada bi neka vaša mušterija imala loše iskustvo. U stvari, nemojte... Ovaj način širenja podataka naziva se još i "network marketing" ili "marketing od usta na usta" i u samoj srži nalazi se preporuka. Potrebno je "samo" kreirati sadržaj koji ć‡e nekome biti interesantan u toj meri da ć‡e želeti da ga podeli sa nekim. Ubrzo poruka koja je krenula od vas dobija jedan "sopstveni život" i razvija se svojim tokom. Najčešć‡a greška? Postoje oni koji koji ne shvataju razliku izmedju obične i "viral" reklame. Dok se u običnoj uglavnom uvek radi samo o proizvodu i hvalospevima (priznajte, ne možete da se odlučite za deterdžent jer svaki daje "beliju" boju) u "viral reklami" se proizvod čak i ne pominje ili je i to svedeno na minimum. Setite se samo Nike reklama sa onim "zauzimanjem stolica na košarkaškom terenu" ili "igranja šuge po gradu" ili moja omiljena "gedapaaaaa" sa reklamom za Reno Clio. Proizvodjači su se zadovoljili samo prikazivanjem logoa na kraju reklame. Radi se o zabavnom sadržaju, dovoljno interesantnom da pojedinac proveri šta se krije iza toga i prosledi poruku dalje.

Gde smo tu mi?

Kao i obično, ovaj prostor nije poznat po brzom prilagodjavanju trendovima. Ipak... (ovo "ipak" može da zameni ono veliko "ali") ... U proteklom periodu može se nać‡i par primera sa ovih prostora koji su se okoristili (ili bar pokušali) ovom strategijom.

Podjimo od marketinških agencija. Uspeo sam da pronadjem dve koje se bave ovime. Prva je Agena a druga je Frendee i prilično sam siguran da je Istok Pavlović‡ deo obe agencije ali ne mogu da garantujem (sigurno je deo Frendee-ja ali ne znam za Agenu ;) ). Zatim bih dodao sajt KobajaGrande koji funkcioniše po sličnom principu kao i YouTube.

Zanimljiv pokušaj imala je jedna politička stranka u jeku predizborne kampanje za parlamentarne izbore 2007. Naravno, u to vreme bilo je više domena vezanih na jedan sajt i negde se potkrao link ka sajtu te stranke ali sada su svi sem jednog domena ugašeni (verovatno ć‡e i ovaj uskoro). Ne znam koliko je efekta imala ova kampanja (a nije bilo ni zvanične podrške ovom aspektu koliko se seć‡am) ali svakako nije prošla neprimeć‡eno. E sad, što se tiče onog mača sa dve oštrice, ko bi uopšte mogao pretpostaviti da ć‡e se sledeć‡e godine (čitaj, ove, 2008.) na poziciji broj 1 na glasačkom listić‡u, u izboru za predsednika Srbije, nać‡i trenutno njihov najveć‡i protivnik. U stvari, u zemlji kao što je ova ("svi protiv svih") tako nešto se i moglo naslutiti. :D

Za kraj bih naveo trenutno probijanje "globalnog operatera mobilne telefonije"  koje na ovim prostorima "forsira" Telme Communications. Radi se o ulasku VoIP2 protokola na srpsko tržište ali je zanimljiva činjenica da se Telme odlučio za "network marketing" kao način širenja mreže. Imajuć‡i u vidu i skorašnji dolazak Brajana Trejsija u Beograd, konstantan rast ulaganja u marketing i još neke faktore, može se reć‡i da je pred nama zanimljiv period u razvoju srpskog IT marketinga

Zamislite kako bi bilo da sa bilo kog kompjutera možete pristupiti svojim bookmark-ovima, imati pristup vašoj "istoriji surfovanja", da na bilo kom kompjuteru imate validne cookije koji ć‡e vam uštedeti vreme na, nekad prenapornom, logovanju na omiljene sajtove iznova i iznova... Zamislite da imate FireFox 3 sa predstavljenim novim servisom Mozilla Weave.

Na prvi pogled radi se o još jednom servisu za sinhronizovanje podataka, ali da li je to sve? Po svemu sudeć‡i Mozilla ovim servisom pokušava da stvori platformu za razvoj sasvim novog tipa socijalnih mreža. Cilj je, kako se navodi u tekstovima Chris Bearda, "ne prikupljanje nečijih podataka, već‡ pokretanje niza servisa koji ć‡e doneti bolju kontrolu korisnika nad sopstvenim podacima, ipoboljšanje doživljaja na web-u (ovo je slobodan prevod ali valjda na ti misle ;) )". Da bi ovo podupreli sinhorinizovanje podataka ć‡e se vršiti nakon kriptovanja nekim od client-side metoda.

Ali gde je tu umrežavanje? Da sve ovo gore navedeno ne bi bila totalno poznata stvar, u igru ulazi moguć‡nost deljenja podataka, a o tome ko ć‡e i koliko moć‡i da vidi odlučujete vi. Trenutno sve ovo ne izgleda previše spektakularno. Kako bi sve moglo da izgleda može se videti posredstvom servisa koji je u svrhe testiranja postavila Mozilla. Da bi i sami to "okusili" morate imati Mozilla Firefox 3 Beta 2  browser sa Weave extenzijom ali je u trenutku pisanja ovog teksta registrovanje zatvoreno zbog prevencije opterecenja na serverima.

Buduć‡nost ili samo jedna od slamki za koju se hvata FireFox ne bi li dobio makar minimalnu prednost u tekuć‡em ratu browsera - pokazać‡e vreme. 

Drugi naslov bi mogao biti: "Pare nisu problem, para NEMA". Dok se već‡ uveliko vodi rasprava oko budžeta za proslave u Novom Sadu i Beogradu, nišlije na sve to mogu samo odgovore po kojim kiselim osmehom. Pare nisu problem, para NEMA!

Sa strane posmatrajuć‡i, Niš ima tradiciju da na otvorenom organizuje doček  po starom kalendaru (13. januar) mada je i dočeka po novom bilo... nekad... Poslednji koji pamtim bio je doček 2003. na centralnom trgu.. nije bilo ništa glamurozno, nije bilo Stereo Mc-jeva, ćŒolić‡a, već‡ samo lokalnih bendova koji su, mora se priznati, sve fino odradili. 

Nešto najveć‡e što ć‡e ovaj grad verovatno pamtiti jeste koncert "najveć‡e mega zvezde u Srbiji" (copyright by Smiljko Kostić‡) Cece Ražnjatović‡ 13.1.2006. Zvanično, Ceca za koncert u nišu nije uzela ni dinara a grad je za celokupnu proslavu (vatromet, obezbedjenje, ukrasi) izdvojio "samo" 400.000 dinara. Gradonačelnik se pravdao pred novinarima da se i to moglo "izbeć‡i" ali nije odgovorio kako. Na istoj konferenciji za novinare moglo se i čuti da cela suma odlazi u humanitarne svrhe - za izgradnju Avalskog tornja. Na koncert je došlo oko 50 000 ljudi iz svih krajeva i okolnih zemalja, jedan je čovek čak poginuo...

Nešto manji spektakl, ali svakako vredan pomena jeste koncert Željka Joksimović‡a za doček pravoslavne 2007. I dok su neki mediji bili kontradiktorni nemoguć‡e je ne primetiti da je cela stvar bila bar za nivo bolja i kvalitetnija odprethodno spomenutog koncerta. Za honorare Željka Joksimović‡a i JeleneTomašević‡ (bila je specijalan gost) izdvojeno je 0 dinara jer po zvaničnoj verziji i oni su svoj koncert darovali gradjanima Niša i okoline. Za ceo doček izdvojeno je oko 300 000 dinara koji su otišli na vatromet, ukrase, obezbedjenje... Toranj na Avali verovatno ovog puta nije dobio ništa.

Šta ove godine?

Budžet grada Niša je ove godine u jako kritičnom stanju. Poplave, epidemija žutice i još neki faktori, učinili su svoje. Dočeka 31.12.2007. zvanično neć‡e biti, po tom se pitanju niko nije oglasio ali o ozbiljnosti situacije se stiče realnija predstava kada se kaže da je i doček pravoslavne Nove godine pod znakom pitanja. Nešto nade javlja se u vidu najmladje opštine u Nišu, opštine Medijana. Oni su prošle godine organizovali doček kalendarske Nove godine u parku "Sveti Sava". Sredstva uložena u taj doček nisu velika ali su se potrudili da posetiocima obezbede solidan program uz lokalne bendove, umetnike i slično... koncept koji ima moju podršku. Ove godine postoji moguć‡nost da se takva organizacija ponovi ali se čeka na zvanično obaveštenje grada o planovima za doček. Najgore bi bilo organizovati ga na dva različita mesta. U gradu kakav je Niš, to ne uspeva... bar ne još.

I to je to, iz datog se da zaključiti da Niš i nema naročitih glavobolja oko organizovanja. Nema ih preterano ni oko para, para NEMA! O razlozima se može raspravljati, ali nekako se uvek nameć‡e jedan, tipičan za Srbiju... ;) 

Ah taj AdSense... Mnogo je polemike oko njegovog korišć‡enja na ovim prostorima. Uskoro ce 5 meseci od početka prikazivanja reklama na srpskom i godinu dana od starta prikazivanja na hrvatskom (formalnosti), naravno u pitanju je AdSense za sadržaj... Ovaj Google-ov servis nije vam mogao promać‡i - to su oni često ružno uklopljeni blokovi sa linkovima koji vam nude proizvode koji su u nekakvoj vezi sa sadržajem stranice koju čitate...

Ideja je da vlasnici blogova, sajtova, portala, tj. oni koji bi da "par pixela" pretvore u reklamni prostor, mogu zaraditi po sistemu "Pay-Per-Click" (posetoci bi, privučeni ponudama, trebali da kliknu na link a za svaki klik vaš račun biva uveć‡an za odredjenu sumu (kreć‡e se od 0,01$ do nekih 0,1$, postoje i već‡e cifre ali u praksi nisu mnogo zastupljene)).

Postavlja se pitanje koliko zaista blogeri/vlasnici sajtova/portala mogu da zarade? Podstaknut tekstom mog druga Milana koji je u jednom lovu naleteo na 12 "blogova" nakrcanih AdSense reklamama a uz to pripadaju jednom vlasniku (roj je nešto već‡i ali listu nije dopunio na na osnovu novih saznanja :)), malo sam prošetao po renomiranim blogovima, sajtovima, forumima u potrazi za zanimljivostima o ovom servisu...

Recimo, Blogowski ima jedan zaista zanimljiv unos sa poredjenjima vezanim za zaradu preko AdSensa . Tekst je star oko 10 meseci ali verujem da se situacija od tada nije promenila nabolje. Jedna malo "mladja" tema o zaradama kod nas stoji i na forumu DevProTalk i prikazuje jednu statistiku iz koje se može dosta izvuć‡i. Neko ć‡e reć‡i, mali je broj onih koji su u kreiranju te statistike učestvovali. Složić‡u se sa tim ali naglašavam da je i to jedna od stvari koju ozbiljno treba uzeti u razmatranje. Na DevProTalk forumu se uglavnom nalaze ozbiljni ljudi i ima zaista malo mesta za "mešetare" i ostale prevarante. Mali broj učesnika u tom ispitivanju može (a ne mora) da indicira na mali broj ozbiljnih ljudi spremnih da se oslone na zaradu od ovog servisa. ćŒak i od učesnika, moglo se saznati da je najveć‡i broj onih koji zaradjuju izmedju 0$ i 50$... kada se od te cifre oduzmu oni troškovi usluge ili kako god se to zove, ne ostane vam mnogo. Ostali tekstovi na Internetu ne pokazuju puno drugačije stanje. Neki bi rekli pa i tih 50$ nije loša suma... ćŒinjenica je da već‡ina, onih koji se oslanjaju na AdSense, blokove sa reklamama postavlja na više (pa i desetine, pogledati Milanov tekst ) sajtova, pri tom potpuno zanemare sadržaj i ostalo što bi pre svega posetioce trebalo privuć‡i i zadržati na tom sajtu. Na kraju dobijete neku vrstu "brute force attacka" reklamama a sadržaja ni za lek... 

Nešto zanimljiviji način iskorišć‡avanja ovog servisa je opisan opet u tekstu Blogowskog. I tim se slučajevima pažnja malo više posveć‡uje sadržaju ali vlasnik bloga još uvek nije autor tekstova a AdSense blokovi i dalje iskaču na sve strane. I da se razumemo, svima je jasno da ovakve stvari nisu ozbiljne i kao što piše u jednom komentaru na tekst Milanov tekst  ti "postupci" odgovaraju klincu od 14-15 godina (ili klincezi, čisto da naglasim jednakost polova ;) ) ali šta kad neki renomirani portali sa velikom poseć‡enošć‡u postave ove reklame?

Za Srbiju nisam siguran da postoje primeri (jer bi se pre toga morala otvoriti diskusija koji su to renomirani portali u nas ;) ) ali su zato susedi Hrvati u vreme početka AdSensemanije digli malo prašine oko nekih poteza. Da li treba pomenuti da su se skoro svi ubrzo "opametili" i skinuli ili bar malo "zaklonili" te blokove koji medju Internet populacijom nisu baš popularni i loše utiču na "kredibilitet"?

I to je to, na kraju dobijete potpunu zbrku, malo je onih koji AdSense vole, priličan je broj onih koji ga na ovaj ili onaj način koriste, oglašivačima je AdWords sistem trenutno jako dobro rešenje a Google preko 90% finansija bazira na njemu. Da li ć‡e neko postaviti AdSense na svoj blog,odluka je autora, lično ne bih imao ništa protiv ako bi se radilo o jednom bloku po stranici i to lepo uklopljenom... Protiv stranica "napucanih" samo reklamama 90% je protiv. Moja preporuka je, ako već‡ razmišljate o oglašavanju pogledajte kako je to rešio Blogowski i šta o tome ima da kaže. Preporučujem i da posetite i proučite novi servis TvojKlik.com . Kao šlag na tortu, preporučujem da se malo razveselite uz temu na DevProTalk forumu iz koje se može videti da su neki spremni da AdSense iskoriste i u promotivne svrhe uz lažiranje, prevaru i ostale "fore"...