IT kutak - IT ćoše jednog informatičara

Virtual Private Network (VPN) ne predstavlja nikakvu novinu. Iako je VPN najčešće nailazio na primenu u poslovnoj sferi, poslednjih godina se beleži neverovatan rast u upotrebi i kod prosečnih Internet korisnika. Razloga za to je sve više, pa je bitno odabrati adekvatnog VPN provajdera. U saradnji sa Shellfire kompanijom, imao sam priliku da testiram njihov Shellfire VPN. Ovo su moji utisci.

Šta je VPN i čemu služi?

Ukratko, VPN predstavlja povezivanje dva udaljena računara preko Interneta, kako bi se stvorila mreža nalik LAN mreži, iako ta dva računara mogu biti u različitim gradovima, pa i državama. Čemu to služi? Pre svega, mnoge firme i kompanije koriste ovaj način umrežavanja između više odeljenja i kancelarija koje se nalaze na različitim lokacijama, omogućavajući tako zaposlenima pristup zajedničkim resursima u mreži - uz vođenje dosta računa o bezbednosti same veze i komunikacije unutar te mreže.

Prosečan korisnik najčešće pribegava VPN servisima iz dva razloga:
- "prikrivanje"/promena IP adrese
- zaštita protoka podataka koja se dešava između korisnika i Internet provajdera

Postoji nekoliko faktora koje, kao radovni korisnik VPN servisa, želim da proverim. Tako sam i pristupio analizi Shellfire VPN-a.

Brzina, broj servera, broj zemalja

Da bih uopšte krenuo u dublju analizu nekog VPN servisa, potrebno je da u on pre svega bude upotrebljiv. To najpre znači dobar protok, koji ne mora da bude preterano dobar, ali mora da bude dovoljan za video streaming. Korisnici najčešće koriste VPN kako bi mogli da pristupe multimedijalnom sadržaju koji nije dostupan u zemlji iz koje pristupaju. 

Shellfire je u ovom domenu zadovoljavajuć. Prosečna brzina koju sam uspeo da zabeležim se kretala oko 4Mbps za download, i što je zanimljivo čak 20 Mbps za upload. Ovo je i više nego dovoljno za stabilan rad i većinu potreba prosečnog korisnika. Broj zemalja u koje korisnik može da se "teleportuje" zavisi od paketa kojeg korisnik odabere i kreću se od 2 (za osnovni, besplatan paket) do 35 (za PremiumPlus paket).

Enkripcija saobraćaja

Druga stvar koja me interesuje je enkripcija veze. Kao neko ko se povezuje na razne WiFi mreže koje su povremeno i otvorene, bez ikakve dodatne zaštite, želim da znam da je moja komunikacija (koju kanališem kroz VPN) bezbedna - pogotovu ako se npr. radi o pristupu net bankingu.

Osnovna zaštita koju Shellfire pruža za korisnike besplatnog paketa je 128-bitna enkripcija veze. Ovo je sasvim dovoljno za pristup net bankingu ukoliko koristite mrežu hotela, kafića, itd... Najviši stepen zaštite koji Shellfire pruža u okviru PremiumPlus paketa je 256-bitna enkripcija mreže. Ovo je nešto što je u rangu sa većinom vodećih VPN provajdera. 

"Curenje" - IP leak, DNS leak, WebRTC leak

Odmah nakon enkripcije, važno je proveriti da li nakon uspostavljanja veze dolazi do "curenja" podataka. U teoriji, nakon uspostavljanja veze sa VPN provajderom, sav Internet saobraćaj bi morao ići kroz taj "tunel", pa samim tim i biti zaštićen (enkriptovan) gore pomenutom enkripcijom. U praksi se nekad desi da neki pozadinski zahtevi (npr. tokom učitavanja slika na nekoj veb stranici) ipak odu preko redovne mreže i na taj način odaju vašu pravu IP adresu (samim tim geo-lokaciju), pa i identitet kroz neke druge podatke. 

Testovi su pokazali da svi podaci ipak teku kroz VPN konekciju. Naravno, ovaj deo ne zavisi samo od VPN provajdera i njihove aplikacije, već se mora voditi računa i oko drugih podešavanja sistema, ali rezultati dobijeni sa default postavkom su bili zadovoljavajući i to je dobro znati.

Čuvanje logova

Deo koji je verovatno interesantniji naprednijim korisnicima tiče se politike čuvanja logova, eventualne saradnje VPN provajdera sa organima vlasti, kao i pravnih okvira u kojima provajder posluje. Ovo pomaže u određivanju stepena poverenja koje korisnik treba da ima prema provajderu.

Za početak, bitno je pomenuti da je Shellfire registrovan i posluje po zakonima Nemačke. Zakon Nemačke provajderima trenutno ostavlja mogućnost izbora da li će čuvati logove ili ne, pa je Shellfire odlučio da ih ipak ne čuva. Međutim, jasno se navodi da će svoje poslovanje usklađivati sa svim promenama zakona. To, između ostalog, znači i da bi Shellfire u budućnosti bio u obavezi da čuva neke od (meta)podataka korisnika i da ih, po potrebi i validan nalog, učini dostupnim ovlašćenim organima vlasti.

Ukratko, ovo nije VPN koji ćete koristiti za skidanje Torrent sadržaja koji krše autorska prava, niti u bilo koju drugu svrhu koja se kosi sa zakonima. 

Generalni utisak i zaključak

Podešavanje samog VPN-a nije problem na Windows, Mac, Android i iOS sistemima za koje postoje gotove aplikacije. Podešavanje na Linux sistemima zahteva malo tehničke spretnosti, ali su Linux korisnici na to svakako navikli. Shellfire nudi i besplatan paket, pa je to dobar način da testirate ponudu.

Kao glavni nedostatak vidim korišćenje protokola/portova sa default postavkama, što korišćenje VPN-a čini "uočljivim" već pri osnovnoj analizi mrežnog sadržaja. U zemljama gde je korišćenje VPN-a blokirano ili je u sivoj zoni, to uglavnom znači nemogućnost konektovanja, ili u najboljem slučaju nestabilnu vezu.

Shellfire vidim kao dobro rešenje za redovne izazove o kojima prosečan korisnik mora sve više da misli. Sigurnost veze/komunikacije na javnim/otvorenim mrežama, posebno prilikom obavljanja onlajn plaćanja je jedan od njih. Takođe, zaobilaženje (ip/geolokacijskih) prepreka kako bi se došlo do legalnog sadržaja, legalnim putem (Netflix, Spotify, itd). U svakom slučaju, besplatna opcija je tu da proverite da li Shellfire VPN odgovara vašim potrebama.

** Za potrebe testiranja usluge i pisanja ovog teksta, Shellfire je autoru obezbedio pristup PremiumPlus paketu.