IT kutak - IT ćoše jednog informatičara

Već neko vreme se po (domaćim i medjunarodnim) društvenim mrežama šuška o sprovodjenju projekta Dance 4 Life u Srbiji a sada je došao i trenutak da se objave zvanične informacije. Dance 4 Life je projekat koji je nastao 2004. godine kao direktan odgovor na činjenicu da virus HIV i AIDS najviše pogadjaju mladu populaciju. Od 12.000 ljudi koji dnevno obole, više od polovine čine mladji od 25. godina. U Srbiji postoji oko 10.000 inficiranih HIV-om a procenjuje se da se svake nedelje inficira 7-10 osoba. Dance 4 Life na aktivan način animira mlade ljude u borbi protiv HIV-a i AIDS-a, kao i protiv stigmi i tabua povezanih sa njima.

Realizacija ovog fenomenalnog projekta poverena je Y-PEER mreži (Mreža mladih vršnjačkih edukatora) koju čine 52 organizacije iz 18 gradova a ja sam bio te sreće da se nadjem u organizaciji koja je deo Y-PEER-a i samim tim dobijem poziv za doprinos projektu. Upao sam u marketing tim za područje Vojvodine i u tim zadužen za Internet promociju. Projekat Dance 4 Life u Srbiji zvanično startuje 8. Jula 2008. a trajaće do kraja 2014. godine kao ozbiljna podrška državi u ispunjavanju Milenijumskih Ciljeva Razvoja medju čijim potpisnicima je i Vlada Srbije a rok za ispunjenje je 2015. godina.

Projekat će ove godine biti lansiran u 4 grada u Srbiji na konferencijama za medije u 11:00h. Gradovi koji će ove godine biti uključeni u realizaciju projekta su Novi Sad, Beograd, Loznica i Novi Pazar. Za ovu priliku su vam timovi u sva 4 grada pripremili i iznenadjenje pa vam preporučujem da, ako ste u mogućnosti, Vašim prisustvom podržite naše napore. :) (Novi Sad u centru kod Miletića, Beograd na Trgu republike, za Loznicu i Novi Pazar ne bih znao ali mogu da pitam)

Koliko je Dance 4 Life poznat i popularan u svetu govori i to da su najistaknutiji promoteri ljudi poput Dezmonda Tutua (dobitnik Nobelove nagrade za mir 1984.), DJ Tiesto, Maxi Jazz (Faithless), Paul van Dyk, marketing kompanija Saatchi & Saatchi, Durex, Ford i Coca Cola Africa fondacije...

Bitno je napomenuti da su mladi ljudi pokretači ali i ciljna grupa ovog projekta. Profili ljudi uključenih u realizaciju su šarenoliki jer svako može bar malo da doprinese radeći ono u čemu je dobar i ono što voli. Sprovoditi edukaciju kroz umetnost, kulturu, muziku i igru je zaista pravo uživanje.

Ovom prilikom se zahvaljujem i Nebojši Radoviću (u blogosferi isto znanom kao Eniac) koji je takodje deo tima za Internet promociju i stvarno je na ovom početku uložio više truda od nas ostalih na postavljanju sajta, zahvaljujem se takodje Marku Jovanoviću (lokalni koordinator Y-PEER mreže Valjevo i koordinator za Internet promociju projekta Dance 4 Life Srbija). Sve pohvale idu i svim timovima koji u ovome učestvuju ali bih da ipak pomenem dva čoveka, Vojislava Arsića (nacionalni koordinator Y-PEER mreže) i Miloša Stojiljkovića (nacionalnog koordinatora za Dance 4 Life projekat u Srbiji), koji su i doneli ovaj pokret u našu zemlju kao prvu na Balkanu koja je krenula u sprovodjenje istog. Više o samom projektu, načinima sprovodjenja i ostale informacije možete dobiti na nacionalnom i internacionalnom sajtu.

Tekst završavam porukom na kojoj se zasniva ceo projekat: Igra je univerzalni jezik. Igra je sloboda. Igra je život. Započni igru, zaustavi sidu! Zajedno, možemo da je pobedimo! Dance 4 Life!

Ovaj tekst je deo Internet kampanje koju je pokrenuo Centar EMPRONA radi promovisanja zdravih stilova života. Svetski dan borbe protiv narkomanije, 26. Jun, je blizu i na žalost sada, više nego pre, potrebno je skrenuti pažnju na problem. Pridružite nam se!

Kaže se da je "čistoća pola zdravlja" a uveren sam da u onoj drugoj polovini veliki deo zauzima edukacija i izbori koje činimo u skladu sa stečenim znanjem. Neretko se nailazi na mišljenja da je problem narkomanije a i ostalih velikih bolesti, lokalizovan samo na osobe koje direktno pate od istog. Uglavnom se zanemaruje činjenica da svi problemi imaju skrivene uzroke u okolini, društvu i slično ali da i sami postaju uzrok mnogih daljih problema koje (polako ali) sigurno štete široj okolini.

A šta je sa pozitivnim primerima? Da li promovisanje zdravog života pomaže? I šta je danas zapravo zdrav život? Primarna prevencija koja se zasniva na edukaciji i promovisanju pozitivnih primera je teža nego što bi neko "na prvi pogled" mogao da pomisli. Stvaranje sredine u kojima će zdrave ideje biti radjane i prihvatane veliki je zadatak a mladi su ključ. Energija i entuzijazam koje mladi poseduju su glavni pokretači "zdravog talasa". Raznolikost u interesovanjima, ukusima, idejama, tolerancija raznolikosti... Dostupnost informacija na osnovu kojih je moguće ispravno birati. Povezivanje, komunikacija i otvoren razgovor je nešto što zaista menja stvari nabolje i ruši predrasude, stereotipe i tabue iza kojih često stoji neznanje pa čak i nespremnost da se prihvate nove informacije.

Danas, 15. Maja 2008. možemo sa velikom sigurnošÄ‡u reći da se u odnosu na prethodnu godinu nismo pomerili ni malo. Ljudska prava, ona sa kojima bi svako od nas trebao da se rodi - pravo na život, slobodu i pravdu - ugroženiji su nego ikad. Novinari se zatvaraju zbog nepodobnog stava, diktature još uvek postoje, boja kože i vera su  i dalje povod za diskriminaciju...

 Danas, svako od nas treba da iskoristi mogućnost svog bloga i svojim glasom podrži borbu za ljudska prava.

Sa stranice BlogCataloga možete preuzeti banere i postaviti ih na svoj blog u znak podrške a istovremeno i dobiti više informacija. Pored toga, apelujem da informacije o ovoj akciji proširite što je moguće više, ukoliko napišete i neki red o tome biće super...

Teme koje spadaju u ovu problematiku su vrlo raznovrsne i ni jedan deo sveta nije poštedjen. Stanovnici zemalja "trećeg sveta" umiru od gladi, pijaće vode već odavno nema, gradjanski ratovi razaraju njhove zemlje i njihove domove,  vladari odbijaju pomoć... Stanovnici zemalja u razvoju imaju problem sa školstvom, slobodom medija, zaštitom životne okoline i zdravlja, dok razvijene zemlje ne ostavljaju puno privatnosti svojim gradjanima.

Niko nije poštedjen i baš zato treba izraziti svoj stav, skrenuti pažnju na problem i ne okretati glavu jer on neće nestati sam od sebe.  Amnesty International je partner ove akcije a o veličini problema možete steći bolji uvid ako pogledate listu prioriteta kad su ljudska prava u pitanju.

UNITE FOR HUMAN RIGHTS, BLOGGING FOR HOPE! 

Danas je osvanuo lep dan, pravi prolećni. Već sam naišao na par "objava" ljudi iz moje okoline da će izaći, prošetati i što bolje iskoristiti ovo lepo vreme. Pozivam sve da se danas okanu automobila, gradskog prevoza, da udahnu duboko, oslobode se stresa i zaborave na žurbu bar na trenutak. Zdrav duh, zdrava sredina, zdrav razum - Svetski dan zdravlja.

Dakle danas je šezdeseta godišnjica od osnivanja Svetske zdravstvene organizacije. Širom sveta se na ovaj dan posebno skreće pažnja na značaj koje zdravlje ima u našim životima. Pitanje: Koliko je ljudi toga svesno?

Ove godine akcenat je na globalnom zagrevanju (naravno, šta bi drugo bilo), na uzrocima koji ga izazivaju ali još bitnije na posledicama koje iz toga proističu. Po istraživanjima used klimatskih promena, u proseku godišnje umre oko 150 000 ljudi a eksploatacija nafte, uglja, seče šuma i ostale štete nisu nikad bile intenzivnije nego danas.

Ukoliko se nalazite u Novom Sadu, upućujem vas na Studentski trg gde će volonteri Centra EMPRONA od 11:00 do 14:00 časova realizovati svoje aktivnosti u cilju širenja informacija o zdravim stilovima života i onome što ga u ovom trenutku sputava. Volontere ove organizacije možete takodje naći na SPENS-u u periodu od 16:00 do 19:00 časova. Ohrabrujem vas da bar prodjete tuda, imam neke informacije da vas mogu obradovati originalnim  i unikatnim bookmarkerima (broj ograničen).

Ja sada odoh da vidim da li u Nišu neko organizuje nešto slično (verujem da bi trebalo) pa se možda javljam kasnije sa novim informacijama ;)

Već par dana razmišljam da li da napišem ovaj tekst i nije mi bilo lako da prelomim. Sa jedne strane slušam Balaševićevu "Živeti slobodno" i bunt mi ne dozvoljava da ćutim. ÄŒak i Moošemina knjiga, po mom tumačenju drži taj stav. Sa druge strane, ne bih da doprinosim ovoj kolektivnoj panici koja vlada, kolektivnom ludilu koje nema granica. Moram...

 Da tekstom ne bih prekršio obećanje dato u tekstu "U tri reči" ubaciću sve u neki informatičko-aktivistički kontekst, samo da ne ispadne čista politika. A sve je počelo skokom cene nafte na oko 110$ po barelu pre par nedelja. Cena se tu nije dugo zadržala ali je bila primećena svuda. O raspuštanju parlamenta i padu vlade (tj. obrnutim redosledom) nisam želeo da pišem ali su iza tih dešavanja mnoga pitanja ostala otvorena.

Gotovo istog trenutka su usledile najave za povećanje cena nekih namirnica koje je trebalo sprečiti sada već čuvenim desetodnevnim bojkotom koji je pokrenut od strane Nacionalne organizacije potrošača Srbije. Da vam odma' kažem, po mom mišljenju bojkot nije uspeo. U početku je sve bilo fino, solidan procenat porodica iz moje okoline (oko 80%) je podržavao i pridržavao se bojkota. A onda, valjda znajući da će cene ipak skočiti + verujući apokaliptičnim izjavama masovnih medija, sve se srušilo. Nastade opšta jurnjava, grabež i nestašica, pa umesto da se bojkotuju proizvodjači opštih životnih namirnica, te iste životne namirnice su kupovane na tone. Nema zejtina.

Najpre je ograničenje iznosilo dva paketa zejtina po porodici. Ubrzo su shvatili da to neće dugo držati vodu i brojka je smanjena na dva litra po porodici, znam samo jedan lokal koji je davao tri. Setite se kad je poslednji put bilo ovako, i stanite na vreme u red za bonove (sećate se njih, mali pravougaoni papirići sa krupno ispisanim "ZEJTIN", "ŠEĆER", "NAFTA"). Valjda neće opet majku mu...

Šta i ko ovde može da uradi nešto po ovom pitanju? Vladu i skupštinu nemamo tako da taj organ koji bi (makar u teoriji) trebalo da nas štiti trenutno nema funkciju.  Prva stvar koja mi pada na pamet je "Transparentnost Srbija", koja verovatno ima pametnija posla nego da se bakće ovom sferom ali bi deo svojih napora mogla utrošiti u komunikaciji sa Poverenikom za informacije od javnog značaja, da se vidi ko je to izvozio ulje kada ga nema ni za domaće potrebe i kome to na ruku ide uvoz nerafinisanog ulja po ceni koja je napumpana preko svih granica. U čitavu kombinaciju uključiti i Savet za borbu protiv korupcije jer verujem da su uporni i da će tako možda, ali samo možda neko dospeti pred organe pravde. Sve ovo pišem napamet i verujem da sve ovo ne funkcioniše onako kako bih želeo ali poenta je u trudu koji sad moramo svi da uložim, kako da uvidimo uzroke, tako i da zaustavimo katastrofalne posledice.

Postavlja se pitanje - kome verovati? Već kruže priče kako cena nekih ulja neće rasti ali ih je i pored "dovoljnih količina" nemoguće naći na rafovima prodajnih objekata. Druga pak, ako ih nadjet, imaju novu cenu - 145 dinara po litru. U svemu ovome, verovatnoje najbitnije imati zdrav razum i u što većoj meri edukovati ljude kako da se ponašaju. Ovo stanje "državne panike" je neodrživo i ne vodi nikud. Blogeri sa druge strane nisu bili naročito aktivni. Zavladala je neka sablasna "tišina". Za ovu situaciju verujem da bi OVAJ MODEL mogao bar malo da pomogne ako bi bio iole organizovaniji.

Kako god, ovde ću stati. Za zdrav duh preporučujem Balaševića - Živeti slobodno i Balkaniku - Plava ptica...