ITkutak.com - IT ćoše jednog informatičara

Nema zejtina

Već par dana razmišljam da li da napišem ovaj tekst i nije mi bilo lako da prelomim. Sa jedne strane slušam Balaševićevu "Živeti slobodno" i bunt mi ne dozvoljava da ćutim. Čak i Moošemina knjiga, po mom tumačenju drži taj stav. Sa druge strane, ne bih da doprinosim ovoj kolektivnoj panici koja vlada, kolektivnom ludilu koje nema granica. Moram...

 Da tekstom ne bih prekršio obećanje dato u tekstu "U tri reči" ubaciću sve u neki informatičko-aktivistički kontekst, samo da ne ispadne čista politika. A sve je počelo skokom cene nafte na oko 110$ po barelu pre par nedelja. Cena se tu nije dugo zadržala ali je bila primećena svuda. O raspuštanju parlamenta i padu vlade (tj. obrnutim redosledom) nisam želeo da pišem ali su iza tih dešavanja mnoga pitanja ostala otvorena.

Gotovo istog trenutka su usledile najave za povećanje cena nekih namirnica koje je trebalo sprečiti sada već čuvenim desetodnevnim bojkotom koji je pokrenut od strane Nacionalne organizacije potrošača Srbije. Da vam odma' kažem, po mom mišljenju bojkot nije uspeo. U početku je sve bilo fino, solidan procenat porodica iz moje okoline (oko 80%) je podržavao i pridržavao se bojkota. A onda, valjda znajući da će cene ipak skočiti + verujući apokaliptičnim izjavama masovnih medija, sve se srušilo. Nastade opšta jurnjava, grabež i nestašica, pa umesto da se bojkotuju proizvodjači opštih životnih namirnica, te iste životne namirnice su kupovane na tone. Nema zejtina.

Najpre je ograničenje iznosilo dva paketa zejtina po porodici. Ubrzo su shvatili da to neće dugo držati vodu i brojka je smanjena na dva litra po porodici, znam samo jedan lokal koji je davao tri. Setite se kad je poslednji put bilo ovako, i stanite na vreme u red za bonove (sećate se njih, mali pravougaoni papirići sa krupno ispisanim "ZEJTIN", "ŠEĆER", "NAFTA"). Valjda neće opet majku mu...

Šta i ko ovde može da uradi nešto po ovom pitanju? Vladu i skupštinu nemamo tako da taj organ koji bi (makar u teoriji) trebalo da nas štiti trenutno nema funkciju.  Prva stvar koja mi pada na pamet je "Transparentnost Srbija", koja verovatno ima pametnija posla nego da se bakće ovom sferom ali bi deo svojih napora mogla utrošiti u komunikaciji sa Poverenikom za informacije od javnog značaja, da se vidi ko je to izvozio ulje kada ga nema ni za domaće potrebe i kome to na ruku ide uvoz nerafinisanog ulja po ceni koja je napumpana preko svih granica. U čitavu kombinaciju uključiti i Savet za borbu protiv korupcije jer verujem da su uporni i da će tako možda, ali samo možda neko dospeti pred organe pravde. Sve ovo pišem napamet i verujem da sve ovo ne funkcioniše onako kako bih želeo ali poenta je u trudu koji sad moramo svi da uložim, kako da uvidimo uzroke, tako i da zaustavimo katastrofalne posledice.

Postavlja se pitanje - kome verovati? Već kruže priče kako cena nekih ulja neće rasti ali ih je i pored "dovoljnih količina" nemoguće naći na rafovima prodajnih objekata. Druga pak, ako ih nadjet, imaju novu cenu - 145 dinara po litru. U svemu ovome, verovatnoje najbitnije imati zdrav razum i u što većoj meri edukovati ljude kako da se ponašaju. Ovo stanje "državne panike" je neodrživo i ne vodi nikud. Blogeri sa druge strane nisu bili naročito aktivni. Zavladala je neka sablasna "tišina". Za ovu situaciju verujem da bi OVAJ MODEL mogao bar malo da pomogne ako bi bio iole organizovaniji.

Kako god, ovde ću stati. Za zdrav duh preporučujem Balaševića - Živeti slobodno i Balkaniku - Plava ptica... 

Bolje razumevanje različitosti

Danas sam šetajući gradom naišao na zanimljivu akciju. Akciju u Nišu realizuje "Društvo za zaštitu i unapredjenje mentalnog zdravlja dece i omladine" tokom koje su od prolaznika tražili da na tablu okače svoju definiciju tolerancije kao i da se izjasne da li različitost prihvataju kao pozitivnu ili negativnu stvar. Moja definicija je bila "Tolerancija je kad čovek ne stane u jednu reč" ;) Šta je za vas?

Čitav projekat finansira Kanadska Vlada preko "Kanadske Agencije za medjunarodni razvoj" - CIDA-e. Aktivisti su pored navedene "igrice", prolaznicima delili i materijal u kome se može saznati nešto više o interkulturalnosti, toleranciji i rodnoj ravnopravnosti. Akcija se sprovodi u 5 gradova u Jugoistočnoj Srbiji a to su: Niš, Aleksinac, Sokobanja, Boljevac i Svrljig.

Ova promotivna akcija je samo jedan od načina ka postizanju cilja a kako je u brošuri navedeno tokom aprila 2008. treba očekivati još sličnih aktivnosti. Pored toga, širenje znanja o rodnoj ravnopravnosti i interkulturalnosti sprovode kroz treninge, radionice, kampanje i evaluativne sastanke.

Pored "Društva za zaštitu i unapredjenje mentalnog zdravlja dece i omladine" akciju sprovodi i "Društvo za razvoj kreativnosti, Umetnička škola - Niš, Gimnazija "Svetozar Marković" - Niš, Gimnazija "Stevan Sremac" - Niš, Gradjevinska škola "Neimar - Niš, Prehrambeno tehnička škola "Ratko Pavlović", Tehnička škola "Prota Stevan Dimitrijević" - Aleksinac, Poljoprivredna škola "Šumatovac" - Aleksinac, Srednja škola "Branislav Nušić" - Sokobanja, Srednja škola "Dušan Trivunac Dragoš - Svrljig, Srednja škola "Nikola Tesla" - Boljevac.

Blogom protiv narkomanije

Već sam par puta pisao o tome kako uvek volim da vidim primenu savremenih tehnologija u ostvarivanju nekih plemenitih ciljeva. Podržati jednu od takvih akcija je uvek posebna čast. Ovaj post posvećen je ljudima iz Centra za prevenciju narkomanije EMPRONA
 koji su pružili šansu mojoj ideji da njihov sajt prevedem u blog-vode.

Centar za prevenciju narkomanije EMPRONA je osnovan maja 2001. godine u Novom Sadu i od tada su bili vrlo aktivni po pitanju aktivizma, organizovanja edukacija radioničarskog tipa, vršnjačke edukacije i svega onog što rad jedne organizacije čini bitnim i izuzetno ozbiljnim. Njihova misija je primarna prevencija narkomanije i propagiranje zdravih stilova života.

Organizacija EMPRONA već duže vreme u svom programu ima i savetovalište putem e-pošte tako da ovo nije prva šansa koju organizacija pruža Internet kanalu. Nadam se da će ovaj vid samo poboljšati komunikaciju izmedju ljudi koji su u organizaciji i posetilaca kojima su informacije potrebne.

Na sajtu se mogu naći još i informacije o njihovom SOS telefonu, savetovalištu, supstancama, prethodnim i budućim aktivnostima kao i novostima vezanim za oblasti kojima se ova organizacija bavi.

Ljudi koji stoje iza svih tih projekata su priča za sebe. Energični, konstruktivni, tolerantni, komunikativni, otvorenog uma, bez predrasuda protiv kojih se i bore. Mladi, učenici, studenti, lekari, pedagozi i psiholozi su garant jedne energije koja se ulaže u rešavanje svakog problema jer se radi o jednoj vrlo ozbiljnoj stvari koja se nažalost još uvek olako shvata na ovim prostorima.

Moglo bi se još izdvojiti i to da su kao organizacija u Youth Peer mreži od njenog osnivanja i jedna od dve koja se bavi prevencijom narkomanije. Sve ovo znači da njihov posao nije lak a trud koji ulažu je ogroman i vredan svake pohvale.

Sajt još uvek nije do kraja sredjen ali već sada se mogu naći zanimljivi tekstovi i informacije koje svakome mogu pomoći.

Adresa:www.emprona.org.yu

EXIT: Nema zezanja!

Pod sloganom "Nema zezanja!", EXIT nam "plasira" još jedan mini-festival koji za cilj ima podsticanje mladih na glasanje 3. februara 2008. Kroz par koraka EXIT nastavlja tradiciju, podsećanja na važnost stvakog glasa, dugu 8 godina.

Prvi korak u ovoj kampanji posvećen je širenju informacije o celoj akciji i njenom programu. Moguće je informisati na njihovom sajtu ili jednostavnim lovom na promotere EXIT-a u vašem gradu :)

Drugi korak je organizovanje žurki u tri grada: u Novom Sadu u 17 lokala, u Beogradu u 15 lokala i u Nišu u 5 lokala. Žurke ce biti održane u petak, dva dana pred izbore...

Treći i verovatno najzanimljiviji deo ove akcije jeste taj jednodnevni mini-festival u ova tri grada koji će se održati u nedelju i kome će moći da prisustvuju svi koji su tog dana glasali. Kako će to funkcionisati? Pa lepo, ulazak dozvoljen samo onima koji imaju "sveteleće prstiće" pod UV svetlom ;) Zanimljiv koncept ali ima mnogo propusta... ;)

Od izvodjača se pominju: oldie, Ritam Nereda, Darkwood Dub, Obojeni Program (Beograd), Roni Size, Rambo Amadeus, Disciplina Kičme (Novi Sad), Teri Francis, Vladimir Aćić, Aćim, Flo (Niš) 

Izadjite i glasajte! 

Da li si David?

Ovaj tekst je nastao kao deo podrške peticiji "Da li si david? - Naših 20% nečijih 100%" iza koje stoji grupa gradjana spremnih da dignu svoj glas. Blogeri svih profila pomozite da se glas prenese što bolje, gradjani probudite se, mnogima je potrebna pomoć.

A sve je počelo od Davida , dečaka čistog srca ili pak onog što je praćkom srušio vetrenjače (ne cepidlačite oko detalja). Uglavnom neki su odmah shvatili poruku, nekima se taj primer nije svideo, valjda isticanje pozitivnih primera danas nije dovoljno "trendy". I potpisivalo se, 500, 978, 1500+ ljudi...A narod ko narod - slep. Nekako na momente, pomislim da im zaista treba dati hleba i igara, neka se provode, neka bar to jedno veče veruju da su srećni, neka bar to jedno veče ne vide da pored njih stoji neko ko sutra neće imati gde da se vrati, neko ko nema za lekove, da ni oni sami štede za veknu hleba. Neka zaborave!

A nije baš tako. Ima i onih kojima je stalo, onih koji shvataju da naše malo nekome sigurno može predstavljati sve. Za čitavu kampanju se zainterovao i B92, koji je i pored nekih mana ipak svojim prilogom na neki način uspeo da doprinese ovoj kampanji. Informacija se lepo raširila al, verujem, ni približno dovoljno. Kolege blogeri su pisali tekstove o akciji, pisali o tome kako se slavi u svetu, napravili i preuzimali banere... Ma, IMA NAS!

Već medju dobrim ljudima ima dobre volje za organizovanjem nečeg što bi se zvalo KKC ili Krizni Kulturni Centar. Prekopotreban nam je, zna se... ;) Kao deo "prednovogodišnjeg delovanja" upravo je postavljena tema na Mooshemi u kojoj se od blogera traži da, ukoliko mogu, doprinesu tekstovima o organizaciji novogodišnjih proslava u drugim gradovima, zemljama i slično...

Uključite se jer, kao što rekoh, sve je počelo od Davida, možda dečaka, možda onog što je praćkom rušio vetrenjače... Kraj? Trenutno ne vredi ni razmišljati o njemu, daleko je!

Slavko Ilić