IT kutak - IT ćoše jednog informatičara

Ove godine sam dobio priliku da, 10.10.2010. u okviru BlogOpen-a, izložim svoje viÄ‘enje načina na koji uticaj blogera, blogova i blogosfere možemo podići na viši nivo. Iako još nismo definisali šta je to uopšte uticaj blogova u Srbiji (a i regionu), većina se uglavnom slaže da on nije na zavidnom nivou i da svakako može ali i treba biti veći. Za to sam iskoristio model "piramide znanja" koji je primenljiv kako na nas, autore blogova, tako i na naše čitaoce. Priču sam ilustrovao kroz više  primera iz kampanja, projekata, organizacija.

PIRAMIDA ZNANJA

"Model" koji sam koristio na predavanju ima naziv "Piramida znanja". Iako termin verovatno postoji, osnovu sam našao u jednom razgovoru sa SrÄ‘anom Bajićem nakon čega sam aktivno razmišljao o tome i uobličio je za svoje potrebe. Ukratko, radi se o "piramidi" sa 5 nivoa kroz koje svako, u potpunosti ili delimično, prolazi prilikom suočavanja sa "vetrenjačama". Boljim razumevanjem ovog procesa bi postigli veću relevantnost pa samim tim efektniju i efikasniju primenu uticaja koji blogovi mogu imati.

1. NEZNANJE

Ovo je početni nivo na kome se najčešÄ‡e nalazimo kada se naÄ‘emo u novim okolnostima, suočimo sa novim problemom itd. Glavne karakteristike su neposedovanje ikakvih saznanja, podataka, informacija i, na prvi pogled, nepovezanost sa navedenom situacijom. Glavna prepreka ka višem nivou znanja je najčešÄ‡e ignorantnost i nespremnost da učestvujemo. Možda najbitnija stvar koju možemo u ovom slučaju uraditi jeste uspostaviti kanale komunikacije kojima ćemo plasirati relevantne informacije ali i (podjednako bitno) biti dostupni za povratne. 

Primer koji sam upotrebio oslanja se na aktivnosti Centra EMPRONA (Entuzijazam Mladih PROtiv NArkomanije). Centar kroz primarnu prevenciju narkomanije, edukaciju i ostale aktivnosti pokušava da proširi svest o problemu narkomanije kao o problemu celog društva a ne pojedinca. Rečenica koju često dobijaju "na terenu" kao odgovor je: "Nisam ja narkoman" Ipak, prateći komunikaciju kroz uspostavljene kanale (savetovalište, e-mail savetovalište, SOS telefon...) može se reći da Centar postiže rezultate. Ključno pitanje za prelazak na sledeći nivo je: DA LI SE ÄŒUJEMO?

2. PRETPOSTAVKA

Nivo znanja na kome se većina ljudi najduže zadržava a neki tu čak i ostaju. Karakteriše ga postojanje nekog mišljenja i zaključaka koji su najčešÄ‡e formirani na osnovu informacija iz jednog izvora a vrlo često na osnovu nepotpunih ili nepouzdanih podataka. Uz tu karakteristiku često ide još jedna - tvrdoglavost, nespremnost da već formirano mišljenje menjamo usled novih činjenica. 

Postoje bar dva načina na koji možemo "tretirati" ovaj nivo. Prvi je plasiranje novih činjenica, informacija i znanja "na silu", što nije najefikasniji način i često dovodi do velikog kontra-efekta. Drugi način je taj da pokušamo da nečim zainteresujemo ljude za temu kojom se bavimo i tako podstaknemo da oni sami traže više informacija. Primer za to je iz 2008. godine kada smo za potrebe brendiranja i povećanja vidljivosti projekta Dance 4 Life u Srbiji koristili flash mob akcije. Grupa ljudi koja se iznenada pojavljuje i vrši zanimljivu radnju i potom nestaje, uglavnom za sobom ostavlja dobar viralni efekat i ljude koji žele više informacija. Ključno pitanje za prelazak na sledeći nivo: KOLIKO LJUDI GOOGLA ZA VIŠE INFORMACIJA NAKON ÄŒITANJA VAŠEG TEKSTA?

3. ZNANJE

Znanje je na prvi pogled apsolutno pozitivan nivo. Karakteriše ga posedovanje podataka i informacija iz više relevantnih izvora, ali i formirano mišljenje i stav na osnovu njih. Verovatno najveća mana ovog nivoa je instinktivna reakcija, sklonost da znanje pomešamo sa razumevanjem i skok na primenu. 

Skok na primenu sa ovog nivoa obično povlači izostanak jasnog cilja i načina za postizanje tog cilja. Na Webu, to se često manifestuje velikim brojem tweetova, ReTweetova, statusa, lajkova... bez konkretnog rezultata u "stvarnom" svetu. Ključno pitanje za prelazak na sledeći nivo: DA LI STVARNO RAZUMEMO?

4. RAZUMEVANJE

U ovom delu nema mnogo reči. ÄŒesto najbolji način da razumemo jeste tišina i pokušaj da zamislimo: Kako je to biti u problemu koji pokušavamo da rešimo? Kakva je promena koju pokušavamo da postignemo? Kakav je način kojim bi da je postignemo?

Koliko je razumevanje bitno za efektivnost kampanje, pokazuju istraživanja koje Omladina JAZAS-a izvodi svake godine. Na osnovu rezultata tih istraživanja, ova organizacija bira pristup i instrumente za delovanje kako bi efekti borbe protiv HIV-a i AIDS-a bili što bolji. Zahvaljujem se Omladini JAZAS-a Novi Sad na ustupljenim podacima i podršci. Pitanje na koje treba odgovoriti: ŠTA NAM JE ÄŒINITI?

5. PRIMENA

Finalni nivo počinje od odgovora na pitanje: KO? Ko će uzeti učešÄ‡e u akciji? Ko će reagovati? Uvek je najbolje poći od ličnih primera. Delima stati iza onoga što zastupamo. 

Dok sam pripremao predavanje, u startu sam želeo da pomenem i projekat "Budi davalac krvi". Primetio sam ih po zanimljivim tweetovima na Twitteru (@BudiDavalacKrvi) što me je motivisalo da istražim dalje. Ali, tada nisam bio davalac krvi. Zato sam pre predavanja to promenio i sada pored teorije mogu govoriti i o praktičnom iskustvu a samim tim i podstačem na dobrovoljno davalaštvo kao vid pružanja pomoći koja je mnogima potrebna.

NA KRAJU

Napredovanje kroz nivoe znanja nikad nije gotovo. Uvek treba težiti boljem, ići dalje. ÄŒesto u tome nailazimo na pitanja "ZAŠTO JA? DA LI SE TO MENE TIÄŒE?". U tom slučaju, primena ne počinje od odgovora na pitanje "KO?". Tada treba postaviti pitanje: KO JE SLEDEĆI?