IT kutak - IT ćoše jednog informatičara

Molim za par trenutaka vaše pažnje! Kolege blogeri hteo bih da skrenem pažnju na bitnu stvar u pisanju bloga koju mnogi često previde i zaboravljaju - uživanje! Pitanje glasi: Koliko vas i dalje uživa u pisanju bloga i da li pored dobrih tekstova (koji nikad nisu dovedeni u pitanje) svojim čitaocima darujete još nešto?

Ideja o ovom tekstu već dugo mi je na umu u raznim oblicima ali je pokretački momenat usledio nakon čitanja teksta Jelene Jovanović - "O knjigama i muzici". Kao što sam i njoj priznao, ceo njen blog je vrlo pozitivno mesto sa mnogo interesantnih tema, dobrim vibracijama i ogromnom dozom inspiracije. U pomenutom tekstu simpatičan mi je bio način za podsticanje "komentatora": "... za najhrabrije lizalica!"

I eto naslova za moju temu :D Automatski sam se setio priče o jednoj radiostanici iz unutrašnjosti Srbije (googlao sam ali nisam mogao da nadjem ništa vezano za nju) koja kao nagradu u kvizu dodeljivala ciglu. Mooshema je isto pominjala da su na promociji knjige Marka Šelića (aka Marčelo)
 "Zajedno sami" prisutnima delili šargarepu. Još je i Viktor (Blogistika) u vreme predsedničkih izbora 2008 "komentatorima" nudio pivo tako da ideja nikako nije nova ali je fenomenalan način da podstaknete čitaoce da odgovore. Znate, često se srećem sa slučajem da mnogi čitaju tekst, imaju svoje mišljenje o njemu i o temi kojom se bavi a ne komentarišu iz nekog "neopravdanog" straha - kao da iza ovog bloga stoji neki strašni čika koji tuče nemirnu decu. I to je faktor koji polako ubija onu 2.0 komponentu, umesto da postoji neka interakcija vraćamo se na ono "hladno" prezentovanje informacija na koje niko neće odgovoriti. Zašto?

Nailazimo u poslednje vreme na ozbiljne blogove gde autori pišu na zavidnom nivou ali pitanje opet glasi: "Šta, pored odličnih tekstova, darujete svojim čitaocima?" I pustite sad lizalice, cigle i ostale šargarepe, govorim sada o energiji koju ti fazoni (pre)nose. Pogledajte samo kako je fenomenalna i ozbiljna tema Jelene Jovanović o "izgubljenim knjigama" prerasla u dobru žurku a poenta nije izgubljena.

Ja sam planirao da uz svaki post u kategoriji "Lično" dostavim nazive par pesama jer verujem da muzika može odlično da oslika raspoloženje a time bi se unela i nova dimenzija koja bi dopunila celokupno iskustvo. Možete se izražavati u bojama, postavljati spotove, dočaravati stvari na razne načine. Uglavnom, svako od vas autora "u rukama" ima alat kojim može da čini čuda... valjda :D

Uz tekst prilažem par pesama koje me drže ovih dana. Najpre obrada Prodigyjevog "Voodoo people" od strane Penduluma - Live! Drugu pesmu sam čuo pre par dana, jeste malo tinejdžerska, neki punkpop ili kako se to sad zove ali obratite pažnju na rad bubnjeva: Paramore - CrushCrushCrush.  Preporučujem da odgledate komediju "Dave Gorman's Googlewhack adventures" i obaveštavam vas da Demonoid ponovo radi! Zapamtite torrenti nisu ilegalni ali materijal koji se ovim načinom prenosi može biti, ovaj blog ne podržava pirateriju!

Za kraj, prvih deset aktivista koji su zainteresovani za širenje pozitivnog talasa medju regionalnom blogosferom dobiće- LIZALICU! Poklon nije originalan ali ovog puta i nemam nameru, trudiću se ubuduće. Želim još jednom da zahvalim Jeleni Jovanović koja je zaslužna za inspiraciju iz koje je nastao ovaj totalno konfuzan tekst... Ja ga neću čitati! ;) 

Tatjana Vehovec, blogosferi poznatija kao Mooshema, pre par nedelja objavila je na svom blogu da su se pojavile još neke zalihe njenog prvog romana "Nada". Sticajem (srećnih) okolnosti baš sam tih dana mogao da posetim novosadski sajam knjiga na Spensu, štand izdavačke kuće "Vega media" je bio lako uočljiv a cena same knjige vrlo pristupačna. Krajnji rezultat - posedovanje jednog primerka ovog romana.

Kad već pomenuh cenu, sa sajamskim popustom ona iznosi 210 dinara. To je gledano sa jedne strane žalosno jer knjiga nije kutija cigareta pa da bude tako jeftina ali sa druge strane dobar je osećaj znati da možeš sebi priuštiti to zadovljstvo da šetnju sajmom ne završiš samo razgledanjem štandova.

Knjiga u mojim rukama je jedna od retkih stvari koja izaziva moje strpljenje i ne da mi mira dok ne zavirim u prve redove, dok ne vidim o čemu se tu radi. Na "prvi pogled" sam "progutao" 40ak stranica i bio malo razočaran što tu moram stati zbog prečih obaveza.

Zanimljiv mi je bio ritam, andrićevski dugih, rečenica koje se uvlače pod kožu i teraju Vas da ih ispratite da bi Vas na kraju sačekala nova sa novim smerom i ritmom. Neobično realan prikaz toka i spleta misli koje istovremeno bivaju dopunjene onim iz glave čitaoca. Ako kažu da slika vredi hiljadu reči, koliko onda vredi rečenica koja probudi toliko živih slika koje umeju da nasmeju, nateraju na razmišljanje, rastuže...

O priči bi se svakako moglo diskutovati, ali tek nakon što je pročitate. Jednu od mnogih možete pročitati OVDE. Knjiga u sebi nosi dozu humora, malo sentimentalnosti, optimizma, ironije, pesimizma i najvažnije, dovoljnu količinu bunta koji natera da se opet oseti "tam tam otpora". Priča nosi saznanje da i nakon svega, nismo daleko odmakli.

Uglavnom, knjiga koja se čita u cugu a ostavlja dubok utisak. Knjiga koja se ne završava na  211. strani. Najkraće rečeno - jedan pravi gradjanski roman. Angažovani!

Jedan od najpoznatijih britanskih pisaca, jedan od kultnih kolumnista, bivši muzički kritičar, Toni Parsons dolazi u Srbiju. Gospodina Parsonsa verovatno većina zna kao autora fenomenalnog romana "Čovek i dečak" koji je potukao mnoge rekorde ali se pre svega izdvojio kvalitetom. Razlog "mini-turneje" po Srbiji Toni Parsons nalazi u promociji nove knjige pod nazivom "Moja omiljena supruga".

Boravak ovog pisca je najavljen u periodu od 17. - 21. Marta (naravno 2008.) i to u tri grada Srbije. 17. Marta je moguće prisustvovati promociji knjige na Novosadskom sajmu (Novi Sad), 19. Marta će biti u knjižari Akademija (Beograd) a najbolje (i meni lično najbitnije) ostavio je verovatno za kraj :D U Nišu će gospodin Parsons boraviti 21. Marta (danas sam u IPS-u dobio informaciju da je promocija 20. Marta i počinje u 17:30) pa tog dana obavezno prošetajte Pobedinom i zastanite kraj IPS-a (pretpostavljam da će biti gužve).

Za kraj prilažem tekst koji sam napisao nakon čitanja njegovog drugog romana "Za moju malu". Ne očekujte previše, samo razumite da ta knjiga ostavlja jedan jak utisak koji ume da potraje pa je od sveg srca preporučujem. 

ZA MOJU MALU

"Ne bi nikad rekao,
 Ali, drugar, ja sam ti nekakav pesnik."

Nekad se zaista zapitam zasto mi pod ruku dodju ovakve knjige.
Toni Parsons je posle pisanja o coveku i decaku presao na pisanje o njoj,
jedinoj Rouz. Pitam se u kom to trenutku bajke prestanu i kad pocinjemo
da pisemo ovakve redove? Da se razumemo, knjiga ima skroz optimistican
kraj i pouku ali... Zasto ukus u ustima nije tako prijatan?

Nisam ubedjen... Poredjenje je i dalje u njegovoj glavi, poredjenje koje je
usadjeno u um citaoca kao i osecaj da nije gotovo... Jednostavno ne moze biti...

Onima koji ne razumeju o cemu ja to trabunjam, preporucujem da procitaju
knjigu Tonija Parsonsa "Za moju malu" . Preporucujem je nostalgicarima,
optimistima, nepopravljivim romanticarima... Preporucujem je svima koji su
spremni da prihvate niz pobudjenih misli o stvarima koje su uglavnom... Prosle...

Odlučio sam da ovo bude poslednji tekst vezan za politiku na ovom blogu. Ukoliko bude drugih oni će striktno imati veze sa bar nekom oblašću IT-a. U ovom tekstu, kao autor, koristim svoje pravo da psujem pa ukoliko ne želite da čitate psovke preskočite ovaj tekst jer će ih u njemu verovatno biti.

Sve dalje "političke" tekstove, jer političko sam biće i od njih ne odustajem, naći ćete na drugoj lokaciji o kojoj će verovatno biti nešto više narednih dana. Pa da počnemo...

"MAMU VAM JEBEM!" 

Transparent koji sam na jučerašnjem protestu protiv nezavisnosti Kosova i Metohije odmah uočio i koji je po mom mišljenju sa te tri reči obuhvatio sve ono što se može govoriti i pisati vekovima. Ni sam nisam imao pojma koliko sam u pravu.

Broj okupljenih nije bitan. Bilo je mnogo sveta, dan je bio lep, fina prilika da se vidim sa prijateljima koje i ne vidjam tako često. Primećujem strah kod Beogradjana i smatram ga opravdanim jer kontrolisati onoliki narod je teško a lako je oteti se kontroli. Ipak, budala, valjda sam uvek želeo da verujem u neke ideale, dobrotu ljudi i usredsredjenost na cilj, na poentu zbog koje smo tu gde jesmo. I tako beše u početku. Usput još upoznaš ljude koji su sa druge strane Kosova, naidješ na baku koja kad čuje da si odande pusti suzu i podari narandžu, osetiš tu neku bliskost zbog koje zagrliš druga jer tu je pored tebe nakon svih tih sranja kroz koje ste prošli... Eeeej bre! Fini ljudi,  dobri ljudi...

Govori držani sa bine su bili čisto sranje i već od prve rečenice počeo sam da se gnušam svake njihove izgovorene reči... NISTE MOGLI DA NAS UDOSTOJITE NEKOG BOLJE SMIŠLJENOG GOVORA? KOGA BRE FARBATE MAMU VAM JEBEM?!?! I to je ta prednost te "pevljive" fraze, možeš da je okreneš u bilo kom smeru. I dobro, prošlo je to kako je prošlo. A bilo je dobro videti onoliki narod na jednom mestu, osećaj je stvarno neverovatan. I ta energija koju osetiš da struji izmedju svakog od nas. Opet ja o idealima. Moleban...

Tu u stvari kreće onaj haos koji je u zapećak bacio sve one dobre slike sa protesta. Dok je 99% krenuo ka hramu Sv. Save, 1% se odvojio ulicom Kneza Miloša ka SAD ambasadi. Malo ranije tog dana baš sam i govorio o tom procentualnom odnosu. Tada sam drugovima rekao "Gledajući celokupnu posećenost, biće izuzetno mali procenat onih koji su spremni na sranja. Ali gledajući sranje koje oni mogu da naprave, e to je razlog za strah!". Zašto uvek moram da budem u pravu?

Dok prisutni kod hrama nisu ni slutili šta se dešava moj put do autobuske stanice i dalje iz grada je bio "čupav". A šta sve nisam video? Prizori počinju od kontejnera pobacanim po kolovozu, valjda kao neki znak da je tuda prošla neka "sila". Malo potom kreću razbijeni izlozi, valjda nagoveštaj da su tu već počeli da se zagrevaju. Vrhunac tog dela puta je prizor gde u jednom razbijenom butiku nekolicina isprobava stvari (jedna cura jbt isprobava da li joj je bluza koju je ćapila taman. U BUTIKU!) PA MAMU VAM JEBEM! Gledam i propadam u zemlju, vrti se sve oko mene, pa zar ovakvi bre da govore umesto mene? pa zar da me oni brane i predstavljaju?Vrata Privredne Komora Srbije RAZBIJENA!

Znate onu krivinu kad se spustite niz Kneza Miloša nakon koje treba da se vidi železnička stanica? Kako se vidik širi i na tu ulicu preovladavaju crvene boje od baklji i čega već i buka huligana i ostalih debila. Put blokiran! Vidim tu jednu porodicu koji su se ne znam kako našli na raskrsnici, otac, majka, sin i ćerkica koja ima do 10 godina. Pitam, za drugi put do autobuske stanice a da ne moram da zaobilazim preko hotela Moskva. Kažu to ti je najsigurnije jer ostalo je sve ili pod kontrolom huligana ili policije - naizmenično. U tom trenutku policija kreće juriš na huligane, huligani se trkom povlače i baš u tom trenutku shvatiš - TAMPEDO OD OKO 500 LJUDI JURIŠA NA TEBE! MAMU VAM BRE JEBEM!

Pravac hotel Moskva! EEEEE ali nije ni to lako. Taman dodjosmo do raskrsnice nakon koje sledi lanac zgrada u kome je i navedeni hotel, pogled levo (ipak prelazimo ulicu)- 200 majmuna juriša naviše, pogled desno - 3 kordona one "oklopne policije" juriša naniže! Mi - u sredini! Ne pitajte kako smo sve izbegli, kako smo uspeli da se izvučemo, ipak drago mi je da su svi moji OK! Ne pitajte čega je još bilo. Seo sam u bus i krenuo dalje a scene su me stigle tek kasnije jer u tim trenucima nije bilo vremena za razmišljanje o njima. Sve ono što bih rekao uglavnom je napisano na blogu Koprivnjak. To je razmišljanje kojim se vodim, koje će uvek nailaziti na moju podršku.

Kako već koristim neke prednosti kao autor ovog bloga i kako je ovo poslednju politički tekst, hoću da još nešto naglasim:

ODRIČEM SE cele trenutne garniture političara (iako mi je mrsko da ih tako zovem) počevši od predsednika države,pa preko predsednika vlade, predsednika parlamenta, predsednika naveće političke stranke, presednika stranke bivšeg režima, predsednika stranke finansirane od prodaje droge, predednika  secesionističkih stranaka i svih onih koji im se uvlače u dupe zarad sopstvene koristi a sve preko NAŠIH ledja. Dok se ne pojavi neko razuman, zalagaću se svim silama za poništenje glasačkih listića ma koji izbori bili u pitanju.

IZVINJAVAM SE Beogradjanima, jer sam deo protesta koji je doveo do ovog iako nisam i nikada ne bih učestvovao u takvom vandalizmu. Izvinjavam se pre svega mojim prijateljima iz Beograda koji mene poznaju, koji znaju odakle dolazim, znaju za šta se zalažem a opet neki su idioti sliku o meni uništili svojim divljaštvom. Srbi sa Kosova i Metohije su, verujem, bili kod hrama Svetog Save i nisu imali ulogu u rušenju grada i neredima. Moje lice, lice Kosovaca, Metohijaca pa i lice svih Srba nije predstavljeno pred ambasadom SAD već se ogleda u onoj protestnoj tišini pred hramom Svetog Save, u onoj molitvi za spas ovog naroda, ove zemlje i duša naših. Ja se od svog truda oko Kosova i Metohije ne odričem ali sad znam šta mi je i kako činiti.

Poučen postupkom jednog mog prijatelja, KOMENTARISANJE ovog teksta neću dozvoliti. Mislim da je dosta rečeno, vreme je da svako od nas razmisli i konačno počne donositi prave odluke. Ko zna možda se neki od tih zasebnih puteva i ukrste pa dalje nastavimo zajedno. Trenutno ne želim da me bilo ko predstavlja!

Čisto da se javim ;) Živ sam, zdrav sam, i dalje vrlo zagrejan za razvoj ove blog lokacije samoooo... nema se vremena. Proteklih dana mi se izdešavalo toliko toga a ipak nisam imao prilike ni vremena da napišem po koji red o svemu tome.

Voleo bih da krenem hronološki i napraviti kratak izveštaj o radu ovog bloga u drugom i trećem mesecu (koji je u toku ali da ne ostavljam to za drugu priliku). Dnevna posećenost je duplirana i pre ovolike pauze u pisanju bila je izuzetno stabilna što je u moj život unosilo mnogo radosti :)

Ne želim da se bavim brojkama ali tekst o hostingu pri prelasku u samostalne blogere mi je doneo 400 posetilaca u 4 dana (govorim o unique brojkama po GoogleAnalytics-u). Na stranu brojke, tim tekstom sam i lično vrlo zadovoljan a da ne pominjem to što se link ka tekstu našao na Blogistici kao i na blogu Dragana Varagića. Ukratko, postajem jedan od uticajnijih blogera u regionu :D (ovo sam morao da napišem zbog dugogodišnjih čitalaca i poznavalaca kojima prosto nedostaje taj moj narcisoizam :D ).

Kad već govorimo o linkovima, nabasao sam i na blog koji u blogroll-u ima adresu ka ovoj lokaciji :) To je toliko fantastična stvar zato što se ne radi o nekom meni izuezno bliskom prijatelju koji je to učinio iz neke "finoće". Radi se o Stefanu Petroviću koji je na moju zahvalnicu odgovorio da on redovno posećuje moj blog. Na tome sam mu veoma zahvalan, kao i svakom od vas koji čitate i ovaj red ;)

Posetioci... Oni su praktično najbolji deo blogovanja. Napisati nešto - fenomenalna je stvar i osećaj nakon toga je teško opisiv rečima, ali znati da neko to zaista čita po izboru... ufff, nenadmašivo. Kad smo kod toga, u pomenutom tekstu i hostingu, komentarisanje je započeo Dudarim, čovek čiji blog zaista zaslužuje posetu u nenormalnim količinama ;) Potom su usledili komentari DedaBor-a i Eniac-a. Kažem ja, postajem jedan od uticajnijih ;)

Da cela stvar bude još sladja, i da ne ispadne kako se sve vrti oko jednog teksta, pobrinuo se ETarget. Par dana nakon teksta o njihovom poslovanju u Srbiji i popustu koji nude, na mail mi je stigla zahvalnica zbog tog blog unosa. Kažu, dosta im znači sada kad su na početku poslovanja u našoj zemlji. Ja im i ovom prilikom želim puno sreće a svima ostalima preporučujem da se ugledaju na njih, bar što se tiče odnosa prema javnosti i klijentima. 

Jagoda na onom šlagu od kolača su i dalje posetioci ;) Prošlog meseca sam dobio prvi mail od jednog čitalaca, da budem precizniji čitateljke pa me je i taj gest vrlo obradovao. I ovom prilikom se zahvaljujem MMMili i preporučujem još da posetite i njen blog s dušom.

I uglavnom je to - to, za sad. Nekoliko tekstova je u pripremi pa ne znam da li da ovde napišem neku najavu. Vršio sam jedan mali eksperiment na jednoj socijalnoj mreži, ako stignem vrlo brzo bi trebao biti gotov i tekst u kome je Blogowski glavni akter  i još nekoliko tema koje će nadam se biti zanimljive ljudima ;)

Pozdrav, Slavko ;)

p.s. downside moje popularnosti (molim da mi ne zamerite ovaj egoizam) je taj sto su me botovi konacno pronasli (mislim na one lose) pa cu morati da iskodiram neku jednostavnu zastitu od te gamadi ;) Do tad, sve komentare pre objavljivanja moram da odobrim lično ja ;) (do sad nisam imao puno posla ;D )