Nišu, kao gradu, ovih dana više nego ikada želim budjenje. Nekoliko godina ovaj grad čak nije ni stajao u mestu već išao unazad. Većina kulturnih manifestacija je ugrožena, unazadjena pa i ukinuta. Zbog toga čak i najava nečeg novog uglavnom nailazi na podršku mladih a sada kada je u najavi jedan rock festival - treba postaviti par pitanja.
Adria Rock festival je trodnevni rock festival koji bi trebao da se desi u Nišu od 29. do 31. Maja tekuće godine. Već sredinom Marta počela su šuškanja oko ovog dešavanja i izvodjača koji bi trebalo da nastupe. Ono što je od samog početka privuklo moju pažnju jeste to da je sama promocija bila usmerena na lokalnu zajednicu iako je po informacijama zaslužio veći obim. Ili nije tako? O gomili kontradiktornosti možete čitati na blogu Milana Miloševića a ovde bih želeo da ga dopunim sa par stvari koje su mu promakle.
Naime, pre nekog vremena sam sa Milanom pričao o ovom festivalu. Obojica smo se složili da ovakve poduhvate treba podržavati u Srbiji ali smo takodje obojica primetili da neke stvari jednostavno ne štimaju.
U Internet promociju se krenulo ozbiljno, muzički portali, forumi i sajtovi bili su pokriveni, dalje je radio "word of mouth" marketing i nije loše išlo ali to i dalje ne mogu da prihvatim kao razlog za odsustvo reklame u drugim medijima (bilo ih je ali ne u pravoj meri).
Sajt festivala je od samog starta bio pun propusta. Pre svega, prevod na engleski. I dalje se može videti kako je meni na engleskom jeziku ali su sve ostale informacije na srpskom. Zbog čega? "Gues who?" pristup je bio oblikovan kroz nagradnu igru gde su se besplatne ulaznice delile onima koji pogode glavne izvodjače. To ne bi bilo loše da su bar rokovi poštovani. Iako je 15. Maj već nedelju dana iza nas, i dalje nisu poznati svi headlineri.
Podrška festivala ne otkriva imena koja bi mogla biti finansijska podrša ovog festivala ali i ne samo to. Sajtovi koji su navedeni (Nervni-Slom.com, FestivalFans.eu, UrbanBug) ne samo da nemaju banere ovog festivala nedelju dana pred početak već je i informacija o festvalu dobro "zaturena", tj. regularno je postavljena kao i sve druge. Ovo se u narodu popularno naziva "kupovanje kredibiliteta", tj. ako nekome kažete da je neku vest objavio neki vodeći medij - koliko njih će poverovati a koliko njih ipak proveriti priču?
Bendovi koji bi trebalo da nastupaju izgleda ni sami ne znaju da za nedelju dana treba da sviraju na polju gde je danas trava do pojasa a najbliži priključak za struju u holu Elektronskog fakulteta. Pominju se odlaganja termina, ispale za karte i još neke špekulacije a neki mediji ostaju neinformisani ili čak možda "dezinformisani" imajući u vidu da su se u medijima praktično u isto vreme pojavile iste informacije koje su opovrgnute od strane samih izvodjača... za one koji su hteli da idu na fest a "nekim čudom" nisu čuli za njega, karta je koštala 2550 dinara...
Nekako imam osećaj da će iza svega ovoga ostati smeh i čudo o kome će se tri dana govoriti a onda sve ponovo otići u zaborav... Mnogi će imati glavobolje jer su verovali SlepomPsuČuvaru ali im na žalost nikakav Aspirin neće pomoći... Ovom prilikom vas još jednom pozivam da situaciju od početka do kraja ispratite na sajtovima BalkanRock.com, GradNis.net a ako već niste, obavezno pročitajte tekst Milana Milošević jer se u njemu nalazi gomila stvari o kojima smo baš lepo prodiskutovali pre desetak dana. Ili jednostavno pročitajte moj tekst koji predstavlja neku vrstu "uvoda u obmane" - Social engineering.
btw. iza svega stoji Wide Media Production tačnije (osnivači i glavni) koordinatori NVO "Kreativna grupa" takodje "primećenih" po najavama da će u Nišu otvoriti queer klub i organizovati queer festival. Sledeća konferencija za štampu je najavljena za petak kada bi sve trebalo da se razjasni.
Misljenja (16) 21.05.2008. 23:51
Tweet
Hehe, evo da otvorim skromnu temu i dam priliku svim čitaocima da mi čestitaju rodjendan :)
23 prodjoše a kao i svake godine ponavljam "rezoluciju" da ću se potruditi da i nadalje ostanem mlad duhom čak i pored svakodnevnih znakova da polako ali sigurno matorim. Svi matorimo :)
Ovih dana, kad procvetaju krošnje, kad se malo prolepša vreme i obaveze olabave, organizovaću tu famoznu partiju žmurki ili čega već... ;)
Stay tuned!
Misljenja (5) 17.04.2008. 13:55
Tweet
Molim za par trenutaka vaše pažnje! Kolege blogeri hteo bih da skrenem pažnju na bitnu stvar u pisanju bloga koju mnogi često previde i zaboravljaju - uživanje! Pitanje glasi: Koliko vas i dalje uživa u pisanju bloga i da li pored dobrih tekstova (koji nikad nisu dovedeni u pitanje) svojim čitaocima darujete još nešto?
Ideja o ovom tekstu već dugo mi je na umu u raznim oblicima ali je pokretački momenat usledio nakon čitanja teksta Jelene Jovanović - "O knjigama i muzici". Kao što sam i njoj priznao, ceo njen blog je vrlo pozitivno mesto sa mnogo interesantnih tema, dobrim vibracijama i ogromnom dozom inspiracije. U pomenutom tekstu simpatičan mi je bio način za podsticanje "komentatora": "... za najhrabrije lizalica!"
I eto naslova za moju temu :D Automatski sam se setio priče o jednoj radiostanici iz unutrašnjosti Srbije (googlao sam ali nisam mogao da nadjem ništa vezano za nju) koja kao nagradu u kvizu dodeljivala ciglu. Mooshema je isto pominjala da su na promociji knjige Marka Šelića (aka Marčelo)
"Zajedno sami" prisutnima delili šargarepu. Još je i Viktor (Blogistika) u vreme predsedničkih izbora 2008 "komentatorima" nudio pivo tako da ideja nikako nije nova ali je fenomenalan način da podstaknete čitaoce da odgovore. Znate, često se srećem sa slučajem da mnogi čitaju tekst, imaju svoje mišljenje o njemu i o temi kojom se bavi a ne komentarišu iz nekog "neopravdanog" straha - kao da iza ovog bloga stoji neki strašni čika koji tuče nemirnu decu. I to je faktor koji polako ubija onu 2.0 komponentu, umesto da postoji neka interakcija vraćamo se na ono "hladno" prezentovanje informacija na koje niko neće odgovoriti. Zašto?
Nailazimo u poslednje vreme na ozbiljne blogove gde autori pišu na zavidnom nivou ali pitanje opet glasi: "Šta, pored odličnih tekstova, darujete svojim čitaocima?" I pustite sad lizalice, cigle i ostale šargarepe, govorim sada o energiji koju ti fazoni (pre)nose. Pogledajte samo kako je fenomenalna i ozbiljna tema Jelene Jovanović o "izgubljenim knjigama" prerasla u dobru žurku a poenta nije izgubljena.
Ja sam planirao da uz svaki post u kategoriji "Lično" dostavim nazive par pesama jer verujem da muzika može odlično da oslika raspoloženje a time bi se unela i nova dimenzija koja bi dopunila celokupno iskustvo. Možete se izražavati u bojama, postavljati spotove, dočaravati stvari na razne načine. Uglavnom, svako od vas autora "u rukama" ima alat kojim može da čini čuda... valjda :D
Uz tekst prilažem par pesama koje me drže ovih dana. Najpre obrada Prodigyjevog "Voodoo people" od strane Penduluma - Live! Drugu pesmu sam čuo pre par dana, jeste malo tinejdžerska, neki punkpop ili kako se to sad zove ali obratite pažnju na rad bubnjeva: Paramore - CrushCrushCrush. Preporučujem da odgledate komediju "Dave Gorman's Googlewhack adventures" i obaveštavam vas da Demonoid ponovo radi! Zapamtite torrenti nisu ilegalni ali materijal koji se ovim načinom prenosi može biti, ovaj blog ne podržava pirateriju!
Za kraj, prvih deset aktivista koji su zainteresovani za širenje pozitivnog talasa medju regionalnom blogosferom dobiće- LIZALICU! Poklon nije originalan ali ovog puta i nemam nameru, trudiću se ubuduće. Želim još jednom da zahvalim Jeleni Jovanović koja je zaslužna za inspiraciju iz koje je nastao ovaj totalno konfuzan tekst... Ja ga neću čitati! ;)
Misljenja (20) 14.04.2008. 11:25
Tweet
Tatjana Vehovec, blogosferi poznatija kao Mooshema, pre par nedelja objavila je na svom blogu da su se pojavile još neke zalihe njenog prvog romana "Nada". Sticajem (srećnih) okolnosti baš sam tih dana mogao da posetim novosadski sajam knjiga na Spensu, štand izdavačke kuće "Vega media" je bio lako uočljiv a cena same knjige vrlo pristupačna. Krajnji rezultat - posedovanje jednog primerka ovog romana.
Kad već pomenuh cenu, sa sajamskim popustom ona iznosi 210 dinara. To je gledano sa jedne strane žalosno jer knjiga nije kutija cigareta pa da bude tako jeftina ali sa druge strane dobar je osećaj znati da možeš sebi priuštiti to zadovljstvo da šetnju sajmom ne završiš samo razgledanjem štandova.
Knjiga u mojim rukama je jedna od retkih stvari koja izaziva moje strpljenje i ne da mi mira dok ne zavirim u prve redove, dok ne vidim o čemu se tu radi. Na "prvi pogled" sam "progutao" 40ak stranica i bio malo razočaran što tu moram stati zbog prečih obaveza.
Zanimljiv mi je bio ritam, andrićevski dugih, rečenica koje se uvlače pod kožu i teraju Vas da ih ispratite da bi Vas na kraju sačekala nova sa novim smerom i ritmom. Neobično realan prikaz toka i spleta misli koje istovremeno bivaju dopunjene onim iz glave čitaoca. Ako kažu da slika vredi hiljadu reči, koliko onda vredi rečenica koja probudi toliko živih slika koje umeju da nasmeju, nateraju na razmišljanje, rastuže...
O priči bi se svakako moglo diskutovati, ali tek nakon što je pročitate. Jednu od mnogih možete pročitati OVDE. Knjiga u sebi nosi dozu humora, malo sentimentalnosti, optimizma, ironije, pesimizma i najvažnije, dovoljnu količinu bunta koji natera da se opet oseti "tam tam otpora". Priča nosi saznanje da i nakon svega, nismo daleko odmakli.
Uglavnom, knjiga koja se čita u cugu a ostavlja dubok utisak. Knjiga koja se ne završava na 211. strani. Najkraće rečeno - jedan pravi gradjanski roman. Angažovani!
Misljenja (8) 23.03.2008. 22:46
Tweet
Jedan od najpoznatijih britanskih pisaca, jedan od kultnih kolumnista, bivši muzički kritičar, Toni Parsons dolazi u Srbiju. Gospodina Parsonsa verovatno većina zna kao autora fenomenalnog romana "Čovek i dečak" koji je potukao mnoge rekorde ali se pre svega izdvojio kvalitetom. Razlog "mini-turneje" po Srbiji Toni Parsons nalazi u promociji nove knjige pod nazivom "Moja omiljena supruga".
Boravak ovog pisca je najavljen u periodu od 17. - 21. Marta (naravno 2008.) i to u tri grada Srbije. 17. Marta je moguće prisustvovati promociji knjige na Novosadskom sajmu (Novi Sad), 19. Marta će biti u knjižari Akademija (Beograd) a najbolje (i meni lično najbitnije) ostavio je verovatno za kraj :D U Nišu će gospodin Parsons boraviti 21. Marta (danas sam u IPS-u dobio informaciju da je promocija 20. Marta i počinje u 17:30) pa tog dana obavezno prošetajte Pobedinom i zastanite kraj IPS-a (pretpostavljam da će biti gužve).
Za kraj prilažem tekst koji sam napisao nakon čitanja njegovog drugog romana "Za moju malu". Ne očekujte previše, samo razumite da ta knjiga ostavlja jedan jak utisak koji ume da potraje pa je od sveg srca preporučujem.
ZA MOJU MALU
"Ne bi nikad rekao,
Ali, drugar, ja sam ti nekakav pesnik."
Nekad se zaista zapitam zasto mi pod ruku dodju ovakve knjige.
Toni Parsons je posle pisanja o coveku i decaku presao na pisanje o njoj,
jedinoj Rouz. Pitam se u kom to trenutku bajke prestanu i kad pocinjemo
da pisemo ovakve redove? Da se razumemo, knjiga ima skroz optimistican
kraj i pouku ali... Zasto ukus u ustima nije tako prijatan?
Nisam ubedjen... Poredjenje je i dalje u njegovoj glavi, poredjenje koje je
usadjeno u um citaoca kao i osecaj da nije gotovo... Jednostavno ne moze biti...
Onima koji ne razumeju o cemu ja to trabunjam, preporucujem da procitaju
knjigu Tonija Parsonsa "Za moju malu" . Preporucujem je nostalgicarima,
optimistima, nepopravljivim romanticarima... Preporucujem je svima koji su
spremni da prihvate niz pobudjenih misli o stvarima koje su uglavnom... Prosle...
Misljenja (0) 10.03.2008. 12:02
Tweet
Blog i materijal na njemu su delo Slavka Ilića i zaštićeni su
Creative Commons "Attribution-Noncommercial-Share Alike" 3.0 Licencom ukoliko nije drugačije naglašeno. To znači da je sadržaj moguće kopirati, distribuirati i remiksovati sve dok se ne koristi u komercijalne svrhe i naveden je link ka originalnom izvoru.