IT kutak - IT ćoše jednog informatičara

Odlučio sam da ovo bude poslednji tekst vezan za politiku na ovom blogu. Ukoliko bude drugih oni će striktno imati veze sa bar nekom oblašÄ‡u IT-a. U ovom tekstu, kao autor, koristim svoje pravo da psujem pa ukoliko ne želite da čitate psovke preskočite ovaj tekst jer će ih u njemu verovatno biti.

Sve dalje "političke" tekstove, jer političko sam biće i od njih ne odustajem, naći ćete na drugoj lokaciji o kojoj će verovatno biti nešto više narednih dana. Pa da počnemo...

"MAMU VAM JEBEM!" 

Transparent koji sam na jučerašnjem protestu protiv nezavisnosti Kosova i Metohije odmah uočio i koji je po mom mišljenju sa te tri reči obuhvatio sve ono što se može govoriti i pisati vekovima. Ni sam nisam imao pojma koliko sam u pravu.

Broj okupljenih nije bitan. Bilo je mnogo sveta, dan je bio lep, fina prilika da se vidim sa prijateljima koje i ne vidjam tako često. Primećujem strah kod Beogradjana i smatram ga opravdanim jer kontrolisati onoliki narod je teško a lako je oteti se kontroli. Ipak, budala, valjda sam uvek želeo da verujem u neke ideale, dobrotu ljudi i usredsredjenost na cilj, na poentu zbog koje smo tu gde jesmo. I tako beše u početku. Usput još upoznaš ljude koji su sa druge strane Kosova, naidješ na baku koja kad čuje da si odande pusti suzu i podari narandžu, osetiš tu neku bliskost zbog koje zagrliš druga jer tu je pored tebe nakon svih tih sranja kroz koje ste prošli... Eeeej bre! Fini ljudi,  dobri ljudi...

Govori držani sa bine su bili čisto sranje i već od prve rečenice počeo sam da se gnušam svake njihove izgovorene reči... NISTE MOGLI DA NAS UDOSTOJITE NEKOG BOLJE SMIŠLJENOG GOVORA? KOGA BRE FARBATE MAMU VAM JEBEM?!?! I to je ta prednost te "pevljive" fraze, možeš da je okreneš u bilo kom smeru. I dobro, prošlo je to kako je prošlo. A bilo je dobro videti onoliki narod na jednom mestu, osećaj je stvarno neverovatan. I ta energija koju osetiš da struji izmedju svakog od nas. Opet ja o idealima. Moleban...

Tu u stvari kreće onaj haos koji je u zapećak bacio sve one dobre slike sa protesta. Dok je 99% krenuo ka hramu Sv. Save, 1% se odvojio ulicom Kneza Miloša ka SAD ambasadi. Malo ranije tog dana baš sam i govorio o tom procentualnom odnosu. Tada sam drugovima rekao "Gledajući celokupnu posećenost, biće izuzetno mali procenat onih koji su spremni na sranja. Ali gledajući sranje koje oni mogu da naprave, e to je razlog za strah!". Zašto uvek moram da budem u pravu?

Dok prisutni kod hrama nisu ni slutili šta se dešava moj put do autobuske stanice i dalje iz grada je bio "čupav". A šta sve nisam video? Prizori počinju od kontejnera pobacanim po kolovozu, valjda kao neki znak da je tuda prošla neka "sila". Malo potom kreću razbijeni izlozi, valjda nagoveštaj da su tu već počeli da se zagrevaju. Vrhunac tog dela puta je prizor gde u jednom razbijenom butiku nekolicina isprobava stvari (jedna cura jbt isprobava da li joj je bluza koju je ćapila taman. U BUTIKU!) PA MAMU VAM JEBEM! Gledam i propadam u zemlju, vrti se sve oko mene, pa zar ovakvi bre da govore umesto mene? pa zar da me oni brane i predstavljaju?Vrata Privredne Komora Srbije RAZBIJENA!

Znate onu krivinu kad se spustite niz Kneza Miloša nakon koje treba da se vidi železnička stanica? Kako se vidik širi i na tu ulicu preovladavaju crvene boje od baklji i čega već i buka huligana i ostalih debila. Put blokiran! Vidim tu jednu porodicu koji su se ne znam kako našli na raskrsnici, otac, majka, sin i ćerkica koja ima do 10 godina. Pitam, za drugi put do autobuske stanice a da ne moram da zaobilazim preko hotela Moskva. Kažu to ti je najsigurnije jer ostalo je sve ili pod kontrolom huligana ili policije - naizmenično. U tom trenutku policija kreće juriš na huligane, huligani se trkom povlače i baš u tom trenutku shvatiš - TAMPEDO OD OKO 500 LJUDI JURIŠA NA TEBE! MAMU VAM BRE JEBEM!

Pravac hotel Moskva! EEEEE ali nije ni to lako. Taman dodjosmo do raskrsnice nakon koje sledi lanac zgrada u kome je i navedeni hotel, pogled levo (ipak prelazimo ulicu)- 200 majmuna juriša naviše, pogled desno - 3 kordona one "oklopne policije" juriša naniže! Mi - u sredini! Ne pitajte kako smo sve izbegli, kako smo uspeli da se izvučemo, ipak drago mi je da su svi moji OK! Ne pitajte čega je još bilo. Seo sam u bus i krenuo dalje a scene su me stigle tek kasnije jer u tim trenucima nije bilo vremena za razmišljanje o njima. Sve ono što bih rekao uglavnom je napisano na blogu Koprivnjak. To je razmišljanje kojim se vodim, koje će uvek nailaziti na moju podršku.

Kako već koristim neke prednosti kao autor ovog bloga i kako je ovo poslednju politički tekst, hoću da još nešto naglasim:

ODRIÄŒEM SE cele trenutne garniture političara (iako mi je mrsko da ih tako zovem) počevši od predsednika države,pa preko predsednika vlade, predsednika parlamenta, predsednika naveće političke stranke, presednika stranke bivšeg režima, predsednika stranke finansirane od prodaje droge, predednika  secesionističkih stranaka i svih onih koji im se uvlače u dupe zarad sopstvene koristi a sve preko NAŠIH ledja. Dok se ne pojavi neko razuman, zalagaću se svim silama za poništenje glasačkih listića ma koji izbori bili u pitanju.

IZVINJAVAM SE Beogradjanima, jer sam deo protesta koji je doveo do ovog iako nisam i nikada ne bih učestvovao u takvom vandalizmu. Izvinjavam se pre svega mojim prijateljima iz Beograda koji mene poznaju, koji znaju odakle dolazim, znaju za šta se zalažem a opet neki su idioti sliku o meni uništili svojim divljaštvom. Srbi sa Kosova i Metohije su, verujem, bili kod hrama Svetog Save i nisu imali ulogu u rušenju grada i neredima. Moje lice, lice Kosovaca, Metohijaca pa i lice svih Srba nije predstavljeno pred ambasadom SAD već se ogleda u onoj protestnoj tišini pred hramom Svetog Save, u onoj molitvi za spas ovog naroda, ove zemlje i duša naših. Ja se od svog truda oko Kosova i Metohije ne odričem ali sad znam šta mi je i kako činiti.

Poučen postupkom jednog mog prijatelja, KOMENTARISANJE ovog teksta neću dozvoliti. Mislim da je dosta rečeno, vreme je da svako od nas razmisli i konačno počne donositi prave odluke. Ko zna možda se neki od tih zasebnih puteva i ukrste pa dalje nastavimo zajedno. Trenutno ne želim da me bilo ko predstavlja!