IT kutak - IT ćoše jednog informatičara

Odlučio sam da ovo bude poslednji tekst vezan za politiku na ovom blogu. Ukoliko bude drugih oni će striktno imati veze sa bar nekom oblašću IT-a. U ovom tekstu, kao autor, koristim svoje pravo da psujem pa ukoliko ne želite da čitate psovke preskočite ovaj tekst jer će ih u njemu verovatno biti.

Sve dalje "političke" tekstove, jer političko sam biće i od njih ne odustajem, naći ćete na drugoj lokaciji o kojoj će verovatno biti nešto više narednih dana. Pa da počnemo...

"MAMU VAM JEBEM!" 

Transparent koji sam na jučerašnjem protestu protiv nezavisnosti Kosova i Metohije odmah uočio i koji je po mom mišljenju sa te tri reči obuhvatio sve ono što se može govoriti i pisati vekovima. Ni sam nisam imao pojma koliko sam u pravu.

Broj okupljenih nije bitan. Bilo je mnogo sveta, dan je bio lep, fina prilika da se vidim sa prijateljima koje i ne vidjam tako često. Primećujem strah kod Beogradjana i smatram ga opravdanim jer kontrolisati onoliki narod je teško a lako je oteti se kontroli. Ipak, budala, valjda sam uvek želeo da verujem u neke ideale, dobrotu ljudi i usredsredjenost na cilj, na poentu zbog koje smo tu gde jesmo. I tako beše u početku. Usput još upoznaš ljude koji su sa druge strane Kosova, naidješ na baku koja kad čuje da si odande pusti suzu i podari narandžu, osetiš tu neku bliskost zbog koje zagrliš druga jer tu je pored tebe nakon svih tih sranja kroz koje ste prošli... Eeeej bre! Fini ljudi,  dobri ljudi...

Govori držani sa bine su bili čisto sranje i već od prve rečenice počeo sam da se gnušam svake njihove izgovorene reči... NISTE MOGLI DA NAS UDOSTOJITE NEKOG BOLJE SMIŠLJENOG GOVORA? KOGA BRE FARBATE MAMU VAM JEBEM?!?! I to je ta prednost te "pevljive" fraze, možeš da je okreneš u bilo kom smeru. I dobro, prošlo je to kako je prošlo. A bilo je dobro videti onoliki narod na jednom mestu, osećaj je stvarno neverovatan. I ta energija koju osetiš da struji izmedju svakog od nas. Opet ja o idealima. Moleban...

Tu u stvari kreće onaj haos koji je u zapećak bacio sve one dobre slike sa protesta. Dok je 99% krenuo ka hramu Sv. Save, 1% se odvojio ulicom Kneza Miloša ka SAD ambasadi. Malo ranije tog dana baš sam i govorio o tom procentualnom odnosu. Tada sam drugovima rekao "Gledajući celokupnu posećenost, biće izuzetno mali procenat onih koji su spremni na sranja. Ali gledajući sranje koje oni mogu da naprave, e to je razlog za strah!". Zašto uvek moram da budem u pravu?

Dok prisutni kod hrama nisu ni slutili šta se dešava moj put do autobuske stanice i dalje iz grada je bio "čupav". A šta sve nisam video? Prizori počinju od kontejnera pobacanim po kolovozu, valjda kao neki znak da je tuda prošla neka "sila". Malo potom kreću razbijeni izlozi, valjda nagoveštaj da su tu već počeli da se zagrevaju. Vrhunac tog dela puta je prizor gde u jednom razbijenom butiku nekolicina isprobava stvari (jedna cura jbt isprobava da li joj je bluza koju je ćapila taman. U BUTIKU!) PA MAMU VAM JEBEM! Gledam i propadam u zemlju, vrti se sve oko mene, pa zar ovakvi bre da govore umesto mene? pa zar da me oni brane i predstavljaju?Vrata Privredne Komora Srbije RAZBIJENA!

Znate onu krivinu kad se spustite niz Kneza Miloša nakon koje treba da se vidi železnička stanica? Kako se vidik širi i na tu ulicu preovladavaju crvene boje od baklji i čega već i buka huligana i ostalih debila. Put blokiran! Vidim tu jednu porodicu koji su se ne znam kako našli na raskrsnici, otac, majka, sin i ćerkica koja ima do 10 godina. Pitam, za drugi put do autobuske stanice a da ne moram da zaobilazim preko hotela Moskva. Kažu to ti je najsigurnije jer ostalo je sve ili pod kontrolom huligana ili policije - naizmenično. U tom trenutku policija kreće juriš na huligane, huligani se trkom povlače i baš u tom trenutku shvatiš - TAMPEDO OD OKO 500 LJUDI JURIŠA NA TEBE! MAMU VAM BRE JEBEM!

Pravac hotel Moskva! EEEEE ali nije ni to lako. Taman dodjosmo do raskrsnice nakon koje sledi lanac zgrada u kome je i navedeni hotel, pogled levo (ipak prelazimo ulicu)- 200 majmuna juriša naviše, pogled desno - 3 kordona one "oklopne policije" juriša naniže! Mi - u sredini! Ne pitajte kako smo sve izbegli, kako smo uspeli da se izvučemo, ipak drago mi je da su svi moji OK! Ne pitajte čega je još bilo. Seo sam u bus i krenuo dalje a scene su me stigle tek kasnije jer u tim trenucima nije bilo vremena za razmišljanje o njima. Sve ono što bih rekao uglavnom je napisano na blogu Koprivnjak. To je razmišljanje kojim se vodim, koje će uvek nailaziti na moju podršku.

Kako već koristim neke prednosti kao autor ovog bloga i kako je ovo poslednju politički tekst, hoću da još nešto naglasim:

ODRIČEM SE cele trenutne garniture političara (iako mi je mrsko da ih tako zovem) počevši od predsednika države,pa preko predsednika vlade, predsednika parlamenta, predsednika naveće političke stranke, presednika stranke bivšeg režima, predsednika stranke finansirane od prodaje droge, predednika  secesionističkih stranaka i svih onih koji im se uvlače u dupe zarad sopstvene koristi a sve preko NAŠIH ledja. Dok se ne pojavi neko razuman, zalagaću se svim silama za poništenje glasačkih listića ma koji izbori bili u pitanju.

IZVINJAVAM SE Beogradjanima, jer sam deo protesta koji je doveo do ovog iako nisam i nikada ne bih učestvovao u takvom vandalizmu. Izvinjavam se pre svega mojim prijateljima iz Beograda koji mene poznaju, koji znaju odakle dolazim, znaju za šta se zalažem a opet neki su idioti sliku o meni uništili svojim divljaštvom. Srbi sa Kosova i Metohije su, verujem, bili kod hrama Svetog Save i nisu imali ulogu u rušenju grada i neredima. Moje lice, lice Kosovaca, Metohijaca pa i lice svih Srba nije predstavljeno pred ambasadom SAD već se ogleda u onoj protestnoj tišini pred hramom Svetog Save, u onoj molitvi za spas ovog naroda, ove zemlje i duša naših. Ja se od svog truda oko Kosova i Metohije ne odričem ali sad znam šta mi je i kako činiti.

Poučen postupkom jednog mog prijatelja, KOMENTARISANJE ovog teksta neću dozvoliti. Mislim da je dosta rečeno, vreme je da svako od nas razmisli i konačno počne donositi prave odluke. Ko zna možda se neki od tih zasebnih puteva i ukrste pa dalje nastavimo zajedno. Trenutno ne želim da me bilo ko predstavlja!