IT kutak - IT ćoše jednog informatičara

Sigurno ste već čuli za Internet of Things, ili ste bar ispratili vesti o raznim stvarčicama koje su do juče bile obične, a već danas se mogu povezati na mrežu i komunicirati sa korisnikom (ali i drugim uređajima). Iako se priča o IoT segmentu svakoga dana sve više zahuktava, svi se slažu oko jedne stvari: Još uvek smo na početku!

Na ovogodišnjoj Coding Serbia konferenciji, nekoliko predavanja je ukazalo na različite aspekte koji prate IoT tematiku. Ta predavanja zajedno daju jednu finu celinu.

Koliko je velika ta stvar sa tim stvarčicama?

Ako se osvrnemo na jedan deo predavanja koje je održao Dejan Dimić, jasno je da će narednih 10 godina u Internet of Things sektoru biti vrlo dinamično. Po nekim istraživanjima, već sada 55% mobile developera ima priliku da radi na projektima koji se u određenoj meri tiču nekih od IoT komponenata.

Do 2025 godine će biti 50 milijardi konektovanih uređaja (trenutno 25 milijardi), što jasno ukazuje na to otkud procenjena vrednost tržišta na 11 biliona dolara (eng: 11 trillion). Drugi predavač, Benjamin Cabe, izneo je predviđanja da će u narednih 5 godina potreba za IoT developerima narasti za 5 puta. Nakon ovih podataka, priča da smo trenutno na samom početku IoT ere dodatno dobija smisao.

Kao i na svakom početku, i sada se neke "boljke" moraju uzeti u obzir kada planirate realizaciju svoje ideje. Trenutno najuočljivija "boljka" je visok stepen fragmentacije, tj. veliki broj proizvođača, platformi i protokola koji često nisu međusobno kompatibilni pa ukoliko na početku pogrešite u planovima, možete naići na komplikacije. Standardizacija će biti jedna od većih tema u narednom periodu. Takođe, bezbednost podataka je opšta tema koja se preliva i na ovaj segment, najviše u oblastima koji se direktno tiču privatnosti korisnika.

Platforme i alati

Svoj izbor, iz tog širokog dijapazona platformi i alata, posetiocima je želeo da predstavi Benjamin Cabe. Kada je reč o izboru hardvera sa kojim treba početi, Benjamin na svom blogu predlaže 3 platforme o kojima treba razmisliti. Pošto Benjamin Cabe dolazi iz Eclipse fondacije, nije teško pretpostaviti da su sva predložena softverska rešenja i alati bili zasnovani na Java programskom jeziku.

Imajući u vidu rasprostranjenost Jave i konstantan trud zajednice da ponudi nova rešenja za nove trendove, nije teško pretpostaviti da će se ovaj jezik naći u samom vrhu kada je reč o razvoju rešenja za IoT. Benjamin se potrudio da ukaže na konkretne projekte, kao što su Kura, Paho i SmartHome, a koji će olakšati razvoj rešenja za Internet of Things.

Kad mašina razgovara sa mašinom

Priča o komunikacijskim protokolima je slična kao i kod hardverskih platformi. Imajući u vidu da smo na samom početku, svako ko je ušao u IoT "trku" ima svoju viziju na kom bi "jeziku" mašine trebalo da komuniciraju. Situacija je nešto jasnija jer u ovakvim segmentima se najčešće pristupa prilagođavanju i inovaciji već poznatih protokola a ređe traganju za potpuno novim rešenjem. Jednostavno, postoje rešenja dokazana u praksi koja samo treba primeniti na ovaj segment uz potrebne izmene.

Holly Cummins je na sceni dodatno utvrdila dve stvari koje su već bile poznate. Prva od njih se tiče MQTT protokola. Iako postoji više protokola koji se u ovom trenutku izdvajaju, svako od njih sa svojim prednostima i manama, MQTT je dosta brzo dospeo na sam vrh. Najviše zbog lake integracije, malog "otiska", već poznatog načina funkcionisanja, a i to što je IBM stao iza njega nije loša stvar.

Druga stvar se tiče izbora IoT Brokera, tj. posrednika između IoT uređaja i aplikacije koja vrši monitoring i/ili upravljanje. IBM Bluemix platforma je na nekoliko predavanja bila spomenuta kao prvi izbor, najviše zbog dobrog paketa alata i servisa koji se nude IoT developerima. Među njima je i broker što će osigurati da vašem uređaju možete pristupiti u svakom trenutku sa bilo kog mesta (koje poseduje Internet konekciju). Dodatna pogodnost je besplatan pristup početnom paketu koji je sasvim dovoljan za eksperimente i testiranje, pre nego što se javi potreba da uzmete neki od plaćenih paketa.

Vizuelizacija podataka

Iako je jasno da mašine (međusobno) komuniciraju nekim tamo brojkama, i da uvid u tu komunikaciju često daje neke redove koji više liče na scenu iz Matriksa nego na neki smileni niz podataka, dosadašnji razvoj tehnologije je doveo do jednog konsenzusa - suvoparne tabele, veliki tekstualni dokumenti i stranice više nisu prihvatljiv način za prikaz podataka.

Ville Ingman se potrudio da njegova prezentacija u svakom smislu bude lepa. U prethodnom tekstu sam pomenuo da je doneo drona koji je leteo u sali tokom njegovog predavanja. Parametri leta su najpre prikazani u tekstualnom formatu a onda su upoređeni sa vizuelnim prikazom tih istih podataka. Malo je reći da vizuelni prikaz analitike kroz Vaadin interfejs ima mnogo više smisla i nudi mnogo više mogućnosti.

Ono što je Ville želeo da istakne jeste da se IoT, pored međusobne komunikacije mašina, tiče i ljudi pa im u skladu sa najboljom praksom treba i prikazati podatke i kontrole. Laka implementacija i lep interfejs su aduti na koje računaju u Vaadin kompaniji.

Zaključak

Internet of Things priča je tek na početku. Radi se o vrlo konkretnom, opipljivom i nadasve zanimljivom segmentu čiji pun potencijal još uvek ne možemo da zamislimo. Narednih 10 godina će biti puno inovacija, promena i novih rešenja. Pored kategorija u ovom tekstu, treba razmišljati o testiranju tih rešenja, o pakovanju (jer će se "stvarčice" naći kako u kućamo tako i na otvorenom, u svim vremenskim uslovima), napajanju, senzorima, ... Ukoliko želite da budete deo ICT budućnosti, predlažem da uzmete IoT segment u ozbiljnije razmatranje. Dok smo na početku.

8. i 9. oktobra je po treći put održana konferencija Coding Serbia. Ukoliko ste čitali prethodni tekst, znate da su mi očekivanja bila prilično velika. Sada, kada su se utisci slegli i nakon vremena koje sam imao da još malo promislim o temama, drago mi je da mogu reći kako su moja očekivanja ispunjena.

Da bih što bolje opisao dva vrlo dinamična dana KakoKakou Novom Sadu (36 predavača, 3 "koloseka", prateći sadržaji) celokupan program sam podelio u nekoliko celina.

Agile & #NoEstimates

Već od uvodgnog izlaganja, koje je održao Pieter Hintjens, bilo je jasno da će ovogodišnja konferencija značajan deo programa posvetiti organizaciji rada, procesa, internom duhu i kulturi organizacija... Jedna od osnovnih poruka koje su se mogle čuti tokom konferencije jeste ta da se "fizika" softvera zasniva na "fizici" ljudi i da kod nekog proizvoda često dosta govori o unutrašnjoj strukturi i kulturi organizacije.

U ovom segmentu je posebno zapaženo predavanje imao Vasco Duarte koji je prestavio #NoEstimates koncept koji postavlja neka vrlo važna pitanja i uvodi bitne promene u trenutne Agile metode. Jedno od tih pitanja je: Da li je mogućnost konstantnog objavljivanja novih verzija softvera od našeg tima načinila "robove backloga" ili se i dalje ozbiljno razmišlja o vrednosti koja se isporučuje klijentu? Umesto suve teorije, imali smo priliku da čujemo konkretne primere iz prakse, pa oduševljenje njegovim izlaganjem nije iznenađujuće.

Da cela priča bude zaokružena, potrudili su se drugog dana Gojko Adžić i Mike Pearce. Gojko Adžić je pre svega ukazivao na ljudsku prirodu naših klijenata i ukazao da posedovanje mogućnosti da nešto odmah isporučimo ne znači da to treba i da uradimo, a da prethodno ne razmislimo o tome šta naši klijenti i korisnici rade u tom trenutku i da li naš proces ometa njihove. Mike Pearce je kroz priču o svom radu u Moo kompaniji pokazao kako su rešili neke izazove i uspeli da sačuvaju duh jednog startupa u organizaciji koja sada zapošljava veliki broj ljudi, svakojakih profila, na više fizičkih lokacija - a uz sve to i nastavili da napreduju na poslovnom planu i klijentima isporučuju nove proizvode.

Development & code

Deo koji je programere verovatno najviše interesovao bio je (očekivano) obilovao slajdovima sa kodovima, programiranjem uživo, demonstrcijama i nametanjem tema o kojima svakako treba razmišljati u narednom periodu. Ovo su samo neka koja su na mene ostavila utisak:

Alvaro Videla je svoje vreme na sceni iskoristio da istakne neke od programerskih mitova i mnoge "predrasude" stavi na test. Prezentaciju je bazirao na "Papers We Love" radu koji ruši mitove posmatrajući ih sa vremenske distance ali i analizirajući kontekst u kojem su ti mitovi nastali. 

Simon Tennant je ispričao priču o BuddyCloud aplikaciji. Iako sam, na osnovu naslova predavanja, očekivao da čujem malo više o tome kako su za 10 dana došli do brojke od 500 hiljada korisnika, Simon je ipak skoro celo predavanje posvetio tehničkim detaljima, kodu, infrastrukturi i opisu funkcionisanja cele BuddyCloud mreže. I to nije umanjilo zabavu, pogotovu ako se zna da je izvorni kod na kome je baziran BuddyCloud otvoren i svima dostupan. Sada svako može da ima sopstvenu social/messaging aplikaciju. 

Jose Pereda za svoje predavanje o JavaFX portovima za razvoj mobilnih aplikacija kao primer odabrao dobro poznatu igru 2048. Umesto suvoparne priče, dobili smo prikaz portova kroz primere koji omogućavaju lako portovanje jedne JavaFX aplikacije na mobilne platforme (iOS, Android) bez previše truda. Kako bi pokazao da su performanse takve aplikacije na odličnom nivou, Jose je na nekoliko slajdova imao prikaz live partije 2048FX igrice. Da stvar bude još bolja, kod igrice 2048FX je otvoren i svima dostupan, što je lep poklon za one koji žele dodatno da zavire u mehaniku igre i organizaciju koda.

Internet of Things

Koliko će "Internet of Things" polje biti zanimljivo u narednom periodu govori podatak da će do 2020. godine broj IoT developera porasti 5 puta (trenutno ~ 850 hiljada, do 2020. godine ~ 4,5 miliona), a da će IoT tržište u narednih 10 godina imati vrednost 10ak TRILIONA dolara. Iakvo sam na ovogodišnjoj konferenciji očekivao samo jedno predavanje koje se bavi IoT, na kraju sam imao priliku da čujem 3 od ukupno 4 izlaganja koja su bila posvećena tome.

Internet of Things je vrlo konkretna i opipljiva stvar. Bez obzira da li se radi o senzoru, mini-računaru ili nekom drugom obličju, IoT se bukvalno može osetiti pod prstima, kod može svetlucati, pokretati stvari, meriti parametre... A može i da leti! Ville Ingman je to i pokazao donevši Parrot drona u salu koji je bio povezan na Bluemix cloud i Vaadin aplikaciju za vizuelni prikaz parametara leta. U realnom vremenu, bilo je moguće videti parametre kao što su visina na kojoj dron leti, njegov položaj i nivo energije u bateriji... Da komunikacija bude dvosmerna postarala se web aplikacija koja je unos Twitter korisničkog imena pretvarala u blinkanje diode na dronu i tweet sa dronovog Twitter naloga. 

Holly Cummins je donela svoju "igračku". U mekanu loptu je zapakovala svoj uređaj koji je takođe preko Bluemixa bio povezan sa web stranicom i trebao da meri određene parametre. Iako uređaj nije radio po planu, prezentaciju smatram vrlo realnim prikazom koliko "igranje" IoT uređajima može biti zabavno. Odavno gajim ljubav prema automatici, ali ovo - ovo je potpuno novi nivo.

Organizacija

Oko organizacije ne bih trošio previše reči. Mislim da treba jasno i direktno reći da je sve teklo bez ikakvih začkoljica i komplikacija. Ako ih je i bilo ranijih godina, ove godine nisam primetio "dečije bolesti" od koji pate druge konferencije. Program je skoro u minut bio precizan, predavači su poštovali vreme koje im je dato, a samim tim i vreme drugih predavača ali i posetilaca. Internet je služio dobro (a za jednu developersku konferenciju, to je prilično bitna stavka), neformalni sadržaji su bili na jednakom nivou kvaliteta kao i oni formalni.

I ovi hvalospevi mogu da traju i dalje, ali jasno vam je. Nije postojala ni jedna stvar koja bi narušila fantastičnu energiju i entuzijazam koji su posetiocima upumpavani tokom ta dva dana. Malo je reći da sam presrećan što sam imao priliku da budem u ulozi zvaničnog blogera, a samim tim i deo fantastične blogerske ekipe. Njihove blog postove ću linkovati na kraju, kako budu pristizali.

Zaključak

Nakon konferencije, ostalo je nekoliko stvari koje treba sačekati. Treba sačekati da sva predavanja budu objavljena na Coding Serbia Youtube kanalu kako bih mogao da pogledam i ona koja nisam mogao uživo. A zatim, sačekati i datum sledeće Coding Serbia konferencije kako bih na vreme osigurao svoje mesto u publici.

Sigurno znate da je razvoj ICT sektora u Srbiji jedna od lepših priča. Uprkos preprekama na koje poslovanje u Srbiji često nailazi, ICT firme nalaze način da konstantno napreduju, rastu i drže korak sa svetom - održavajući visok nivo kvaliteta usluga i proizvoda. Konferencije koje okupljaju ljude iz ICT-a su takođe lep prizor, uvek prilika da se vidi ono najbolje što imamo da ponudimo. Konferencija CodingSerbia je po mom mišljenju na samom vrhu.

Ove godine, 8. i 9. oktobra se CodingSerbia održava po treći put, već u najavi nudeći najbolji program do sad. IT kutak će, kao jedan od zvaničnih blogova ovogodišnje konferencije, pratiti ovo dešavanje pa sam želeo da sumiram neka svoja očekivanja.

#CodingSerbia: About

Konferencija CodingSerbia je prvi put održana 2013. godine i već tada se svojim programom izdvojila od ostalih. Pod sloganom "For developers by developers", tokom dva dana je na meniju čitav spektar tema koji se tiču ICT trendova, obrađene kroz slučajeve iz prakse. Teme su podeljene u nekoliko kategorija: Java, Big Data, agilne metode, testiranje, arhitektura softvera, razvoj mobilnih aplikacija...

Kao što sam rekao, ovo je dvodnevno dešavanje a program se realizuje paralelno na dve "staze". Za developere ovo ne bi trebao da bude problem jer će se verovatno fokusirati na teme koje su usko vezane za oblasti kojima se bave. Sa druge strane, za blogere i ostale učesnike koji žele da sklope "širu sliku", kreiranje rasporeda predavanja biće pravi izazov. Za ovu priliku, izdvojio sam nekoliko predavanja da dočaram koliko će zanimljivo ovo dešavanje biti.

Predavanja i teme

Mike Pearce dolazi iz Moo kompanije koja je postala prepoznatljiva po lepo dizajniranim, inovativnim i pre svega zanimljivim proizvodima koji njihovim klijenitma pomažu da se prikažu najboljem svetlu. Mike je u svojoj karijeri prešao put od developera, preko SCRUM mastera do osobe koja je zadužena za unapređenje kulture kompanije i međuljudskih komunikacija. Njegovo predavanje će pružiti uvid u to kako jedna kompanija može ostati "sveža", fleksibilna i zadržati startup duh iako ima više od 200 zaposlenih. Svakako predavanje koje treba ispratiti.

Dragana čermanović je osoba koju nema potrebe posebno predstavljati na ovim prostorima. Njena reputacija je takva da njena izlaganja jednostavno ne propuštate. Ove godine, njoj je pripala čast da održi završno izlaganje što sve čini još boljim. Dragana godinama unazad stiče iskustvo kako na domaćem tako i na globalnom terenu. Ono što ju je uvek činilo posebnom je energija koju ulaže u ono što voli i nesebičnost da stečeno iskustvo i znanje podeli sa drugima. Ovo završno izlaganje će definitivno biti šlag na torti CodingSerbia konferencije.

Bouke van der Bijl dolazi iz Shopify kompanije gde kao developer radi u jednom od Analytics timova i razvija rešenja koja klijentima nude bolji uvid u njihove statistike. Njegovo predavanje će biti o Go programskom jeziku, što ga razlikuje od većine drugih predavanja koja se oslanjaju na Javu ili bar DotNet. Takođe, Go jezik se izdvojio po odličnim performansama pa će biti dobro čuti neke konkretnije slučajeve, pogotovu ako se oni tiču velikih sistema što Shopify sigurno jeste.

Gojko Adžić je strategic software delivery konsultant i nalazi se na samom vrhu lestvice kada je reč o kvalitetu softvera. Njegovo izlaganje predstavlja pravu šansu da developeri shvate značaj pravilnog testiranja softvera, a testeri steknu mali uvid u dobre primere iz prakse. Gojko je autor više radova i knjiga koje uz testiranje vezuju pojmove agile i lean, pa će biti zanimljivo videti kakve će reakcije izazvati ovo predavanje. Ukoliko vam je stalo do kvaliteta softvera, želite da budete u publici kada je Gojko Adžić na sceni.

Benjamin Cabe je entuzijasta kada je reč o svemu što je povezano sa Internet of Things. Koosnivač je Eclipse IoT radne grupe i svoje predavanje će fokusirati na End-to-End Java i Eclipse IoT rešenja. Internet of Things segment će svakako samo dobijati na značaju, pa će biti zanimljivo već sada videti neke konkretne primere, izbor platforme, performanse i slično... Naravno, Java i ovde "uskače" prva, ali bih voleo da se postavi pitanje prostora za druge jezike u IoT, npr. Scala ili ranije pomenuti Go.

I da budem fer prema ostalima, ovo su izlaganja koja su meni privukla pažnju na prvi pogled. Među ostalih 31 (da, ukupno ima 36 govornika) se može naći još mnogo toga zanimljivog. Iako su predavanja podeljena po kategorijama, jasno je da svako od njih predstavlja delić jedne zanimljive celine koju će CodingSerbia ove godine prikazati. Ako govorimo o IoT - ne možemo zanemariti Big Data, ako govorimo o kvalitetu softvera - ne možemo preskočiti bavljenje internim procesima... Jedva čekam da vidim šta ćemo i kako razvijati u narednom periodu.

Fond za inovacionu delatnost organizuje lokalni Slush događaj – "Slush Global Impact Accelerator" u Beogradu, 27. avgusta 2015. godine, u prostorijama Fonda, Naučno Tehnološki park „Zvezdara“, sa početkom u 10 časova. Ovo je prilika za srpske start-up kompanije da predstave svoje ideje u oblasti društvenih inovacija i direktno se kvalifikuju za Slush i IMPACT Akcelerator.

Šta je Slush?

Slush je dvodnevna konferencija namenjena start-up kompanijama, jedna od najvećih takve vrste u Evropi i odlična prilika da se ideje start-up kompanija predstave potencijalnim inevstitorima i medijima širom sveta. Prošle godine Slush konferenciju za dva dana posetilo je 14 000 posetilaca iz 80 zemalja, 1400 start-up kompanija, 750 investitora i 690 novinara. Tokom konferencije održano je preko 3 700 sastanaka između start-up kompanija i investitora.

Šta je IMPACT Akcelerator?

Ministarstvo spoljnih poslova Finske zajedno sa UNICEF-om i drugim partnerima, uključujući i Fond za inovacionu delatnost u Srbiji organizuje takmičenje za ulazak u IMPACT Akcelerator koji će pomoći osnivačima start-up kompanija da unaprede svoje poslovne ideje kroz relevatne radionice, mrežu kontakata, upoznavanje investitora i potencijalnih partnera, kao i kroz predstavljanje na Slush konferenciji. Ovaj program obuhvata rad sa mentorima pre Konferencije, lokalni pripremni program (boot camp) u Helsinkiju od 4. do 13. novembra 2015. godine, kao i podršku nakon događaja.

Šta dobijaju učesnici IMPACT Akceleratora?

Helsinški lokalni pripremni program (boot camp) od 4. do 13. novembra, 2015:

• Avio karte i smeštaj za vreme trajanja programa  
• Ulaznicu za Slush konferenciju  
• Priliku da učestvuju na Slush-u u okviru Slush Impact Akceleratora  
• Priliku da učestvuju na UNICEF samitu inovacija  
• Priliku za networking i sastanke sa relevantnim investitorima, nevladinim organizacijama, institucijama, start-up-ovima, medijima i drugim zainteresovanim stranama  
• Priliku da učestvuju na radionicama i jačaju svoje kapacitete
• Priliku da učestvuju na sesijama u okviru svoje industrije

*tekst preuzet sa sajta Projekat.info

Kada sam pre 5 godina imao priliku da testiram novi nivo zaštite On-line plaćanja koji je uvela Banca Intesa, moja pretpostavka je bila da kod prosečnog korisnika novih tehnologija dominira strah od nepoznatog. Da budem precizniji, korisnici se najčešće boje da će korišćenjem novih mogućnosti "nešto zeznuti" i imaju predrasudu da je to "prekomplikovano za njih".

Za ovih 5 godina se dosta toga promenilo. Te 2010. godine je elektronska trgovina u Srbiji bila u začetku, a tek 2011. godine je prvi put zakonom uvrštena u strukturu trgovina. Većina tadašnjih rešenja je patila od "dečijih bolesti" ali se i pored malog tržišta držala u igri i pratila trendove. Ali, to je bilo pre 5 godina. Današnja situacija je prilično drugačija. I nije. Istovremeno.

Rast online tržišta i razvoj novih tehnologija

Pre 5 godina, svega 6,1% stanovništva je redovno koristilo prednosti On-Line naručivanja (ne nužno i plaćanja). Anketa MasterCard kompanije pokazuje da je 2014. godine čak 34% korisnika kartica iskoristilo mogućnost plaćanja putem Interneta. Ti se rezultati u velikoj meri poklapaju i sa podacima Republičkog zavoda za statistiku koji kažu da je u 2014. godini preko milion građana plaćalo robu i usluge preko Interneta. Na drugom mestu, odmah nakon kupovine odeće i obuće (~45%), nalazi se plaćanje računa (~35%). Na osnovu ovog značajnog rasta u proteklih 5 godina mogli bismo da zaključimo da onog straha od nepoznatog više nema? Ne baš.

Pored rasta i razvoja tržišta, treba uzeti u obzir da se i tehnološki pejzaž tokom ovih godina u dobroj meri promenio. Na primer, udeo "pametnih" telefona u odnosu na ostale se sa 15% (2011) popeo na 35% (2014). Na isti način kao što je Facebook doprineo popularizaciji "desktop" online komunikacije kod najšire publike (ovde ne mislim samo na mlađe generacije kojima je to došlo "prirodno"), tako su i za omasovljenje "mobilne" online komunikacije zaslužne aplikacije poput WhatsAppa i Vibera. Sve ovo je (bar posredno) imalo efekta za stvaranje "kritične mase" online kupaca i online prodavaca.

Mobilno bankarstvo više nije budućnost

Nakon svih najava da će jednog dana mobilni telefon biti više od uređaja za komunikaciju - tu smo. Mobilni uređaji sve češće preuzimaju ulogu primarnog uređaja za komunikaciju pa i obavljanje dobrog dela poslova. Možda (još uvek) ne možete da programirate ili dizajnirate na telefonu kao na desktop/notebook računaru, ali se kod poslova koji zahtevaju mobilnost, fleksibilnost, koordinaciju i konstantnu povezanost - mobilni telefoni i tablet uređaji izdvajaju kao prvi izbor.

Banca Intesa je brva banka u Srbiji koja je uvela uslugu mobilnog bankarstva (2010. godine), tj. prva je prepoznala priliku u činjenici da je računar posedovalo oko 40% stanovništva a skoro svaki građanin je posedovao mobilni telefon. 5 godina kasnije, Intesa je svoj servis mobilnog bankarstva dodatno unapredila i prilagodila današnjim trendovima. Ako novu verziju aplikacije vidimo kao neku vrstu najave, može se reći da nas čeka zanimljiv period u mobile payment domenu. O čemu se tačno radi?

Intesa Mobi funkcionalnosti

Intesa Mobi aplikacija je dostupna za Android i iOS uređaje. Aplikacija korisnicima nudi praktično sve mogućnosti koje korisnik ima i u ekspoziturama banke: provera stanja, plaćanje računa, prenos sredstava na druge račune, pregled kartica, obavljanje menjačkih poslova... Ukratko, aplikacija za mobilno bankarstvo korisniku sve ono što mu je potrebno - bez odlaska u banku, bez gužve, nema čekanja u redovima, bez "uklapanja" u radno vreme banke... Sve je dostupno 24h dnevno, 7 dana u nedelji, na dohvat ruke - na uređaju koji je dobro poznat korisniku.

Da biste koristili ove mogućnosti potrebno je da instalirate mobilnu aplikaciju "Intesa Mobi" i da se u bilo kojoj ekspozituri banke prijavite za korišćenje mobile banking usluge. Ovom prilikom želim da izdvojim 4 funkcionalnosti koje mogu dosta da znače korisnicima, posebno onim koji se još uvek boje da će nešto "zeznuti":

1) DEMO aplikacija - Iako je za korišćenje bitnijih servisa potrebna registracija, svaki korisnik i bez toga može da instalira aplikaciju "Intesa Mobi". Aplikacija sadrži DEMO sekciju koja u potpunosti izgleda kao prava aplikacija - samo podaci nisu pravi i za korišćenje registracija nije potrebna. Korisnik nema mogućnost da nešto "zezne" i ima priliku da bez ograničenja istražuje aplikaciju kako bi se u potpunosti upoznao sa njom. Smatram da je ovakav pristup edukaciji korisnika vrlo bitan i detaljno i ilustrovano uputstvo samo ide u pilog tome. Korisnicima pored informacije o postojanju m-banking aplikacije treba pokazati i da je laka za korišćenje.

2) Lokacije ekspozitura i bankomata - Ja većinu plaćanja i transakcija obavljam putem Online/Mobile banking servisa. Međutim, povremeno mi zatreba keš ili ekspozitura radi uplate. Jedna od korisnijih funkcionalnosti aplikacije je prikaz najbližih filijala i bankomata. Uz pomoć geolokacijskih servisa, aplikacija prikazuje vašu tačku na mapi i sve bankomate i filijale u vašoj blizini. Nema lutanja, a banka je preuzela odgovornost da lokacije budu ažurne.

3) Kontakt stranica - Svakome povremeno treba odgovor na neka pitanja i nadam se dosta ređe potreba da korisnik prijavi izgubljenu/ukradenu karticu. Intesa Mobi aplikacija nudi jednostavnu, jasnu i preglednu stranicu sa kontakt podacima banke. Na klik korisnika, aplikacija automatski poziva banku (ukoliko je kliknuo na broj telefona) ili otvara neku od odgovarajućih aplikacija (mail, FB, Twitter). Ovaj deo se može protumačiti kao želja banke da zaista bude dostupna klijentu i maksimalno mu olakša da stupi u kontakt onda kada mu je to potrebno.

4) mToken - Ukratko, priča o mTokenu je priča o zaštiti. Ovaj deo aplikacije se stara da sva komunikacija između Intesa Mobi aplikacije i banke bude zaštićena. Takođe, mToken se brine da proveri svaku vašu transakciju i osigura da ste je zaista želeli. Dodatno, mToken je tu da proveri vaš identitet i spreči da se aplikacija "klonira" sa jednog telefona na drugi uređaj. Uz sve to, mToken je i klasičan Intesa On-line banking podigao na novi nivo eliminišući potrebu za CD-om i tehnologijama koje su korisnicima često komplikovale korišćenje i ograničavale ih na određene platforme. Uz mToken, sada je izbor platforme za pristup Intesa On-line bankingu na korisnicima.

Mobilni telefon kao platna kartica

Za kraj ono najzanimljivije. Sledeći logičan korak je korišćenje mobilnog telefona kao sredstvo plaćanja. I pri tome ne mislim na zamenu vašeg mobilnog za robu ili usluge već na pravo korišćenje mobilnog telefona kao platne kartice. To jedva čekam da vidim u praksi a sva je prilika da nećemo dugo čekati.

Tehnologija se zove HCE (Host Card Emulation) a usluga Wave2Pay i trenutno je u pilot fazi u Srbiji. Intesa je najavila da će prva omogućiti korišćenje ove usluge svojim klijentima - u toku 2016. godine. Infrastrukturu koju je Visa razvila globalno svakako daje dobru startnu poziciju ovoj usluzi, a to što će u doglednom roku biti dostupna i u Srbiji me zaista raduje. 5 godina nakon početka, ne samo da smo u toku sa trendovima, u nekim aspektima smo korak ispred.

*vreme utrošeno na pisanje i objavu teksta je sponzorisano. Sadržaj, podaci i stavovi nisu sugerisani ni uređivani u skladu sa željama sponzora. Autor teksta stoji iza svakog napisanog reda.