IT kutak - IT ćoše jednog informatičara

Sigurno ste već čuli za Internet of Things, ili ste bar ispratili vesti o raznim stvarčicama koje su do juče bile obične, a već danas se mogu povezati na mrežu i komunicirati sa korisnikom (ali i drugim uređajima). Iako se priča o IoT segmentu svakoga dana sve više zahuktava, svi se slažu oko jedne stvari: Još uvek smo na početku!

Na ovogodišnjoj Coding Serbia konferenciji, nekoliko predavanja je ukazalo na različite aspekte koji prate IoT tematiku. Ta predavanja zajedno daju jednu finu celinu.

Koliko je velika ta stvar sa tim stvarčicama?

Ako se osvrnemo na jedan deo predavanja koje je održao Dejan Dimić, jasno je da će narednih 10 godina u Internet of Things sektoru biti vrlo dinamično. Po nekim istraživanjima, već sada 55% mobile developera ima priliku da radi na projektima koji se u određenoj meri tiču nekih od IoT komponenata.

Do 2025 godine će biti 50 milijardi konektovanih uređaja (trenutno 25 milijardi), što jasno ukazuje na to otkud procenjena vrednost tržišta na 11 biliona dolara (eng: 11 trillion). Drugi predavač, Benjamin Cabe, izneo je predviđanja da će u narednih 5 godina potreba za IoT developerima narasti za 5 puta. Nakon ovih podataka, priča da smo trenutno na samom početku IoT ere dodatno dobija smisao.

Kao i na svakom početku, i sada se neke "boljke" moraju uzeti u obzir kada planirate realizaciju svoje ideje. Trenutno najuočljivija "boljka" je visok stepen fragmentacije, tj. veliki broj proizvođača, platformi i protokola koji često nisu međusobno kompatibilni pa ukoliko na početku pogrešite u planovima, možete naići na komplikacije. Standardizacija će biti jedna od većih tema u narednom periodu. Takođe, bezbednost podataka je opšta tema koja se preliva i na ovaj segment, najviše u oblastima koji se direktno tiču privatnosti korisnika.

Platforme i alati

Svoj izbor, iz tog širokog dijapazona platformi i alata, posetiocima je želeo da predstavi Benjamin Cabe. Kada je reč o izboru hardvera sa kojim treba početi, Benjamin na svom blogu predlaže 3 platforme o kojima treba razmisliti. Pošto Benjamin Cabe dolazi iz Eclipse fondacije, nije teško pretpostaviti da su sva predložena softverska rešenja i alati bili zasnovani na Java programskom jeziku.

Imajući u vidu rasprostranjenost Jave i konstantan trud zajednice da ponudi nova rešenja za nove trendove, nije teško pretpostaviti da će se ovaj jezik naći u samom vrhu kada je reč o razvoju rešenja za IoT. Benjamin se potrudio da ukaže na konkretne projekte, kao što su Kura, Paho i SmartHome, a koji će olakšati razvoj rešenja za Internet of Things.

Kad mašina razgovara sa mašinom

Priča o komunikacijskim protokolima je slična kao i kod hardverskih platformi. Imajući u vidu da smo na samom početku, svako ko je ušao u IoT "trku" ima svoju viziju na kom bi "jeziku" mašine trebalo da komuniciraju. Situacija je nešto jasnija jer u ovakvim segmentima se najčešće pristupa prilagođavanju i inovaciji već poznatih protokola a ređe traganju za potpuno novim rešenjem. Jednostavno, postoje rešenja dokazana u praksi koja samo treba primeniti na ovaj segment uz potrebne izmene.

Holly Cummins je na sceni dodatno utvrdila dve stvari koje su već bile poznate. Prva od njih se tiče MQTT protokola. Iako postoji više protokola koji se u ovom trenutku izdvajaju, svako od njih sa svojim prednostima i manama, MQTT je dosta brzo dospeo na sam vrh. Najviše zbog lake integracije, malog "otiska", već poznatog načina funkcionisanja, a i to što je IBM stao iza njega nije loša stvar.

Druga stvar se tiče izbora IoT Brokera, tj. posrednika između IoT uređaja i aplikacije koja vrši monitoring i/ili upravljanje. IBM Bluemix platforma je na nekoliko predavanja bila spomenuta kao prvi izbor, najviše zbog dobrog paketa alata i servisa koji se nude IoT developerima. Među njima je i broker što će osigurati da vašem uređaju možete pristupiti u svakom trenutku sa bilo kog mesta (koje poseduje Internet konekciju). Dodatna pogodnost je besplatan pristup početnom paketu koji je sasvim dovoljan za eksperimente i testiranje, pre nego što se javi potreba da uzmete neki od plaćenih paketa.

Vizuelizacija podataka

Iako je jasno da mašine (međusobno) komuniciraju nekim tamo brojkama, i da uvid u tu komunikaciju često daje neke redove koji više liče na scenu iz Matriksa nego na neki smileni niz podataka, dosadašnji razvoj tehnologije je doveo do jednog konsenzusa - suvoparne tabele, veliki tekstualni dokumenti i stranice više nisu prihvatljiv način za prikaz podataka.

Ville Ingman se potrudio da njegova prezentacija u svakom smislu bude lepa. U prethodnom tekstu sam pomenuo da je doneo drona koji je leteo u sali tokom njegovog predavanja. Parametri leta su najpre prikazani u tekstualnom formatu a onda su upoređeni sa vizuelnim prikazom tih istih podataka. Malo je reći da vizuelni prikaz analitike kroz Vaadin interfejs ima mnogo više smisla i nudi mnogo više mogućnosti.

Ono što je Ville želeo da istakne jeste da se IoT, pored međusobne komunikacije mašina, tiče i ljudi pa im u skladu sa najboljom praksom treba i prikazati podatke i kontrole. Laka implementacija i lep interfejs su aduti na koje računaju u Vaadin kompaniji.

Zaključak

Internet of Things priča je tek na početku. Radi se o vrlo konkretnom, opipljivom i nadasve zanimljivom segmentu čiji pun potencijal još uvek ne možemo da zamislimo. Narednih 10 godina će biti puno inovacija, promena i novih rešenja. Pored kategorija u ovom tekstu, treba razmišljati o testiranju tih rešenja, o pakovanju (jer će se "stvarčice" naći kako u kućamo tako i na otvorenom, u svim vremenskim uslovima), napajanju, senzorima, ... Ukoliko želite da budete deo ICT budućnosti, predlažem da uzmete IoT segment u ozbiljnije razmatranje. Dok smo na početku.