Tekst koji će u nastavku biti naveden, otkucao sam dva dana nakon jesenjeg BlogOpen-a 2007. Pitanja zbog čega sad ovo ovde postavljam sasvim su opravdana ali ima i odgovora na njih.
Prvi bi mogao biti taj da u trenutku pisanja tog teksta, ja sam bio "bloger civil" u periodu "tranzicije" sa jednog bloga na drugi, a želeo bih da tekst imam na svom blogu.
Drugi razlog bi mogao biti taj sto je tekst kucan dva dana nakon dešavanja a ipak je pun utisaka. Po priznanjima nekih, sam tekst je bio odlučujući faktor za pokretanje bar dva nova bloga što je meni bila apsolutno fenomenalna stvar... Uživajte!
BlogOpen - otvoreno u svakom pogledu
Prevedeno u Internet vreme, sa ovim izvestajem kasnim godinama jer su svi vec napisali svoje "dan posle" unose. Ja, trenutno bloger civil (kako je neko na skupu "provukao" taj izraz), ceo taj dan opisao bih jednom recju: Fenomenalno!
Posto nisam sklon govoru o brojkama pregrmecu to u jednoj recenici i celo iskustvo smestiti u cifru od 2000 dinara po Nisliji (1400 povratna karta sa stanicnim uslugama + i vise nego dovoljno para da se taj dan prezivi i provede). A sta se za taj novac dobilo?
Putovanje
Stvarno samo oni koji se voze NisExpressom znaju koji je to dozivljaj. Prilikom kupovine karata ne postoji pogodnost za studente i bestbuy je svakako povratna karta koja kad se pogleda stvarno nije skupa. Autobusi im nisu losi kad se pogleda njihova konkurencija (ako izuzmemo Lastu i mozda jos jednog privatnika koji nemaju, meni, odgovarajuce termine). Ako ukombinujete kisu, guzvu u saobracaju, vozace koji se u svemu tome snalaze i putnike sa 150+ cm koji nemaju gde da smeste noge.. ufff... Vredi probati!
Predavanja
Ono sto se na predavanjima culo, moglo bi se prepricati. Predavaci su bili zaista zanimljivi, svojim izlaganjima drzali su paznju posetilaca uvek na visokom nivou. Pored toga sto se moglo cuti dosta novih stvari, videti neke novine u pristupu informacijama, upoznati se sa trendovima i buducim planovima, mogle bi se izdvojiti i tehnike predavanja kojima su se izlagaci koristili. Naravno, ja se moram sloziti da je apsolutni pobednik u ovoj kategoriji Stephanie Booth koja je pokazala i na posetitelje prenela ogromnu kolicinu pozitivne energije na originalan nacin (pocevsi od samog izlaska sa njenim pink Mac Powerbook-om, preko zanimljivih slika i recenica na njenom slideshow-u uz kombinaciju savrseno cistog engleskog jezika i moram reci izuzetno pitkog sarma). Ta zena voli svoj posao i ocigledno uziva u njemu a pored svih tih slatkih prica ipak je i pomenula par stvari koje uz njih idu (samostalni biznis zahteva angazovanje npr. racunovodje i ostalih profesionalaca).
Momci iz Blogorole su po mom misljenju kroz razgovor o buducnosti tog projekta i jos par novih zapravo pricali o kretanju trendova na Internetu bar kad je ovaj deo sveta u pitanju... sa sobom su poneli dovoljan broj premijernih izdanja papirnih primeraka Blogorole, sto je znacilo da smo imali priliku da ga vidimo cak u pre Slovenaca (zvanicno obavestenje je koliko se secam islo tek danas). Cisto radi poredjenja u tom istom izlaganju imali smo priliku da vidimo, makar izdaleka, hrvatski PlanB (izuzetan casopis sa 100% autorskim tekstovima, kvalitetnom stampom a o dizajnu necu ni da pocinjem).
Vladislava Gordic Petkovic, jedini "bloger civil" medju predavacima, je izmedju ostalog predstavila i Blogopediju, prvu knjigu na ovim prostorima sastavljenu iskljucivo od blog unosa ciji su autori iz regiona. Sa istim zarom kojim je Stefanija (srpski alijas Stephanie Booth ) govorila o svom poslu, gospodja Petkovic je govorila o blogovanju kao umetnosti. Knjiga nije losa, iako nekima izgleda "nekako obicno", zapitao sam se nije li snaga blogovanja bas u tome? Jednostavnim i priustivim recima pisati o velikim stvarima. Nisam je procitao celu ali za sada mogu izdvojiti dva unosa koja su me zaista dirnula. Prvi pripada "Orpheusu" i nosi naziv "Lubendinje" a drugi "Aurori Borealis" pod imenom Cerka jednog andjela. Preporucujem za citanje!
Druzenje
O ovome se moze pisati danima. Ne zna se ni pocetak ovog segmenta jer recimo nakon tri meseca dogovora o nalazenju konacno sam se sreo sa Milanom. Sta cete, obaveze. Njegova drugarica Tijana je zaista zanimljiva osoba kao i Maja i oprosticetemistonisamzapamtioimenjhovogdruga. Mozda bi se moglo pisati o radionicama kojima je prisustvovao nesto manji broj ljudi (svejedno veci od ogranicenog) u manjoj prostoriji sto je odavalo jedan utisak prijateljstva koji je doduse bio tu od samog pocetka. Zahvaljujuci prethodno navedenim okolnostima imao sam priliku da sedim pored Dragana Babica, sjajnog dizajnera iz Novog Sada kojem je nazalost bila uskracena podrska Marka Bjelica ali se i sam nekako snasao. Nakon njega je usledio Blogowski sa predavanjem o SEO. Zasto pominjem njih? U sustini, svaki ozbiljniji bloger mora da zna za njih, stvorili su svoje ime i ljudi ih prepoznaju. Bar kad je rec o njihovim delima. Iskreno, malo je cudno upoznati ih uzivo jer se ispostavilo da su skroz OK likovi, nisu isfurani i da uzitak bude jos veci, nakon svega, u prostorijama Radio cafe-a sedeli smo za istim stolom (tj. vise okruglih spojenih stolova) i razmenjivali misljenja kao da sam mu drug vec ihaha... Za tim istim stolom sedeli su Stephanija, Tijana i Maja (kad vec milan nije mogao da stigne ja sam im pravio drustvo) i jos par osoba koje sam upoznao. Jedna od njih je iskusni programer iz Panceva (upotrebila je izraz star ali jos uvek programira pa takva stvar jednostavno ne postoji) koja mi je pokazala da i dalje postoje kul ljudi koji su voljni da bez obzira na godine prosiruju svoje znanje i prate trendove. Sa moje desne strane sedela je Tamara Pejcinovic iz Banjaluke/Laktasa. Ona je jedan od pokretaca NVO Laktasi (valjda sam dobro zapamtio naziv) i projekta KULporter. Ona trenutno ulaze velike napore da na prostoru BiH ocuva osecaj za kulturu i Internet posmatra kao medij koji spaja ljude i nudi im izlaz iz zatvorenih sredina u kakvim se, nazalost, dobar deo nas nalazi. Ovakve stvari su uvek i uvek ce nailaziti na moju apsolutnu podrsku.
Akcija
Ukoliko imate ili znate za neki projekat, 10. Novembar 2007. u Novom Sadu je vreme i mesto gde ste trebali biti. Podrska je deljena bezrezevno, pocevsi od sirenja pordrucja na kom ce se papirno izdanje Blogorole distribuirati (iskren da budem nije previse ni bitno ako isto ne bude prevodjeno i bude dolazilo do nas kao original na slovenackom jer mozda ce vam trebati pola sata vise da procitate text a sustina ce biti shvacena), preko projekata kakav je humanost.org, pa sve do akcije koja se tice sigurne zenske kuce i uopste borbe protiv nasilja nad zenama i nasilja u porodici. U tom cilju, blogeri i sira Internet zajednica je zamoljena da pruzi adekvatnu podrsku povodom dana borbe protiv nasilja nad zenama 25. novembra.
Aktivizam, definitivno aspekt kojim cu se ozbiljnije baviti na svom blogu (premijera uskoro).
Povratak
Zapravo, uspelo mi je da propustim jutarnji autobus pa sam u Novom Sadu ostao 2,5 sata duze od planiranog, a da budem iskren nakon onakvog dana nije mi se nesto ni vracalo. Ovakvih desavanja mora biti vise jer naprosto podsticu da neke stvari gurate napred, nekad cak i vucete jer se ne nalazimo u zavidnoj poziciji. Dosta se toga nauci, dosta se stekne i svet poprimi malo lepse boje.
O prevozu do Nisa, bice pisano u nekom od romana jer kadtad neki ce putnik biti inspirisan
Na srecu nije bilo mnogo guzve, bilo je mesta za moje duge noge (bio bih opasna plavusa) i sasvim dovoljno dnevne svetlosti da sa uzivanjem citam Blogopediju (koja je sva u fazonu isarana odredjenim kontakt informacijama ) dok u usima ide pesma Bajage - Zmaj od Nocaja.
I jedini razlog zbog koga sam pomenuo onu brojku od 2000 dinara jeste taj sto mi sve ovo lici na onu reklamu za Visa karticu:
- 1400 dinara za povratnu kartu;
- 250 dinara za knjigu;
- 100 dinara za pljeskavicu;
- 150 dinara za par pica;
- utisci i sve ono sto iza toga ostane - NEPROCENJIVO!
p.s. eh da, nisam pomenuo ali da se shvatiti iz napisanog (nadam se), ORGANIZACIJA JE BILA ZA 9,5 (budimo realni, kad bih dao desetku cemu se nadati za sledece okupljanje?)
Slavko Ilic
Od samog početka nailazio sam na komentare kako moj stil pisanja liči na čuvenog Blogowskog. Da stvar nije izolovan slučaj potvrdili su mnogi i rekli da "te kritike i nisu toliko pogrešne" :) Kažu isto "mnogo ga bre linkuješ, ima i drugih kvalitetnih blogova i blogera". Ima...
Ja "kritike" o stilu pisanja prihvatam kao kompliment ali odbacujem svaku pomisao da se ovde može raditi o plagiranju nekog, pa makar to bio i veliki Blogowski. Ali, ko je taj čovek i zašto je toliko "citiran" na ovom blogu?
Blogowski je svoj blog pokrenuo novembra 2006. godine i za godinu dana uspeo da zasluži mesto medju najuticajnijim blogerima na regionalnoj sceni i bude deo organizacije BlogOpen-a Prepoznatljiv, od nekih poštovan, ponekad i osporavan, svoje stavove uvek jasno ističe bez rezervi... valjda... ;)
Iako trenutno nešto "mrači", njegovi su tekstovi pretežno vedri i ispunjeni tim entuzijazmom i energijom kad su u pitanju informacione tehnologije pa je blog koji piše zaista nezaobilazna dnevna destinacija.
Da se zaista radi o kvalitetu govori i par poteza koji su, lično mene, impresionirali. Prva stvar je bila kontraverzna, pokrenula je mnoga pitanja i makar na trenutak ustalasala našu blogosferu. Radi se o reklamnom prostoru na njegovom blogu.
Nekima se to svidelo, nekima nije ali mene se zapravo svidela osnova na kojoj je on odlučio da sagradi tu "kulu". Nije dodavao AdSense, nije pokušavao da preko noći dobije neki dolar, godinu dana je pisao dobre tekstove pa je i nakon objave cenovnika ipak kvalitet stavio na prvo mesto.
Potez broj dva je prošao sa jednoglasnim odobravanjem. Blogowski je postao kooperativni blog (povremenim) priključivanjem Ivana Brezaka i Siniše Dukarića. Svojevrsni "tri u jedan" za sada fino funkcioniše i originalni koncept bloga nije narušen.
Potez broj tri je naravno pokretanje regionalne berze IT poslova. Iako je sa radom tek počela, na njoj se već mog naći ponude. Uz posećenost sajta, reputaciju autora i ostale faktore koji mu idu u prilog, zaista ne vidim razlog zašto ovo ne bi uspelo.
Razloga za poštovanje ovog blogera je zaista mnogo, bez obzira na lične stavove sa kojima se možete a ne morate slagati. Činjenica da u svojim tekstovima često piše o stvarima iz ličnog iskustva a o kojima mi, sa ove strane granice, najčešće možemo samo da čitamo, od njega pravi onog dečaka koji prvi u naselju dobije loptu, pa hteli ne hteli sa njim morate da igrate fudbal :D
Pored svih mana koje možete nabrojati, treba svrstati i tu da je čovek pušač.. ;) Dok veći autoriteti pokušavaju da mu to izbiju iz navike, on se izgleda ne da.
Iako previše zauzet, ipak je našao malo vremena da odgovori na par pitanja i na tome sam mu jako zahvalan. Ispod ovog pasusa navodim taj mini-intervju, komentari su otvoreni pa vi ako mislite da sam nešto pogrešio, prevideo ili sa nečim preterao (nemoj da sam čuo "ulizivanje" :)) samo izvolite... :D
Blogowski u tri reči?
Blog :: BigLebowski :: Bogovski :))
Lol, ako dozvoliš i koji tag više za obrazloženje, rekao bih da mi se life vrti oko povremeno interneta, interneta sa vremena na vreme i shopinga na internetu. Za sada mi se jedina stvar ne dešava na netu.. Sex! Iskreno se nadam i da neće :))
I Blogowski je samo čovek?
Ma da.. čovek kao i svi ostali. Volim da prdnem tu i tamo, čačkam i nos povremeno. Sa vremena na vreme kod zubara zbog karijesa i tako.. ;)
Kako napreduje sa "cimerima"? (Ivan Brezak i Sinisa Dukaric)
Ma cimeri su totalno cool. Doduše u poslednje vreme svi pomalo zabušavamo, ali eto.. obaveze su nas sastavile.. Ivan je žestoko u nekim svojim web projektima, a o Siniši ćemo tek čuti novosti. Glasine kažu da će i Velikog Charles Bokowskog da baci na kolena ;) Više od toga ne smem reći.. ;)
Projekti iz regiona koji ce po Vasem misljenju obeleziti 2008.?
Uff... pa ne znam ti ja ta stručna proročanstva.. :)) Možda će se Social Network malo više "nagomilati"... A i vidim da su Job sajtovi totalni hit, čak sam se i ja zarazio ;)
Planovi za BlogOpen 2008?
Da, šta su planovi za BlogOpen ove godine? Veruj mi da znaš isto kao i ja :))
Pazi, gotovo sam siguran da će se jesenji BlogOpen održati opet kao i prošli, na jesenjem Sajmu knjige u Novom Sadu. Jako bih voleo i da se prolećni "desi", ali iskreno ne znam koliko će biti energije, a pogotovo vremena. Ako ga i bude, taj prolećni će promenuti totalno koncepciju, biće više kao neformalni skup nego kao neka konferencija. To su mi želje.. videćemo..
Slika je delo Tamburix-a i skinuta je sa njegovog Flickr profila. Još jedan zanimljiv bloger čiji je uticaj mnogo veći nego što se to možda na prvi pogled vidi ;)
Već dugi niz godina stručnjaci a i oni drugi raspravljaju i pokušavaju da daju odgovor na pitanje "Da li sajt uopšte postoji ako nije izlistan u Google pretrazi?". Ovo pitanje je i dovelo do razvoja nekih novih zanimanja kakav je "SEO (Search Engine Optimization) konsultant" i slično.
Pitanje je, pak, evoluirana verzija pitanja "Ako mediji nisu propratili dogadjaj/dešavanje, da li se on/ono uopšte desi(l)o?" i trenutno se možemo zapitati "Da li je do neke promene došlo ako nju nismo objavili u profilu na FB-u ili MS-u?" Pa sam sproveo mali eksperiment...
U svom profilu sam "relationship status" promenio iz "single" u "in relationship". Nepunih deset minuta nakon toga, javio mi se kolega da pita o čemu se radi :) Stvar je u tome što nije bio prvi koji to pita, bio je sedmi ;) A do tada je dan tekao normalno i valjda su svi po automatici verovali onome što stoji u FB profilu. Ja lično, što se tiče tih stvari, ne postavljam te informacije i ova igrarija je bila zaista zanimljiva. Da li ja nešto poričem? Ne! Pravo pitanje je, medjutim, da li sam ja u vezi od onog trenutka kada je to objavljeno na FB-u ili sam možda u čarima iste uživao i ranije?
Svi naravno već znaju za FaceBook, MySpace, LinkedIn i slične društvene mreže na Internetu koje su već uveliko postale trend i nezaobilazna svakodnevnica. Domaći projekti poput sajtova Karike i DodirniMe trude se da "online dating" akcentom prigrabe svoj deo kolača na koji pretenduje i "evropski" EuropeanKiss. Sve ovo pokazuje da su "social network services" sadašnjost i potencijalno veliki deo budućnosti razvoja komunikacije preko Interneta.
Zanimljiva mi je bila informacija koju sam čuo pre pola godine da se u jednom našem gradu, mahom srednjoškolci, hvale time ko koliko ima prijatelja u listi na MySpace-u. Svi znamo da većina u listu prijatelja dodaje koga god stigne pa prijatelji iz liste i nisu pravi prijatelji a već postoje slučajevi banovanja zbog previše kontakata u list. Dakle šta bi sa onim neposrednim druženjem i da li je savremena tehnologija otvorivši horizonte zanemarila neposrednu okolinu?
"Toothing?"
Ukoliko slučajno, kao posledicu ostavljene aktivne bluetooth konekcije na mobilnom, u nekom klubu dobijete ovakvu poruku možda je to vaše srećno veče ;) Toothing je u stvari evolucija dogging-a i podrazumeva prednosti pomenute bluetooth konekcije radi ugovaranja "sexualnih aktivnosti" (ala je ovo zamotano ali svi znate o čemu se radi :D ) na polu-javnim lokacijama (žurke i slično). Princip je sledeći: Aktivirate bluetooth konekciju, kreirajte kontakt u imeniku pod imenom "Toothing?", izaberite taj kontakt za slanje preko bluetooth-a i u proceduri "searching for devices" će se prikazati aktivne konekcije u krugu od 10 metara (domet bluetooth primopredajnika). Ostaje samo da izaberete "žrtvu", kliknete "Send" i čekate odgovor. Ovo je neka instant verzija sastanka na slepo sa "očekivanim ishodom" i postoji samo jedan mali problemčić ;) U slučaju da ste u svemu ovom videli šansu, treba znati da je cela stvar u stvari HOAX (jedna verzija dobro smišljenog urbanog mita).
Bluejacking
Radi se o prilično sličnoj stvari, s tim što nema tog akcenta na "sexualnim aktivnostima" :D Znači, u pitanju je traganje za aktivnim bluetooth konekcijama na javnim mestima radi prostog chat-ovanja ili eventualno upoznavanja ali bitno je znati da ne prejudicira konačan ishod ;) Za razliku od toothing-a, ovakva stvar je prilično realna a varijacije na temu mogu biti uvek zanimljive. :D Naravno za komunikaciju preko bluetootha postoje i posebni programi ali ako ih ne možete naći ili priuštiti uvek ostaje procedura navedena u delu o toothing-u. ;)
Flash mafija
Radi se jednoj izuzetno zanimljivoj pojavi. Ova mafija je nepredvidiva u svakom pogledu a sa sobom uvek nosi ogromnu dozu zabave. Radi se o masovnom okupljanju pojedinaca (uglavnom neznanaca) koji na odredjenoj lokaciji u odredjenom trenutku (najčešće u odredjen sat i minut) izvode unapred dogovorenu akciju. Tako se desilo da na stanici Viktorija, u Londonu, 4000 ljudi u 18:53 počnu "da igraju kao nikad do sad" jer im je tako rečeno u mailu koji se viralno širio na netu, ili u 17:40 ispred katedrale St. Paul-a započnu najveću "borbu jastucima". Primera je mnogo i verujem da je učestvovati u ovakvom dešavanju vrlo vrlo vrlo uzbudljivo i vredno prepričavanja.
Wardriving
Iako zvuči grubo, ova tehnika koja je često praktikovana od strane hacker-a (a u budućnosti se očekuje još veće pribegavanje istoj zbog samog razvoja bežičnih komunikacija) ipak je osnova za toothing i bluejacking a i za mnoge druge stvari o kojima ovde nije reč. Radi se o aktivnom traganju za slobodnom bežičnom konekcijom radi korišćenja iste u neke druge svrhe. Neki će se pitati što sam uopšte pomenuo ovu tehniku ali eto, ipak to povezivanje znači kreiranje neke mreže a i otvara neke mogućnosti za varijacije.
Gde smo tu mi? 
Čisto eksperimenta radi, povremeno proverim da li u mojoj okolini postoji neka aktivna bluetooth konekcija. Često i naidjem na nju ali ne verujem da su to razmere koje omogućavaju testiranje navedenih tehnika. Sa druge strane ume da bude zabavno kada u amfiteatru, umesto da slušate profesora, nekom kolegi pošaljete neku "random" sliku, šalu ili slično. :D Nekom boljom organizacijom može se smatrati skorašnja "flert žurka" u novosadskom klubu Route66. Radi se o modifikaciji čuvenih "semafor party-ja" i o jednom zabavnom, zanimljivom i verovatno uspešnom poslovnom poduhvatu o čemu možete i pročitati na blogu Dragana Varagića. Imajući u vidu ovaj primer, ne bih isključivao mogućnost novih organizacija sličnog tipa.
Možda kombinovati flash mafiju i flert party? Ili... =:)
Tekst bi trebalo da bude podrška Blogistici u nalaženju pravih informacija o tome kako postaviti svoj blog, gde i kako registrovati domen, gde naći hosting. Verujem da će na pomenutoj lokaciji biti više reči o svemu tome pa bih se ovde ograničio na neka moja iskustva i primere na koje sam nailazio u poslednje vreme.
U svetlu skorašnjih dešavanja sa 381blog sistemom, teško je zanemariti sve one blogere koji su se preko noći našli "na ulici". Većina je automatski kao rešenje prihvatila drugi, kažu sigurniji i ozbiljniji, sistem WordPress dok je dobar deo počeo da razmišlja o sopstvenom domenu. Dok se Eniac potrudio da navede prednosti samostalnog blogovanja, ja sam odlučio da malo pišem o hostingu, verovatno najtežem delu u donošenju odluke.
Hosting šta?
Dakle, hosting je servis koji uprošteno predstavlja iznajmljivanje prostora na koji ćete vi potom smestiti svoj sajt. Kažem iznajmljivanje zato što se prostor ne kupuje već iznajmljuje najčešće na godinu dana. Preporuka je da pre konačne odluke o mestu hostinga, isti i isprobate na mesec ili dva (iznajmljivanje na period od mesec dana je u 90% slučajeva moguć).
Hosting gde?
Univerzalnog odgovora na ovo pitanje nema. Za koji hosting se treba odlučiti najviše zavisi od vaših potreba, planova, ideja i često finansijskih mogućnosti. Neka varijanta koja je za nijansu bolja od solidne koštala bi nekih 5$ mesečno. Ono što se za te pare dobije može biti dovoljno za tri brosečna blogera (sem ako baš ne uploadujete video materijal i ostale velike stvari, a retki su takvi). Preporuka, na osnovu ličnog iskustva, koju mogu da udelim jeste da treba izbegavati domaće hostinge. Znam, mnogi bi sad bacili drvlje i kamenje na mene ali situacija jeste takva. Možda se i mogu izdvojiti par kompanija koje odlično posluju ali se u 95% slučajeva radi o preskupom reselling-u (to je kad neko kupi prostor na kilo a prodaje ga na gram - zvuči poznato? ne, ne meša ga sa paracetamolom :D ) Linkove koje bi možda trebalo pogledati su: WhipAnOrbit, Low Cost Web Hosting ili ako otprilike imate na umu šta tražite proverite na Find my host.
Na šta obratiti pažnju?
Pre svega za neiskusne blogere najpotrebniji je cPanel i Fantastico. Ove dve stvari omogućavaju instalaciju, konfigurisanje i upravljanje sajtom "na klik". Za neiskusne blogere to su obavezni dodaci. Kada suzite krug, sledeći kriterijum bi morao biti UpTime. UpTime označava procenat vremena koje je server proveo online (najčešće se obračunava za period od godinu dana) i medju hostinzima treba tražiti one koji garantuju uptime od 99%. Prilično često se te garancije ne ispune (recimo bude 98%) ali u tom slučaju skoro uvek dobijete mesec ili dva dodatno hosting besplatno. U skorije vreme sam imao slučaj da vidim da je jedan forum nakon downtime-a od 12 sati izgubio podatke od proteklih 2 dana. Da nesreća bude veća, malo potom su prešli na drugi hosting, "domaći" i "povoljniji".. zbog kvara na jednom hard disku, downtime je bio 3 dana (downtime-vreme za koje je sajt bio nedostupan) a izgubljeni su podaci od proteklih 13 dana. Ali ne bih da vas plašim, 99% hostinga ako ništa drugo onda imaju bar redovan nedeljni backup što uz raid sisteme šanse za gubitak podataka svodi na 1%. :)
Kada predjete sve ove kriterijume ostaje da se odlučite za najbolji odnos cena/kvalitet. U taj proračun potrebno je uneti predvidjanje o broju posetilaca (mada sad hostinzi nude protok koji teško da možete da ispunite) i potrebnom prostoru za fajlove. U ovom delu "računanja" granicu izmedju vaših želja i realnosti povlačiće najčešće cena.
Malo naprednije
Ja imam tu sreću da se ovaj blog nalazi na malo naprednijem vidu hostinga tzv. VDS-u. U pitanju je MiniVDS koji nema cPanel, Fantastico i slične klikabilne stvari ali je svejedno baš fensi. Ovakvi vidovi hostinga omogućuju da svoje pakete kreirate sa mnogo više opcija. Sloboda je neuporedivo veća i praktično prava igračka za sve koji bi da testiraju neke zanimljive stvari. Imam čak i SSH. Ali to za samostalnog blogera košta. Zato i ovom prilikom zahvaljujem mom prijatelju Milanu koji mi je otvorio oči i dopustio da ovaj paket sa njim podelim. ;)
Ovde ću stati jer ne bih da širim priču (zasad) previše. Pitanja, sugestije, komentari, predlozi, kritike i ostale stvari koje ne vidjam ovde često su dobrodošle :D
p.s. umalo da zaboravim. Priča oko samostalog blogovanja je vidjena mnogo puta ali se nekako čini da ipak to nije dovoljno.. kako god, za one koji bi da pročitaju nešto, nezaobilazno štivo su e-knjige BlogSessions od Blogowskog i BlogOsnove od Dragana Varagića .
