Google Analytics (ne)pouzdanost
Nakon veće pauze zbog praznika, obaveza, odmora, nastavljam pisanje na blog-u (ne, nisam odustao od blogovanja :)). Prošlo je 13 meseci od kako sam pokrenuo IT kutak i o rezultatima bih mogao pisati (što ću verovatno uÄiniti u nekom od narednih tekstova) ali sada ću se osvrnuti samo na jedan aspekt. Statistika :) Šta nam govore i koliko su dobre u tome?
NajÄešÄ‡i alat koji se danas koristi za praćenje statistike jednog sajta jeste nesumnjivo Google Analytics. Na prvi pogled nudi zadovoljavajuć broj podataka i informacija korisniku, lak je za upotrebu i najbolje – besplatan je. Da li je to dovoljno? Imajući u vidu navedene prednosti, teško je požaliti se. Uz sve odgovore koje nudi, teško je postavljati pitanja. Osim jednog: Da li to što vidimo zaista jeste tako?
Nekoliko puta sam mogao naići na kontradiktorne podatke dobijene pomoću GA i Webalizera, što me je nateralo da malo o tome istražujem. Naravno, da bi se razumelo kako ovaj i sliÄni alati funkcionišu, mora se razumeti naÄin na koji oni „raÄunaju“ i kako dobijamo „brojke“ koje dobijamo. Na sajtu ImediaConnection sam naišao na dva teksta koji detaljno objašnjavaju kako se vrše proraÄuni i koje su mane tih naÄina. Prateći ostale tekstove istog autora, Brandt Dainow-a, nailazim još jedan zanimljiv tekst koji se tiÄe ove teme, govori o nepouzdanosti Google Analytics alata i smelo tvrdi da je ta nepouzdanost Äak namerna, tj. da Google Analytics svesno ulepšava ono što se zaista dešava na web sajtu.
ÄŒitajući tekstove, uoÄavam da sve mane alata, možda i ne utiÄu mnogo na moju statistiku (nije kao da imam hiljade posetilaca dnevno) ali se postavlja još par pitanja: Kako one utiÄu na statistiku većih (komercijalnih) sajtova? i Da li se treba osloniti (samo) na GA ako ga koristimo u poslovne svrhe?
NavešÄ‡ih par stvari koje “škripe” a za koje mislim da znam gde može biti problem:
Bounce rate ili “koliko vas je posetilaca odmah napustilo?”
Wrong! U Bounce Rate ulaze sve one posete gde je posetilac otvorio jednu i samo jednu stranu. On na njoj može biti i 10 minuta, ukoliko ne otvori bar još jednu stranu na vašem sajtu, u statistikama će se prikazati kao Bounce. Posetilac koji se u statistikama prikaže kao “bounce”, mogao je da gleda stranicu i 5 do 10 minuta.
Time on site prikazuje koliko je korisnik proveo ukupno vremena na sajtu. RaÄuna se po jednostavnoj formuli: potrebno je da se vreme kada je posetilac napustio sajt (T2) jednostavnom matematiÄkom operacijom oduzme od vremena kada je posetilac dosao na sajt (T1). Ukoliko korisniku “pukne veza”, zabaguje browser, ugasi tab sa stranicom, vreme provedeno na sajtu se raÄuna kao 00:00:00.
To nije sluÄaj samo sa GA, to je opšti nedostatak mnogih besplatnih web analytics alata.
Problem nastaje kod raÄunanja proseÄnog vremena na sajtu. Google Analytics ubraja ovo "nulto" vreme u ukupno vreme na sajtu, što u konaÄnoj raÄunici proseÄnog vremena na sajtu može dati znatno drugaÄije podatke koji neće odgovarati stvarnom stanju stvari.
Ovi podaci možda deluju bezazleno i na prvi pogled ne Äine znaÄajnu razliku. Tekst Kevina Hillstroma iz kompanije MineThatData u velikoj meri razrešava dilemu: oaj autor tvrdnju kako Google namerno navodi web analitiÄare da podatke interpretiraju onako kako to Google želi, potkrepljuje informacijama iz jednog sluÄaja gde je GA klijentu pokazivao nizak procenat konverzije (3%) i visoki Bounce rate nabavne korpe (40%).
Pomoću statistiÄkog alata SAS, Hillstrom je ustanovio da su potrošaÄi na stranicu klijenta dolazili više puta meseÄno i da su kupovinu ostvarili tek posle izvesnog vremena. Odnos konverzije za odredjen mesec je u stvari bio 20% (a ne 3% kao sto je GA pokazivao) što je promenilo i naÄin interpretacije Bounce rate-a nabavne korpe.
Google Analytics pruža, kad uzmemo u obzir koliko košta, izvanredne funkcije za pojedince kojima stopostotna taÄnost nije od kljuÄnog znaÄaja. Za preduzetnike koji na osnovu podatka o posećenosti prave bitne „mission critical“ odluke, ovaj model ne odgovara zato što pruža netaÄne podatke.
Dodatne informacije možete proÄitati i u tekstu Michaela Martineza na sajtu SEOmoz koji uz obilje informacija postavlja isto pitanje: Koliko je GA pouzdan?
Da ovo nije jedini problem sa statistikama koje prikazuje Google govori i Älanak na blogu Dragana Varagića, profesora sa IIM EURO studija elektronskog poslovanja. Nepouzdani izeštaji nikome ne rade posao a u svemu tome, barem kada je reÄ o preduzetnicima, ima mnogo zamki.
12.01.2009. 15:18
mmilan on 12.01.2009. 18:02
Statistika, kako god da se zvala, uvek ima u osnovi iste prednosti i nedostatke.
Osnovni nedostatak je da nikada ne govori niÅ¡ta o nekom konkretnom sluÄaju (setite se "Å¡kolskog" primera - dvoje ljudi, jedan jede meso drugi kupus, statistiÄki jedu sarmu :) Ili, Å¡to bi neki fiziÄari rekli - statistika važi za ansamble identiÄno prepariranih sistema.
Druga bitna stvar je to da statistiÄki rezultati mogu da se uporeÄ‘uju samo ako su dobijeni pod istim uslovima.
Slavko Ilic on 12.01.2009. 19:08
Slažem se...
Medjutim, ovde se postavlja pitanje, da li je GA rešenje koje se samostalno može primenjivati u biznisu? Recimo, poznato je da metode nose neke nedostatke ali Google je imao neke"zanimljive" poteze. U tekstu Brandt Dainow-a koji sam naveo, na drugoj strani, navodi se sluÄaj da je Urchin (ime alata pre nego sto ga je kupio Google) imao manu pri raÄunanju "proseÄnog vremena". Ona je ispravljena kada je Google kupio alat da bi samo mesec dana kasnije vratili stari naÄin raÄunanja. Razlog: Žalbe da se novi brojevi ne poklapaju sa starim (iako je po svoj logici i matematici novi naÄin bio ispravan a stari jasno pogrešan).
I tu se stvaraju ta pitanja: Da li ono što vidimo, jeste zaista tako? I da li na osnovu toga možemo donositi odluke koje se tiÄu kampanja, strategije razvoja itd. itd. ?
Isto tako bi možda trebalo dotaći temu podešavanja alata. Može se reći da je svaki sluÄaj poseban i razliÄit od drugih, a verovanje u default podešavanja GA po mom mišljenju može voditi ka pogrešnim zakljuÄcima (a pogrešni zakljuÄci mogu voditi dalje ka pogrešnim potezima itd. itd.)
Spartak on 13.01.2009. 22:07
Preciznija definicija statistike:
Statistika je ko bikini, najzanimljiviji deo pokriva.
Moram i sam da primetim da GA i nije nesto precizan ali kako nemam neku veliku posetu i kako sajt nije komercijalan, sto se kaze; bas me briga.
Jos jedna mudrost, plati pa klati, svako ko zeli da se bavi necim ozbiljnije mora da plati, program, obuku, necije vreme ili sta vec. Poenta je da se ono sto je dobro naplacuje ;)
Davor on 21.01.2009. 01:58
Nebih se baš složio s ovim tvrdnjama, pratim statistiku na GA, awstat-u, reinvigorate.net-u i nema nekih velikih odstupanja
Zelim samo da naglasim da je meni u statistikama jednog komercijalnog sajta (nije bitno kojeg) GA pokazivao slabije rezultate od awstat-a, tako da ne znam koliko je tacna prica da google namerno tako nesto radi, svakako da nije najprecizniji alat ali mislim da je dosta pouzdan i da na kraju krajeva donosi najbolji odnos cena-kvalitet! Eto to bi bilo mje skromno razmisljanje
Vladimir Djacic on 25.02.2009. 23:14
GA je za nas na www.enekretnine.com konstantno bio restriktivniji od ostalih alata tj. prikazivao je manje poseta, tako da smo se na kraju uvek oslanjali na njegove cifre ma kako nam mozda vise godilo da imamo posetu kao sto je awstat ili smarter stats prikazuje. S druge strane GA je defakto standard za veliku vecinu sajtova pa je onda lako i uraditi poredjenje. Alat se stalno razvija, dokumentacija i community ga podrzavaju, besplatan je...traziti vise od toga a ne biti neka besno velika firma je po meni preseravanje...Da, jos nesto, cesto se firme (a to smo se uverili bas kod konkurencije naseg portala) odlucuju da ne koriste GA kada hoce da imaju vecu kontrolu nad podacima ili tacnije kad hoce da varaju...Zato, u saobracaj verujem i o saobracaju razgovaram ozbiljno samo sa onima koji nemaju problem da koriste GA i mogu da mi posalji izvestaj za poslednjih mesec dana...eto
JebenoPametan on 20.04.2009. 14:04
I ja koristim GA, a vjerujem mu kao i horoskopu. Dok mi se rezultati sviđaju onda vjerujem, a kada su rezultati 'pogrešni' onda ne vjerujem.
Nemam nikakve komercijalne stranice pa mi statistika i nije nešto posebno važna.
Dragan Radovic on 13.09.2009. 03:00
Slavko, može li se "upasti" u podešavanja GA i uÄiniti da radi drugaÄije nego što bi trebalo? Na sajtu Kovin Ekspres www.kovinekspres.rs imam po GA u poslednje vreme izmeÄ‘u 350 i 400 poseta u proseku. Pre godinu dana sam odbio da "razmenim linkove" sa jednim poznanikom iz grada - isto veće mi je bounce pao na 2 - 3 posto, a do tada je uvek bilo oko 3o i nešto procenata. Zatim, ima dana kad je poseta zanemarljivo mala, smešno i nemoguće mala( 10 - 20). Siguran sam da neko ima moju google šifru - na brojnim mestima gde je treba upisati vidim "kvaÄicu" kojom se daje "dozvola" softveru da upamti lozinku. ZnaÄi, neko je to Äekirao, a ja nisam niti to ikad radim.
Ako te ne gnjavim mnogo (danas, pardon - juÄe, smo se raspisali), reci mi znaš li nešto o tome.
Pozdravljam te i brišem, debelo sam zaglavio ove subote.
Slavko Ilić on 13.09.2009. 10:37
Naravno da Google Analytics može da se prilagodi i prikazuje one podatke koje korisnik želi da vidi. Jednostavno, razliÄiti sajtovi imaju potrebu da mere i razliÄite veliÄine pa je mogućnost prilagoÄ‘avanja i filtriranja priliÄno dragocena ukoliko se iskoristi onako kako treba...
ZnaÄi, odgovor je da, GA je mogao biti modifikovan. Moj predlog je da šifru promeniš i nadalje vodiš raÄuna gde je unosiš (sve ÄešÄ‡e nailazim na kompjutere sa keylogerima koji pamte sve otkucano) i kako (obrati uvek pažnju na taj checkbox za pamćenje podataka korisnika, kao i na pitanje browsera o pamćenju lozinke nakon što je uneseš na nekom sajtu).
Nadam se da sam bar malo pomogao. Ukoliko treba još nešto, tu sam.. :)
Dragan Radovic on 13.09.2009. 10:56
Hvala ti, sad najzad imam pouzdanu pozvrdu da sam u pravu kada je GA u pitanju.
Imam još nekih nepoznanica, ali nije nedelja vreme da te gnjavim sa tim. Gledaću da ta pitanja malo sistematizujem, pa ću te zamoliti za konsultacije.
Ovde je problem i što mi "drugar" ili već neko provali svaku šifru, preusmeri poštu ka sebi (dobijem je, npr. dan kasnije kad je, kao vest ili neki poziv, bezvredna. ÄŒak se i ne trudi da to nešto posebno prikrije - takva pošta Äesto završi u spam folderu sa oÄigledno izmenjenim subjektom.)
Pozdrav i hvala ti na razjašnjenju i spremnosti da mi pomogneš.
Pozdrav!
:)
ODABRANI TEKSTOVI
Analiza: Kako je hakovan sajt Teleprompter.rs?
Intesa mobilno bankarstvo: Cimni me da pronađem novčanik
InfoARS: Koliko vredi lažna vest o nestalom dečaku?
Lovemarks: Brendovi koje volimo
Šta je poništeni listić i čemu služi?
3 primera efektivno-efikasnog korišćenja Twittera
Poruka u boci: Moj (ne)verovatni eksperiment
Šta možemo naučiti od novih blogera?
Social engineering
Digitalni potpis
Tatjana Vehovec: Nada
SLAVKO ILIĆ
Autor ovog bloga je zaljubljenik u informacione tehnologije i njihovu primenu u svakodnevnom životu. Zastupnik pozitivne strane priče. Samostalni aktivista u poslu sa zmajevima. Ne lovi ih, komunicira sa njima. Ne boji se vetrenjača jer zna kako rade. Jednom rečju - Techtivist. Za sve ostale informacije i pitanja, tu su kontakt podaci.
Facebook: /ITkutak Twitter: @ITkutak Mail: ITkutak.com@gmail.com
PP kutak
Sta Vi mislite?