Google Analytics (ne)pouzdanost - IT sektor - Informacione tehnologije | Marketing | Komunikacija

Google Analytics (ne)pouzdanost

Share on FacebookTweetPost on Google PlusShare with LinkedIn contactsSend via Email

Google Analytics pouzdanostNakon veće pauze zbog praznika, obaveza, odmora, nastavljam pisanje na blog-u (ne, nisam odustao od blogovanja :)). Prošlo je 13 meseci od kako sam pokrenuo IT kutak i o rezultatima bih mogao pisati (što ću verovatno učiniti u nekom od narednih tekstova) ali sada ću se osvrnuti samo na jedan aspekt. Statistika :) Šta nam govore i koliko su dobre u tome?

Najčešći alat koji se danas koristi za praćenje statistike jednog sajta jeste nesumnjivo Google Analytics. Na prvi pogled nudi zadovoljavajuć broj podataka i informacija korisniku, lak je za upotrebu i najbolje – besplatan je. Da li je to dovoljno? Imajući u vidu navedene prednosti, teško je požaliti se. Uz sve odgovore koje nudi, teško je postavljati pitanja. Osim jednog: Da li to što vidimo zaista jeste tako?

Nekoliko puta sam mogao naići na kontradiktorne podatke dobijene pomoću GA i Webalizera, što me je nateralo da malo o tome istražujem. Naravno, da bi se razumelo kako ovaj i slični alati funkcionišu, mora se razumeti način na koji oni „računaju“ i kako dobijamo „brojke“ koje dobijamo. Na sajtu ImediaConnection sam naišao na dva teksta koji detaljno objašnjavaju kako se vrše proračuni i koje su mane tih načina. Prateći ostale tekstove istog autora, Brandt Dainow-a, nailazim još jedan zanimljiv tekst koji se tiče ove teme, govori o nepouzdanosti Google Analytics alata i smelo tvrdi da je ta nepouzdanost čak namerna, tj. da Google Analytics svesno ulepšava ono što se zaista dešava na web sajtu.

Čitajući tekstove, uočavam da sve mane alata, možda i ne utiču mnogo na moju statistiku (nije kao da imam hiljade posetilaca dnevno) ali se postavlja još par pitanja: Kako one utiču na statistiku većih (komercijalnih) sajtova? i Da li se treba  osloniti (samo) na GA ako ga koristimo u poslovne svrhe?

Navešćih par stvari koje “škripe” a za koje mislim da znam gde može biti problem: 

Bounce rate ili “koliko vas je posetilaca odmah napustilo?”Bounce rate

Wrong! U Bounce Rate ulaze sve one posete gde je posetilac otvorio jednu i samo jednu stranu. On na njoj može biti i 10 minuta, ukoliko ne otvori bar još jednu stranu na vašem sajtu, u statistikama će se prikazati kao Bounce. Posetilac koji se u statistikama prikaže kao “bounce”, mogao je da gleda stranicu i 5 do 10 minuta.

Time on site prikazuje koliko je korisnik proveo ukupno vremena na sajtu. Računa se po jednostavnoj formuli: potrebno je da se vreme kada je posetilac napustio sajt (T2) jednostavnom matematičkom operacijom oduzme  od vremena kada je posetilac dosao na sajt (T1). Ukoliko korisniku “pukne veza”, zabaguje browser, ugasi tab sa stranicom, vreme provedeno na sajtu se računa kao 00:00:00.

To nije slučaj samo sa GA, to je opšti nedostatak mnogih besplatnih web analytics alata.

Problem nastaje kod računanja prosečnog vremena na sajtu. Google Analytics ubraja ovo  "nulto" vreme u ukupno vreme na sajtu, što u konačnoj računici prosečnog vremena na sajtu može dati znatno drugačije podatke koji neće odgovarati stvarnom  stanju stvari.

Data MiningOvi podaci možda deluju bezazleno i na prvi pogled ne čine značajnu razliku.  Tekst Kevina Hillstroma iz kompanije MineThatData u velikoj meri razrešava dilemu: oaj autor  tvrdnju kako Google namerno navodi web analitičare da podatke interpretiraju onako kako to Google želi, potkrepljuje informacijama iz jednog slučaja gde je GA klijentu pokazivao nizak procenat konverzije (3%) i visoki Bounce rate nabavne korpe (40%).

Pomoću statističkog alata SAS, Hillstrom je ustanovio da su potrošači na stranicu klijenta dolazili više puta mesečno i da su kupovinu ostvarili tek posle izvesnog vremena. Odnos konverzije za odredjen mesec je u stvari bio 20% (a ne 3% kao sto je GA pokazivao) što je promenilo i način interpretacije Bounce rate-a nabavne korpe.

Google Analytics pruža, kad uzmemo u obzir koliko košta, izvanredne funkcije za pojedince kojima stopostotna tačnost nije od ključnog značaja. Za preduzetnike koji na osnovu podatka o posećenosti prave bitne „mission critical“ odluke, ovaj model ne odgovara zato što pruža netačne podatke.

Dodatne informacije možete pročitati i u tekstu Michaela Martineza na sajtu SEOmoz koji uz obilje informacija postavlja isto pitanje: Koliko je GA pouzdan?

Da ovo nije jedini problem sa statistikama koje prikazuje Google govori i članak na blogu Dragana Varagića, profesora sa IIM EURO studija elektronskog poslovanja. Nepouzdani izeštaji nikome ne rade posao a u svemu tome, barem kada je reč o preduzetnicima, ima mnogo zamki.

12.01.2009. 15:18

Share on FacebookTweetPost on Google PlusShare with LinkedIn contactsSend via Email

mmilan on 12.01.2009. 18:02

Statistika, kako god da se zvala, uvek ima u osnovi iste prednosti i nedostatke.

Osnovni nedostatak je da nikada ne govori ništa o nekom konkretnom slučaju (setite se "školskog" primera - dvoje ljudi, jedan jede meso drugi kupus, statistički jedu sarmu :) Ili, što bi neki fizičari rekli - statistika važi za ansamble identično prepariranih sistema.

Druga bitna stvar je to da statistički rezultati mogu da se upoređuju samo ako su dobijeni pod istim uslovima.

Slavko Ilic on 12.01.2009. 19:08

Slažem se...

Medjutim, ovde se postavlja pitanje, da li je GA rešenje koje se samostalno može primenjivati u biznisu? Recimo, poznato je da metode nose neke nedostatke ali Google je imao neke"zanimljive" poteze. U tekstu Brandt Dainow-a koji sam naveo, na drugoj strani, navodi se slučaj da je Urchin (ime alata pre nego sto ga je kupio Google) imao manu pri računanju "prosečnog vremena". Ona je ispravljena kada je Google kupio alat da bi samo mesec dana kasnije vratili stari način računanja. Razlog: Žalbe da se novi brojevi ne poklapaju sa starim (iako je po svoj logici i matematici novi način bio ispravan a stari jasno pogrešan).

I tu se stvaraju ta pitanja: Da li ono što vidimo, jeste zaista tako? I da li na osnovu toga možemo donositi odluke koje se tiču kampanja, strategije razvoja itd. itd. ?

Isto tako bi možda trebalo dotaći temu podešavanja alata. Može se reći da je svaki slučaj poseban i različit od drugih, a verovanje u default podešavanja GA po mom mišljenju može voditi ka pogrešnim zaključcima (a pogrešni zaključci mogu voditi dalje ka pogrešnim potezima itd. itd.)

Spartak on 13.01.2009. 22:07

Preciznija definicija statistike:
Statistika je ko bikini, najzanimljiviji deo pokriva.

Moram i sam da primetim da GA i nije nesto precizan ali kako nemam neku veliku posetu i kako sajt nije komercijalan, sto se kaze; bas me briga.
Jos jedna mudrost, plati pa klati, svako ko zeli da se bavi necim ozbiljnije mora da plati, program, obuku, necije vreme ili sta vec. Poenta je da se ono sto je dobro naplacuje ;)

Davor on 21.01.2009. 01:58

Nebih se baš složio s ovim tvrdnjama, pratim statistiku na GA, awstat-u, reinvigorate.net-u i nema nekih velikih odstupanja

Nemanja on 22.01.2009. 14:41

Zelim samo da naglasim da je meni u statistikama jednog komercijalnog sajta (nije bitno kojeg) GA pokazivao slabije rezultate od awstat-a, tako da ne znam koliko je tacna prica da google namerno tako nesto radi, svakako da nije najprecizniji alat ali mislim da je dosta pouzdan i da na kraju krajeva donosi najbolji odnos cena-kvalitet! Eto to bi bilo mje skromno razmisljanje

Vladimir Djacic on 25.02.2009. 23:14

GA je za nas na www.enekretnine.com konstantno bio restriktivniji od ostalih alata tj. prikazivao je manje poseta, tako da smo se na kraju uvek oslanjali na njegove cifre ma kako nam mozda vise godilo da imamo posetu kao sto je awstat ili smarter stats prikazuje. S druge strane GA je defakto standard za veliku vecinu sajtova pa je onda lako i uraditi poredjenje. Alat se stalno razvija, dokumentacija i community ga podrzavaju, besplatan je...traziti vise od toga a ne biti neka besno velika firma je po meni preseravanje...Da, jos nesto, cesto se firme (a to smo se uverili bas kod konkurencije naseg portala) odlucuju da ne koriste GA kada hoce da imaju vecu kontrolu nad podacima ili tacnije kad hoce da varaju...Zato, u saobracaj verujem i o saobracaju razgovaram ozbiljno samo sa onima koji nemaju problem da koriste GA i mogu da mi posalji izvestaj za poslednjih mesec dana...eto

JebenoPametan on 20.04.2009. 14:04

I ja koristim GA, a vjerujem mu kao i horoskopu. Dok mi se rezultati sviđaju onda vjerujem, a kada su rezultati 'pogrešni' onda ne vjerujem.
Nemam nikakve komercijalne stranice pa mi statistika i nije nešto posebno važna.

Dragan Radovic on 13.09.2009. 03:00

Slavko, može li se "upasti" u podešavanja GA i učiniti da radi drugačije nego što bi trebalo? Na sajtu Kovin Ekspres www.kovinekspres.rs imam po GA u poslednje vreme između 350 i 400 poseta u proseku. Pre godinu dana sam odbio da "razmenim linkove" sa jednim poznanikom iz grada - isto veće mi je bounce pao na 2 - 3 posto, a do tada je uvek bilo oko 3o i nešto procenata. Zatim, ima dana kad je poseta zanemarljivo mala, smešno i nemoguće mala( 10 - 20). Siguran sam da neko ima moju google šifru - na brojnim mestima gde je treba upisati vidim "kvačicu" kojom se daje "dozvola" softveru da upamti lozinku. Znači, neko je to čekirao, a ja nisam niti to ikad radim.
Ako te ne gnjavim mnogo (danas, pardon - juče, smo se raspisali), reci mi znaš li nešto o tome.
Pozdravljam te i brišem, debelo sam zaglavio ove subote.

Slavko Ilić on 13.09.2009. 10:37

Naravno da Google Analytics može da se prilagodi i prikazuje one podatke koje korisnik želi da vidi. Jednostavno, različiti sajtovi imaju potrebu da mere i različite veličine pa je mogućnost prilagođavanja i filtriranja prilično dragocena ukoliko se iskoristi onako kako treba...

Znači, odgovor je da, GA je mogao biti modifikovan. Moj predlog je da šifru promeniš i nadalje vodiš računa gde je unosiš (sve češće nailazim na kompjutere sa keylogerima koji pamte sve otkucano) i kako (obrati uvek pažnju na taj checkbox za pamćenje podataka korisnika, kao i na pitanje browsera o pamćenju lozinke nakon što je uneseš na nekom sajtu).

Nadam se da sam bar malo pomogao. Ukoliko treba još nešto, tu sam.. :) 

Dragan Radovic on 13.09.2009. 10:56

Hvala ti, sad najzad imam pouzdanu pozvrdu da sam u pravu kada je GA u pitanju.
Imam još nekih nepoznanica, ali nije nedelja vreme da te gnjavim sa tim. Gledaću da ta pitanja malo sistematizujem, pa ću te zamoliti za konsultacije.
Ovde je problem i što mi "drugar" ili već neko provali svaku šifru, preusmeri poštu ka sebi (dobijem je, npr. dan kasnije kad je, kao vest ili neki poziv, bezvredna. Čak se i ne trudi da to nešto posebno prikrije - takva pošta često završi u spam folderu sa očigledno izmenjenim subjektom.)
Pozdrav i hvala ti na razjašnjenju i spremnosti da mi pomogneš.
Pozdrav!
:)

Sta Vi mislite?

:

:

:

SLAVKO ILIĆ

Autor ovog bloga je zaljubljenik u informacione tehnologije i njihovu primenu u svakodnevnom životu. Zastupnik pozitivne strane priče. Samostalni aktivista u poslu sa zmajevima. Ne lovi ih, komunicira sa njima. Ne boji se vetrenjača jer zna kako rade. Jednom rečju - Techtivist. Za sve ostale informacije i pitanja, tu su kontakt podaci.

Facebook: /ITkutak
Twitter: @ITkutak
Mail: ITkutak.com@gmail.com