ITkutak.com - IT ćoše jednog informatičara

Toni Parsons u Srbiji

Jedan od najpoznatijih britanskih pisaca, jedan od kultnih kolumnista, bivši muzički kritičar, Toni Parsons dolazi u Srbiju. Gospodina Parsonsa verovatno većina zna kao autora fenomenalnog romana "Čovek i dečak" koji je potukao mnoge rekorde ali se pre svega izdvojio kvalitetom. Razlog "mini-turneje" po Srbiji Toni Parsons nalazi u promociji nove knjige pod nazivom "Moja omiljena supruga".

Boravak ovog pisca je najavljen u periodu od 17. - 21. Marta (naravno 2008.) i to u tri grada Srbije. 17. Marta je moguće prisustvovati promociji knjige na Novosadskom sajmu (Novi Sad), 19. Marta će biti u knjižari Akademija (Beograd) a najbolje (i meni lično najbitnije) ostavio je verovatno za kraj :D U Nišu će gospodin Parsons boraviti 21. Marta (danas sam u IPS-u dobio informaciju da je promocija 20. Marta i počinje u 17:30) pa tog dana obavezno prošetajte Pobedinom i zastanite kraj IPS-a (pretpostavljam da će biti gužve).

Za kraj prilažem tekst koji sam napisao nakon čitanja njegovog drugog romana "Za moju malu". Ne očekujte previše, samo razumite da ta knjiga ostavlja jedan jak utisak koji ume da potraje pa je od sveg srca preporučujem. 

ZA MOJU MALU

"Ne bi nikad rekao,
 Ali, drugar, ja sam ti nekakav pesnik."

Nekad se zaista zapitam zasto mi pod ruku dodju ovakve knjige.
Toni Parsons je posle pisanja o coveku i decaku presao na pisanje o njoj,
jedinoj Rouz. Pitam se u kom to trenutku bajke prestanu i kad pocinjemo
da pisemo ovakve redove? Da se razumemo, knjiga ima skroz optimistican
kraj i pouku ali... Zasto ukus u ustima nije tako prijatan?

Nisam ubedjen... Poredjenje je i dalje u njegovoj glavi, poredjenje koje je
usadjeno u um citaoca kao i osecaj da nije gotovo... Jednostavno ne moze biti...

Onima koji ne razumeju o cemu ja to trabunjam, preporucujem da procitaju
knjigu Tonija Parsonsa "Za moju malu" . Preporucujem je nostalgicarima,
optimistima, nepopravljivim romanticarima... Preporucujem je svima koji su
spremni da prihvate niz pobudjenih misli o stvarima koje su uglavnom... Prosle...

U tri reči!

Odlučio sam da ovo bude poslednji tekst vezan za politiku na ovom blogu. Ukoliko bude drugih oni će striktno imati veze sa bar nekom oblašću IT-a. U ovom tekstu, kao autor, koristim svoje pravo da psujem pa ukoliko ne želite da čitate psovke preskočite ovaj tekst jer će ih u njemu verovatno biti.

Sve dalje "političke" tekstove, jer političko sam biće i od njih ne odustajem, naći ćete na drugoj lokaciji o kojoj će verovatno biti nešto više narednih dana. Pa da počnemo...

"MAMU VAM JEBEM!" 

Transparent koji sam na jučerašnjem protestu protiv nezavisnosti Kosova i Metohije odmah uočio i koji je po mom mišljenju sa te tri reči obuhvatio sve ono što se može govoriti i pisati vekovima. Ni sam nisam imao pojma koliko sam u pravu.

Broj okupljenih nije bitan. Bilo je mnogo sveta, dan je bio lep, fina prilika da se vidim sa prijateljima koje i ne vidjam tako često. Primećujem strah kod Beogradjana i smatram ga opravdanim jer kontrolisati onoliki narod je teško a lako je oteti se kontroli. Ipak, budala, valjda sam uvek želeo da verujem u neke ideale, dobrotu ljudi i usredsredjenost na cilj, na poentu zbog koje smo tu gde jesmo. I tako beše u početku. Usput još upoznaš ljude koji su sa druge strane Kosova, naidješ na baku koja kad čuje da si odande pusti suzu i podari narandžu, osetiš tu neku bliskost zbog koje zagrliš druga jer tu je pored tebe nakon svih tih sranja kroz koje ste prošli... Eeeej bre! Fini ljudi,  dobri ljudi...

Govori držani sa bine su bili čisto sranje i već od prve rečenice počeo sam da se gnušam svake njihove izgovorene reči... NISTE MOGLI DA NAS UDOSTOJITE NEKOG BOLJE SMIŠLJENOG GOVORA? KOGA BRE FARBATE MAMU VAM JEBEM?!?! I to je ta prednost te "pevljive" fraze, možeš da je okreneš u bilo kom smeru. I dobro, prošlo je to kako je prošlo. A bilo je dobro videti onoliki narod na jednom mestu, osećaj je stvarno neverovatan. I ta energija koju osetiš da struji izmedju svakog od nas. Opet ja o idealima. Moleban...

Tu u stvari kreće onaj haos koji je u zapećak bacio sve one dobre slike sa protesta. Dok je 99% krenuo ka hramu Sv. Save, 1% se odvojio ulicom Kneza Miloša ka SAD ambasadi. Malo ranije tog dana baš sam i govorio o tom procentualnom odnosu. Tada sam drugovima rekao "Gledajući celokupnu posećenost, biće izuzetno mali procenat onih koji su spremni na sranja. Ali gledajući sranje koje oni mogu da naprave, e to je razlog za strah!". Zašto uvek moram da budem u pravu?

Dok prisutni kod hrama nisu ni slutili šta se dešava moj put do autobuske stanice i dalje iz grada je bio "čupav". A šta sve nisam video? Prizori počinju od kontejnera pobacanim po kolovozu, valjda kao neki znak da je tuda prošla neka "sila". Malo potom kreću razbijeni izlozi, valjda nagoveštaj da su tu već počeli da se zagrevaju. Vrhunac tog dela puta je prizor gde u jednom razbijenom butiku nekolicina isprobava stvari (jedna cura jbt isprobava da li joj je bluza koju je ćapila taman. U BUTIKU!) PA MAMU VAM JEBEM! Gledam i propadam u zemlju, vrti se sve oko mene, pa zar ovakvi bre da govore umesto mene? pa zar da me oni brane i predstavljaju?Vrata Privredne Komora Srbije RAZBIJENA!

Znate onu krivinu kad se spustite niz Kneza Miloša nakon koje treba da se vidi železnička stanica? Kako se vidik širi i na tu ulicu preovladavaju crvene boje od baklji i čega već i buka huligana i ostalih debila. Put blokiran! Vidim tu jednu porodicu koji su se ne znam kako našli na raskrsnici, otac, majka, sin i ćerkica koja ima do 10 godina. Pitam, za drugi put do autobuske stanice a da ne moram da zaobilazim preko hotela Moskva. Kažu to ti je najsigurnije jer ostalo je sve ili pod kontrolom huligana ili policije - naizmenično. U tom trenutku policija kreće juriš na huligane, huligani se trkom povlače i baš u tom trenutku shvatiš - TAMPEDO OD OKO 500 LJUDI JURIŠA NA TEBE! MAMU VAM BRE JEBEM!

Pravac hotel Moskva! EEEEE ali nije ni to lako. Taman dodjosmo do raskrsnice nakon koje sledi lanac zgrada u kome je i navedeni hotel, pogled levo (ipak prelazimo ulicu)- 200 majmuna juriša naviše, pogled desno - 3 kordona one "oklopne policije" juriša naniže! Mi - u sredini! Ne pitajte kako smo sve izbegli, kako smo uspeli da se izvučemo, ipak drago mi je da su svi moji OK! Ne pitajte čega je još bilo. Seo sam u bus i krenuo dalje a scene su me stigle tek kasnije jer u tim trenucima nije bilo vremena za razmišljanje o njima. Sve ono što bih rekao uglavnom je napisano na blogu Koprivnjak. To je razmišljanje kojim se vodim, koje će uvek nailaziti na moju podršku.

Kako već koristim neke prednosti kao autor ovog bloga i kako je ovo poslednju politički tekst, hoću da još nešto naglasim:

ODRIČEM SE cele trenutne garniture političara (iako mi je mrsko da ih tako zovem) počevši od predsednika države,pa preko predsednika vlade, predsednika parlamenta, predsednika naveće političke stranke, presednika stranke bivšeg režima, predsednika stranke finansirane od prodaje droge, predednika  secesionističkih stranaka i svih onih koji im se uvlače u dupe zarad sopstvene koristi a sve preko NAŠIH ledja. Dok se ne pojavi neko razuman, zalagaću se svim silama za poništenje glasačkih listića ma koji izbori bili u pitanju.

IZVINJAVAM SE Beogradjanima, jer sam deo protesta koji je doveo do ovog iako nisam i nikada ne bih učestvovao u takvom vandalizmu. Izvinjavam se pre svega mojim prijateljima iz Beograda koji mene poznaju, koji znaju odakle dolazim, znaju za šta se zalažem a opet neki su idioti sliku o meni uništili svojim divljaštvom. Srbi sa Kosova i Metohije su, verujem, bili kod hrama Svetog Save i nisu imali ulogu u rušenju grada i neredima. Moje lice, lice Kosovaca, Metohijaca pa i lice svih Srba nije predstavljeno pred ambasadom SAD već se ogleda u onoj protestnoj tišini pred hramom Svetog Save, u onoj molitvi za spas ovog naroda, ove zemlje i duša naših. Ja se od svog truda oko Kosova i Metohije ne odričem ali sad znam šta mi je i kako činiti.

Poučen postupkom jednog mog prijatelja, KOMENTARISANJE ovog teksta neću dozvoliti. Mislim da je dosta rečeno, vreme je da svako od nas razmisli i konačno počne donositi prave odluke. Ko zna možda se neki od tih zasebnih puteva i ukrste pa dalje nastavimo zajedno. Trenutno ne želim da me bilo ko predstavlja!

Still pinging! ;)

Čisto da se javim ;) Živ sam, zdrav sam, i dalje vrlo zagrejan za razvoj ove blog lokacije samoooo... nema se vremena. Proteklih dana mi se izdešavalo toliko toga a ipak nisam imao prilike ni vremena da napišem po koji red o svemu tome.

Voleo bih da krenem hronološki i napraviti kratak izveštaj o radu ovog bloga u drugom i trećem mesecu (koji je u toku ali da ne ostavljam to za drugu priliku). Dnevna posećenost je duplirana i pre ovolike pauze u pisanju bila je izuzetno stabilna što je u moj život unosilo mnogo radosti :)

Ne želim da se bavim brojkama ali tekst o hostingu pri prelasku u samostalne blogere mi je doneo 400 posetilaca u 4 dana (govorim o unique brojkama po GoogleAnalytics-u). Na stranu brojke, tim tekstom sam i lično vrlo zadovoljan a da ne pominjem to što se link ka tekstu našao na Blogistici kao i na blogu Dragana Varagića. Ukratko, postajem jedan od uticajnijih blogera u regionu :D (ovo sam morao da napišem zbog dugogodišnjih čitalaca i poznavalaca kojima prosto nedostaje taj moj narcisoizam :D ).

Kad već govorimo o linkovima, nabasao sam i na blog koji u blogroll-u ima adresu ka ovoj lokaciji :) To je toliko fantastična stvar zato što se ne radi o nekom meni izuezno bliskom prijatelju koji je to učinio iz neke "finoće". Radi se o Stefanu Petroviću koji je na moju zahvalnicu odgovorio da on redovno posećuje moj blog. Na tome sam mu veoma zahvalan, kao i svakom od vas koji čitate i ovaj red ;)

Posetioci... Oni su praktično najbolji deo blogovanja. Napisati nešto - fenomenalna je stvar i osećaj nakon toga je teško opisiv rečima, ali znati da neko to zaista čita po izboru... ufff, nenadmašivo. Kad smo kod toga, u pomenutom tekstu i hostingu, komentarisanje je započeo Dudarim, čovek čiji blog zaista zaslužuje posetu u nenormalnim količinama ;) Potom su usledili komentari DedaBor-a i Eniac-a. Kažem ja, postajem jedan od uticajnijih ;)

Da cela stvar bude još sladja, i da ne ispadne kako se sve vrti oko jednog teksta, pobrinuo se ETarget. Par dana nakon teksta o njihovom poslovanju u Srbiji i popustu koji nude, na mail mi je stigla zahvalnica zbog tog blog unosa. Kažu, dosta im znači sada kad su na početku poslovanja u našoj zemlji. Ja im i ovom prilikom želim puno sreće a svima ostalima preporučujem da se ugledaju na njih, bar što se tiče odnosa prema javnosti i klijentima. 

Jagoda na onom šlagu od kolača su i dalje posetioci ;) Prošlog meseca sam dobio prvi mail od jednog čitalaca, da budem precizniji čitateljke pa me je i taj gest vrlo obradovao. I ovom prilikom se zahvaljujem MMMili i preporučujem još da posetite i njen blog s dušom.

I uglavnom je to - to, za sad. Nekoliko tekstova je u pripremi pa ne znam da li da ovde napišem neku najavu. Vršio sam jedan mali eksperiment na jednoj socijalnoj mreži, ako stignem vrlo brzo bi trebao biti gotov i tekst u kome je Blogowski glavni akter  i još nekoliko tema koje će nadam se biti zanimljive ljudima ;)

Pozdrav, Slavko ;)

p.s. downside moje popularnosti (molim da mi ne zamerite ovaj egoizam) je taj sto su me botovi konacno pronasli (mislim na one lose) pa cu morati da iskodiram neku jednostavnu zastitu od te gamadi ;) Do tad, sve komentare pre objavljivanja moram da odobrim lično ja ;) (do sad nisam imao puno posla ;D ) 

Janko Tipsarević - narodni heroj!

Drama u Melburnu! Najuzbudljiviji meč ovogodišnjeg Australian Opena (iako do finala ima još da se igra) desio se jutros (po našem vremenu, večeras po njihovom :D) i trajao je 4 sata i 28 minuta. Janko Tipsarević protiv Rogera Federera! Rezultatski gledano - izgubili smo ali se ne slažem sa komentatorima meča da se samo pobednici pamte.

Centralna dvorana puna, vlažnost vazduha povećana jer napolju pada kiša, uslovi za igru prijatniji od prošlogodišnjih, naizgled lak posao za svetski reket #1.

Već od prvog seta bilo je jasno da ovo neće biti odradjeno rutinski. Sjajna igra na obe strane, puno lepih poteza i povoda za uzbudjenje gledalaca. Janko je do poslednjeg momenta ostao kompletno "u igri", nije gubio fokus, nije bilo prevelikih oscilacija, nije se nervirao, top forma... Sjajan meč! Da budem iskren, tek sam u petom setu poverovao da nekim slučajem Janko može da pobedi, ali isto tako ta pobeda i nije najbitnija kada se u obzir uzme količina hrabrosti potrebna da se stane pred najboljeg na svetu i kaže "Ja sam te dostojan!". Jedino na Federerove servise nije bilo adekvatnog odgovora. Na kraju, taj segment mu je i doneo pobedu (odnos u asevima je mislim bio 34 - 14 u korist Federera). Biće prilike!

U istom terminu (uz znatno kraći meč), Novak Djoković je savladao Amerikanca Sam Querrey-a po sistemu "držim čas". Mislim da je to i bilo dobro jer će verovatno u 4. krugu naići na Lleytona Hewitt-a (ako ne bude bilo iznenadjenja u meču sa Marcos Baghdatis-om). Ana Ivanović je takodje prošla u 4. rundu takmičenja, kao i Jelena Janković nakon jučerašnje pobede. To nas dovodi do činjenice da u 4. kolu Australian Opena imamo 3 takmičara koji za sada ne prave prevelike greške i ne troše energiju u nižim krugovima takmičenja. Najbitniji i znatno teži mečevi tek dolaze. Bilo bi lepo imati srpsko finale u ženskoj konkurenciji kao i prvo mesto u muškoj. To su zaslužili igrači isto koliko i gledaoci, bez obzira da li skaču i skandiraju na tribinama u Melburnu ili pak u dnevnoj sobi na totalno drugom kraju sveta.

Lep početak dana... Stay tuned! 

Izborna tišina

Preostalo je još oko 6 sati do perioda koji svi gradjani ove zemlje obožavaju kad je reč o predizbornim kampanjama - PREDIZBORNA TIŠINA. Kao što negde rekoh, ove godine kampanje i nisu bile tako loše, trajale su kraće nego inače ... Da li su i manje nervirale?

Spotovi, konferencije, slogani, obećanja, napadi, odbrane, ubedjivanja... Svi oni misle na nas! Mislili ste da su reklame za onaj deterdžent što "pere belije čak i u hladnoj vodi" iritantne, nije vam bio simpatičan "gospodin Petrović" koji na tečnom nemačkom jeziku predstavlja tečnost za pranje podova?

Priznajte, shvatili ste da te "sitnice" mogu da budu i fin "intermezzo" kada izmedju, pre i posle njih "ugurate" spotove za svaku političku stranku koja je do sada registrovana u ovoj zemlji. I znam, naći će se neko ko će reći kako su kampanje bitne da se gradjani upoznaju sa programom, da gradjani pravilno mogu da odluče ko će ih voditi do narednih izbora... Da gradjani moraju da razmisle pre odluke, slažem se, ali da se u kampanjama iznose relevantne stvari - nikako.

Da li mi neko može navesti razliku izmedju kampanja od prošle godine (parlamentarni izbori), kampanja od ove godine (predsednički) i onih ranijih? Napamet sam naučio govore, tačno znam kad će "čičica iz trećeg reda levo" da dobaci neku dosetku uz poklič "bravo, uraaaa!!!"... Damn, čak znam i čoveka koji "me je pogurao da upalim auto"... Ali za koga glasati?

Za koga glasati?

Kao i svake prethodne, i ove godine će najviše biti onih koji na izbore neće izaći. Stav "ja nisam kriv, nisam ih ja birao" koji uglavnom stoji iza glavobolja, mrzovolje pa čak i kiše koja će na dan izbora da pada i time spreči milione da dodju do glasačke kutije - GLUP JE!

"Nema za koga da se glasa"

Kako nema, pa devetoro ih je na listiću! Svi su oni isti? Ljudi poništite svoj listić ali izadjite na izbore! Sećam se rečenice koju je moja drugarica rekla nakon jednog od izbora - "Zaokružila sam po sistemu "SVI SU DOBRI"". Imam nekako utisak da je narod zaboravio na tu opciju. Zato se poništeni listići uglavnom nalaze u procentima ravnim statistističkoj grešci. Pripisuju se onima koji nisu umeli da pravilno zaokruže kandidata, drugim rečima - NEPISMENIMA a ne NEZADOVOLJNIMA. Oni koji se čak i sećaju opcije "poništi listić" veruju u jednu zabludu.

Bojkot je isto što i poništen listić (samo se ne gubi vreme u zaokruživanju)! ZABLUDA!

Procentualno gledano na izbore izadje oko 40%. Od tih 40%, 45% će otići na jednog a oko 40% na drugog kandidata (oni idu u drugi krug), 13% će se raspodeliti na ostale kandidate a 2% će iznositi broj poništenih listića i prostor za grešku... hmmm... Od 60% onih koji su ostali kod kuće bar je trećina (20%) ostala zbog "nemam za koga da glasam" politike.  Šta ako tih 20% nezadovoljnih izadje na izbore?

Izlaznost je automatski 60% samo što raspodela glasačkih listića sad izgleda ovako: 33% prvi kandidat, 31% drugi kandidat (oni idu u drugi krug), 30% neispravnih listića nezadovoljnih gradjana. Vidite, vrlo lako se od "nepismenog" prelazi u "nezadovoljnog" gradjanina a o tome samo vi odlučujete. Možda će nakon toga malo bolje razmisliti šta rade tokom mandata. Možda će u drugom krugu drugačije orjentisati kampanju (mada ne verujem). Možda je u nekom od timova i onih koji pokušavaju da nas pridobiju subliminarnim porukama ali od ovolikog"čekićanja" stvarno gubim osećaj za te suptilne tehnike. Ovo se više svodi na ono "Laž ponovljena dovoljan broj puta, postaje istina" a mene plaši broj onih koji su u tu "istinu" spremni da veruju.

Kako god, ima još 6 sati do perioda koji prosečan gradjanin u Srbiji obožava kad je reč o političkim kampanjama - IZBORNA TIŠINA. Ahhhh, čak i zvuči tako dobro, mirno, spokojno... Ja rekoh da sad iskoristim priliku kako je kasnije ne bih narušavao... Izadjite na izbore!