IT kutak - IT ćoše jednog informatičara

U jednoj od prethodnih tema dotakao sam "Velikog Brata" pišuć‡i o novim dokumentima za gradjane Srbije, tj. o dokumentarcu koji je tu temu "obradio". I tada sam naglasio da je pomenuti dokumentarac jako loš primer širenja svesti o problemu privatnosti gradjana pa sada pokušavam da o tome govorim na pravi način.

Celu priču oko vrednosti informacija počeo sam tekstom o digitalnom potpisu kao sliku onoga što nas očekuje u narednom periodu. Da priča ne bi bila skroz sjajna potrudio sam se da ukažem pišuć‡i o vrednosti informacije u tekstu o social engineeringu. Sada sve to nastavljam...

Ovih dana, najveć‡a buka se stvorila pominjanjem "tamo nekih" biometrijskih čipova i stvaranjem centralizovane baze podataka o svakome od nas. I dok šire mase o tome brinu, nekako na mala vrata prolazi činjenica da baze podataka već‡ postoje, mi smo već‡ uveliko prać‡eni...

Mobilni telefon

 Počeć‡emo od same kupovine SIM kartice. Da bi ste to uradili sada Vam traže sve lične podatke a nije vam dozvoljeno da recimo otvarate novi postpaid nalog ukoliko imate zaduženja kod nekog od operatera (čak i konkurentnog). To znači da već‡ postoji odredjena vrsta provere. ćŒak i da pripaid karticu kupite na trafici bez odavanja ijednog podatka o sebi vi ste prać‡eni jer je to način funkcionisanja GSM tehnologije. 

Da pojasnim. Mnogi veruju da ukoliko kupe novu SIM karticu time dobijaju anonimnost. WRONG! Da bi razgovor mobilnim telefonom bio moguć‡, sam uredjaj sa predajnikom komunicira na dve frekvencije. Jedna služi za prenos govora a druga za komunikaciju samog uredjaja sa predajnikom. Na toj drugoj frekvencij, mobilni telefon neprekidno šalje podatke kao što su unverzalni broj uredjaja i broj SIM kartice (da ne ulazim previše u "sitna crevca"). ćŒak i kada iz uredjaja izvadite karticu, telefon nastavlja da komunicira sa predajnikom. Ne verujete? Izvadite karticu i okrenite broj 112 (medjunarodni kod za hitne slučajeve). To znači da kada unesete novu SIM karticu, ona samo predstavlja novi podatak a uz pomoć‡ vrlo jednostavne skripte moguć‡e je kreirati profile korisnika (što se i radi a jedna od primena je blokiranje mobilnog telefona u mreži kada je ukraden korisniku). Još jedna od funkcija te "druge frekvencije" jeste da u svakom trenutku predajnicima govori gde se telefon nalazi (bukvalno) i da u skladu sa tim zna koji od obližnjig pristupnih tačaka da koristi. p.s. Obavezno pogledajte OVO!

Fiksni telefon 

Ovo je lako :) Banalan primer: Ako neko poseduje dva telefonska broja i za jedan od njih ne izmiri račun u predvidjenom roku, oba priključka se isključuju dok svi računi ne budu izmireni :) Postoje i opcije (u inostranstvu a verujem uskoro i kod nas) da se isto učini i ako ne platite struju, grejanje, komunalije. Kažem, sve su to banalni primeri ali jasno ukazuju na postojanje baza podataka u kojima postoji poseban prostor samo za vas :) 

Kamere

 Predmet koji meni nekako najviše smeta, skoro nikad ne ispadnem dobro na slici :) Šalu na stranu, marketi, banke, menjačnice, redovi, hladovi, balkoni, ulice, semafori, raskrsnice, rampe... SVE JE POKRIVENO! I čudno je kako već‡ina sve prihvata uz "ma nek me snimaju ako hoć‡e", ili brzo nadju opravdanje za neophodnost snimanja. I slažem se, zamislite banku bez video nadzora. Ali mene ne brine sam snimak kao skup slika. Ja već‡ neko vreme razmišljam o softveru koji može stojati iza svega poput onog fensi prepoznavanja lica, vidjate ga non-stop u filmovima i serijama kad se lice sa snimka izdvoji i upari sa nekim iz baze podataka. E tu smo, opet baze podataka. Na jednoj prezentaciji sam video kako takav softver funkcioniše a radilo se o studentskom projektu. ćŒak i u profesionalnom svetu još uvek postoje neke poteškoć‡e sa celom ovom naukom ali se prilično brzo prevazilaze. Neć‡u sad da pominjem CCTV sistem u Londonu jer se nadam da neć‡emo dotle stić‡i ali... ćŒinjenica je da smo konstantno snimani. Varijacija na temu bi moglo biti "prepoznavanje tablica" na naplatnim rampama, tako da bi se svakako znalo u kom se delu zemlje nalazite - ili u kom se delu zemlje nalazi vaš auto :)

Platne kartice 

Još jedna od "lakših" stvari. Do pre samo nekoliko godina već‡ina se užasavala pri pomisli na  "plastiku" i nisu mogli da zamisle život bez čekova. To je bilo kratkog veka jer se pokazalo da su stanovnici naše zemlje izuzetno prilagodljivi kad se radi o načinima i kombinacijama uplate. Kako ste prać‡eni? A kako niste? Počnimo od onog jednostavnog "mini-izveštaja" koji dobijete prilikom svake uplate ili podizanja novca. Na njemu se nalazi informacija o tome gde ste i tačno kada izvršili transakciju. Druga stvar, ako ikad poželite da podignete kredit, računajte da ć‡e banka izvršiti kompletnu proveru vaših (platnih) navika što opet implicira da postoje baze podataka u kojima postoji prostor sa vašim imenom. Ukoliko imate zaduženje kod neke druge banke (makar ono bilo i onih 250 dinara za održavanje računa) ne računajte na kredit :)

Sve gore navedeno jesu neki od banalnijih primera i već‡inu (možda i sve) ste znali  ali moja poenta jeste upravo ta. Velika se prašina diže oko novih ličnih karata i te "centralizovane baze podataka" a zanemaruje se podatak da smo mi već‡ ubeleženi u veliki broj "decentralizovanih" :) Trudio sam se takodje da tekst ne dobije onaj prizvuk "teorije zavere" i da bude što je realniji moguć‡. 

Zaključak: Prać‡eni smo! A to ne mora automatski da bude loša stvar. Sve zavisi od toga kako mi igramo naše poteze. Neki smatraju da je pravi način "samoizolacija" i pribegavanje metodama iz 15. veka (i ranije). Ja mislim da je to ne samo glupo već‡ i vrlo neefikasno. Takodje, na gore navedene primere može se dodati još jako duuuuuga lista stavki pa je cilj ovog teksta da i sami malo razmislite o njima. U narednom periodu usledić‡e još jedan tekst o tome kako treba "igrati naše poteze" a do tada bi mogli da pogledate dva kratka dokumentarca: prvi je o Trusted Computing-u (moj omiljeni) a drugi je o Big Brother State-u .

Zadatak za vas: Da ste vi Veliki Brat, na koje bi sve načine kontrolisali vaše "podanike"?

Koliko ste puta u poslednjih nekoliko godina slušali o pirateriji i sajber kriminalu u Srbiji? Da vas podsetim, uglavnom se govorilo o nekim procentima tipa "sada imamo više piraterije od Bugarske" ili se govori o uličnim prodavcima diskova ili o "dečjoj pornografiji"
... Bilo je tu i nekih priča što su prolazile skoro nezapaženo a govorile su o zakonskim regulativama, tužilaštvu, sudstvu i policiji... Gde smo sada?

Ne znam da li ste primetili ali meni je danas pažnju privukla jedna vest. Radi se o "prekidu lanca" piraterije u Kraljevu gde su uhapšene dve osobe za nezakonito rasturanje utorskih dela (naravno tudjih). Šta je tu novo?

Po prvi put je akcija bila usmerena na (po mom mišljenju) pravi cilj. Ovog puta nisu hapšeni ulični prodavci i ispitivani gde se nalaze skladišta diskova njihovih dobavljača (a dešavalo se i to) već‡ su pokucali na vrata administratora FTP servera i mreže na kojoj je smeštena ogromna količina podataka. O čemu se ovde zapravo radi? 

Mnogi su do sada čuli za Branka Stamenković‡a koji je (koliko se seć‡am)  krajem 2003. vodio prvi postupak iz oblasti sajber kriminala. Tada zakona nije bilo pa se išlo na princip "precedentnog prava". Zbog ovog postupka a i mnogobrojnijih izjava i objava rata hakerima (uglavnom copy/paste poslat raznim medijima u različito vreme) bio je nazivan "sajber šerifom". I da budem iskren, kada sam ga te 2003. godine slušao na predavanju u Nišu (amfiteatar u Banovini) nije delovao naročito ubedljivo i stručno. Ali...

Novi šerif je u gradu! 

And guess what, šerif je žensko! Gospodo predstavljam vam gospodju Lidiju Komlen Nikolić‡, Prvog specijalnog tužioca za visokotehnološki kriminal. Gospodja Nikolić‡ je u proteklih dve godine ulagala velike napore da oformi specijalni tužilaštvo za ovu oblast. Pored toga, na nju je pao teret kreiranje posebne jedinice policije koja bi se ovim bavila. Ne direktno ali je njen trud evidentan pa se može primetiti fina koordinacija izmedju sudstva, tužilaštva i policije.

Današnju vest, sa početka ovog teksta, smatram premijerom ovog "sistema". Za početak je bio potreban zicer koji bi javnosti bio dovoljno jasan a ovom pravnom mehanizmu pružio odredjenu dozu sigurnosti. Izmedju redova treba pročitati: "Stigli smo! Nismo više za potcenjivanje, čuvajte se!"

Posebna jedinica policije nije formirana pa se sada nekako koordiniše sa odeljenjem za borbu protiv organizovanog kriminala. Jedinica koja ć‡e biti formirana bić‡e nalik britanskoj nacionalnoj hi-tech jedinici koja je kasnije postala odeljenje pri SOCA-i (zvanični sajt). Očigledno se pridržavaju njihovog priručnika za forenzičke metode.

Šta dalje?

 Što se tiče čuvara zakona, rekao bih da sadašnji šerif poseduje nešto više znanja od prethodnog. I dalje mogu da se čuju klišei o virusima, hakerima i td. ali sada je taj mehanizam mnogo ozbiljniji nego pre par godina. Ima još puno tu da se radi ali, hej, ova igra je kod nas tek počela.

Šta je sa "negativcima"? Kod nas do sada nije postojao apsolutno nikakav vid "organizacije" po ovom pitanju. Sve se svodilo na gerilu "skini s neta, nareži i prodaj na ulici". Jedino je kod kreditnih kartica stvar ozbiljnija. Današnji potez i hapšenje ova dva čoveka predstavlja prvi udarac na neku vrstu "organizacije". Oni su imali čitavu mrežu i prodavali tudja autorska dela. To je morate priznati na višem nivou od kartonske kutije na ulici.

Ali ni to nije dovoljno. Usledić‡e usavršavanje na obe strane. Specijalno tužilaštvo i policija ć‡e dobiti više IT forenzičara, iz godine u godinu ć‡e oni postajati stručniji. Za dve godine možemo očekivati možda prvu pravu jedinicu za ovo polje delovanja. "Negativci" ć‡e proć‡i kroz sito i rešeto, neć‡e moć‡i svako da se naziva "hakerom". Postoji odredjen "krem" ovih ljudi koji ć‡e shvatiti o čemu govorim, pribeć‡i ć‡e intenzivnijem učenju, čitanju i eksperimentisanju sa stvarima koje im do sada nisu bile potrebne.

Uz tekst vam preporučujem prvi serijal serije "The Scene" i pesmu "Maylynne - Catch me". Napominjem, pod CC licencom su pa ovo nije piraterija (čisto da mi ne pokucate na vrata i odnesete komp).

Poštovani čitaoci, ITkutak nastavlja predstavljanje blogera i ovom prilikom vam govori o Milanu Milošević‡u. Siguran sam da je mnogima već‡ poznat i verovatno su nailazili na njegove radove ali da ipak napravim mali presek. Unapred govorim, ovde neć‡e biti rečeno sve o njemu - za to nismo otkupili prava. Pa da počnemo :)

 Milana sam najpre upoznao kao administratora jednog foruma. Bio mi je predstavljen kao neko ko poseduje veliko znanje, kao čovek koga bi trebalo imati u timu. Kao takvog ga i ja vama predstavljam. Milan je jedinica za kompetentnost na polju fizike i astronomije, ćŒovekKogaSeTrebaKloniti za samoprozvane astrologe, razumna osoba, profesionalac u svemu što radi...

Da nije njega, akademska mreža bi bila u kolapsu, prevaranti bi bez problema širili svoje laži a mnogi "projekti" bi sada bili deo zaborava (što ima i pozitivne i negativne strane). Ovih dana ima dilemu da li da u hederu svog bloga stoji "O životu, univerzumu i ostalom" ili "O životu, kompjuterima i ostalom" a uskoro očekujemo ishod.. jedan je od blogera koji 100% "operiše" na GNU/Linux-u što mu pristaje uz "open mind" i onaj "geek" deo ličnosti. 

U nastavku sledi mini-intervju i ovom prilikom se zahvaljujem Milanu što je odvojio par dana da odgovori na pitanja :)

 1. Šta ć‡eš biti kad porasteš?

    Cccc, pa gde vise da rastem? Zar ovih 197 cm nije dovoljno? :)

 2. Otkud dilema "univerzum ili kompjuteri"?

    Ne mogu da se setim svih detalja, ali dilema je prilicno stara. Potice negde iz 2000 godine, kada sam upisivao fakultet. Lupam ja tako glavu sta da upisem, elektroniku ili astronomiju. Ali nikako da se oduclim - astronomija u BG, a elektronika tu, ali bas mi se i nije nesto svidjala. Da idem na elektroniku u Beograd ili Novi Sad - ne ide, preskupo. Tako krenema ja na se prijavim na fax, izadjem iz stana stignem do kraja ulice i postavim sebi cuveno pitanje - levo ili desno; levo je bio PMF i "univerzum" a desno - elektronski i "kompjuteri". Mislim da je to bio prvi i poslednji put da sam izabrao "levo". I eto, rodi se vanbracno dete elektronike i astronomije, odoh ja na fiziku :) Lokika je bila, ajde da zavrsim fiziku, u medjuvremenu mogu da petljam sa astronomijom i kompjuterima, zavrsim fax a posle toga smisljam sta i gde dalje. I onako su obe stvari nastale iz fizike tako da je to i bio neki logicni tok dogadjaja.
Napusti mene ta dilema na par godina, ali vrati se ponovo tamo negde 2004 godine, prvo malo ali poslednjih godinu/godinu i nesto sve vise i vise. Astronomija je tu, fizika malo zaostaje ali trebalo je nadoknaditi.
Sada je ta dilema opet dostigla maximum, na koju ce stranu ne znam, ali pregovori o kolaiciji su u toku. Ako sve ide po planu, koalicija ce biti sklopljena verovatno u septembru :)
U svakom slucaju to i nije velika dilema, tj. dileme gotovo i da nema - te dve stvari je nemoguce odvojiti: kompjuteri ne postoje bez univerzuma a univerzum ne mozemo da istrazujemo bez kompjutera.

3. Otkud toliko interesovanje za astronomiju?

    Hteo sam ja prvo da budem istoricar, ali kad sam shvatio da jedino u astronomiji imam LIVE prenos iz istorije, opredelih se za astronomiju :) Ajde sada ozbiljno...
To traje od kad znam za sebe, uvek sam previse cesto pitao "kako, odakle i zasto" a ta pitanja mogu da idu daleko u proslost, sve do samog nastanka svemira. E to je ono sto hocu da razumem :) Avgust mesec 1999 godine odigrao je presudnu ulogu. Ono cuveno pomracenje Sunca od koga u podrume pobegose jedino hrabri Srbi. Ni NATO avioni neuplasise nas narod kao to opasno Sunce koje je stalno iznad nas. Poces tada da vodim rasprave oko cuvene narodne "ko se sunca krije, bolje da ga nije" i nastavih tim putem - sa jedne strane nastavio sam traganje za odgovorima na ona tri pitanja (jos nisam stigao do 42, ali tu sam, sada sam negde kod 42,000000000000nesto :) ) a sa druge - stalne rasprave sa onima koji zaglupljuju narod, ili supored drugih vec poglupaveli (sa onima koji su takvi po prirodi, ne vredi se raspravljati)
I da, ne interesuje mene uopste astronomija; ono sto me interesuje zove se astrofizika :D

4. A za astrologiju?

    Ah, de me nadje! Odakle ti to da me interesuje astrologija? Znas, nezgodno je kad kazes da si astronom a ljudi te pitaju da im napravis horoskop. To je isto kao kada bi nekom lekaru rekao da je vracara ili pravniku da je inkvizitor. To sto nazivas "interesovanje za astrologiju" nije nista drugo nego "isterivanje djavola" iz naroda i, sto neki vole da kazu, moj doprinos borbi protiv terorizma (kulturnog), korupcije i kriminala.

5. Imaš 30 sekundi da kažeš šta god želiš bez ikakve cenzure:

    30 sekundi, samo ????????? Ajde bre dodjite na moj blog, ovde je mnogo dosadno. Pogledajte koliki post a u njemu nista pametno :D

Ako imate nešto da dodate, pitate, komentarišete - samo izvolite :) 

Oko godinu dana, kao bloger, ja kao jednu od prednosti blogovanja navodim i "neograničenost teksta". Naime, (moja) teorija kaže da čitava dimenzija leži u onim plavim podvučenim rečima koje uglavnom nazivamo web-adresom ili jednostavno URL (Uniform Resource Locator).

 Jedan tekst na blogu se može ali i ne mora završiti na tom istom mestu. Da bi priča postala dublja potrebno je u Vaš tekst dodati samo jedan link koji ć‡e voditi ka drugom tekstu koji Vas je inspirisao, koji kritikujete ili jednostavno preporučujete.

Koliko ć‡e Vaš tekst zaista biti "neograničen" subjektivna je stvar i uglavnom zavisi od volje čitaoca jer  na adresi koju ste naveli nalazić‡e se tekst u kome ć‡e verovatno postojati bar jedan link koji ć‡e opet voditi dalje i tako svaki put dodavati još jedan deo na celu slagalicu.

Zato sam u jednom od prethodnih tekstova pomenuo koncept "širenja blogrolla putem blog postova". ćŒesto su reči koje bi želeli da napišete - već‡ napisane. Jednostavnim linkovanjem sebi štedite trud a sa druge strane odajete priznanje onom koji je te reči sročio ili objavio.

"Elektronski logor" je dokumentarac produkcijske kuć‡e "Ostrvo" koji za temu ima... Pa nisam baš siguran šta je tačno tema.

Sa jedne strane to je priča o novim dokumentima (lične karte i pasoši) koji u sebi sadrže biometrijski čip. Napravljen je osvrt iz ugla ugrožavanja privatnosti lica koje poseduje takav dokument.

Sa druge strane to je priča iz Biblije o "žigu Zveri" (naravno misli se na biometrijske čipove) i kazni za one koji taj žig prihvate. U nastavku sledi moje reagovanje na dokumentarac!

"I učini da svi, mali i veliki, bogati i siromašni, slobodni i robovi načine sebi žig na svojoj desnoj ruci ili na svom čelu. I da niko ne može ni kupiti ni prodati sem onoga ko ima žim, ime zveri ili broj njena imena. Ovde je mudrost. Ko ima um neka izračuna broj zveri; jer je čovekov broj. A njen je broj šesto šezdeset i šest."  (Otkrovenje Sv. Jovana 13:16 -  13:18)

Ovaj uvod, čitan dubokim glasom uz pozadinsku muziku (modifikovana "Oda radosti") predstavlja istovremeno i razradu i zaključak celog dokumentarca. Da na početku odmah kažem - ovaj dokumentarac u sebi ne sadrži ni približno dovoljan broj činjenica, pun je kontradiktornosti i priča o "teoriji zavere". Da naglasim, priča o privatnosti korisnika je ozbiljna ali način na koji je ovde predstavljena je jako neozbiljan i više nalikuje nekoj parodiji. Ali hajde da sve sagledamo "tačku po tačku":

Lične karte kao znak nepoverenja države prema gradjanima!

Arhidjakon Radoš Mladenović‡ , upravnik duhovnoh centra Sv. Nikolaja Žičkog, govori o ličnim kartama kao znaku nepoverenja države prema gradjanima. On tvrdi da razlog za ovaj dokument "nije opšta bezbednost jer najuredjenije zemlje sveta nemaju lične karte a kod nas je ona uvedena 1942. godine kada su Nemci hteli da gradjane stave pod kontrolu".

I pitam ja vas, ima li ovo nekog smisla? Prvo, koje to najuredjenije zemlje sveta nemaju lične karte? Kolega koji mi je preporučio dokumentarac naveo je primer Amerike, Britanije i td. U tim zemljama se identifikacija vrši preko vozačke dozvole i sličnih dokumenata. Nije bitno kako se dokument zove, bitno je da svi oni imaju istu svrhu. Ali i da gore navedenu tvrdnju uzmemo zdravo za gotovo, postavlja se pitanje: Da li su te zemlje pravi primer za zaštitu privatnosti gradjana?

Na ovo pitanjepraktično odgovara politikolog Aleksandar Pavić‡, koji navodi činjenicu da je prosečni stanovnik Londona fotografisan preko 300 puta dnevno (preko sistema kamera - CCTV). I to je jedna od dve stvari u celom dokumentarcu koja ima pravi pristup. On isto govori o faktorima koji bi mogli ubrzati proces zanemarivanja lične privatnosti i navodi primere poput "Patriot Act-a" u Americi nakon 11. Septembra. Gospodin Pavić‡ je i suosnivač udruženja gradjana "Za život bez žiga".

Oprema: proizvodnja, nabavka, korišć‡enje...

Ovo je najzabavniji deo jer uključuje sve tajne organizacije iz svih teorija zavere. Kako narator kaže, oprema je napravljena u inostranstvu pa samim tim je i pod nekom inostranom kontrolom. Nju ć‡e koristiti državni organi i institucije i samo oni ć‡e moć‡i da očitavaju a gradjani neć‡e imati saznanja kada se i koji podaci beleže o njima i smeštaju na njihov čip (iako se sve to zakonom propisuje).

Demanti ovoga ubrzo stiže pominjanjem dostupnosti podataka kriminalcima, neprijateljima, zlonamernim hakerima (ufff, bad boys, bad boys). Pa čekajte... kako god okrenete, niste u pravu. Ili ć‡e podatke moć‡i da čita samo "država" ili ć‡emo moć‡i svi jer kad mogu zlonamerni hakeri, mogu i dobronamerni (kojih je btw mnogo više) a samim tim i mnoga udruženja koja propagiraju zaštitu privatnosti i za to se bore pravnim sredstvima.

U stvari, temelj cele ove priče predstavlja centralizovana baza podataka. To je baza podataka u kojoj ć‡e svako od nas imati "dosije" a koji ć‡e se dopunjivati kad god vas i gde god vas neko identifikuje. Da stvar bude pogodnija za zaveru, centralizovana baza podataka je superkompjuter pod nazivom "Zver". I dok se ljudi pitaju da li je on smešten u Švajcarskoj ili Belgiji, lako je dokazati da je sve samo fikcija stara preko 30 godina.

Druga smislena stvar koju sam čuo u dokumentarcu dolazi od djakona Olivera Subotić‡a, teologa i informatičara, koji je istovremeno i jedina osoba koja se pojavljuje a u potpisu ima nešto što je makar teorijski vezano za tematiku. On je naveo primer studija raznih kanadskih organizacija (nije naveo koje su to razne kanadske organizacije) i mnogih stručnjaka iz oblasti informatike (nije čitao imena) o centralizovanom sistemu kakav bi se trebao primeniti u Srbiji, i "podvukao" njihov zaključak da je "sistem totalitaran". Tu nemam šta da dodam, to je tačno. Verovali ili ne, čoveku koji jedini ima veze sa tematikom dokumentarca, dali su samo te dve rečenice (celih 30 sekundi emitovanja). Preporučujem zato njegovu knjigu "Biometrijski sistemi identifikacije", nisam je pročitao ali kako kažu - ova knjiga zauzima kritički stav - pa tu mora imati nekih relevantnijih podataka (bar se nadam).

Strani centri moć‡i! 

Hit milenijuma mogao bi biti nastup Vlastimira Djordjević‡a, potpresednika Advokatkske komore Srbije, koji kaže da je "nabavka preme dirigovana od stranih centara moć‡i!"  

Narator u raznim delovima dokumentarca navodi razne teorije poput: "oprema omoguć‡ava kontrolisanje misli i postupaka svakog stanovnika" , "korišć‡enje ove opreme podržavaju masoni", "sve kontroliše tajna super-vlada iza koje stoji medjunarodni cionizam".

Kada se na kraju sve skupi na jedno mesto, vidi se da ovo nema nikakve veze sa privatnošć‡u korisnika, nema veze sa tehnologijom, tehnikom... Izmedju redova, na videlo izbija teorija o "uroti protiv Pravoslavlja", o gubljenju duhovnosti i udaljavanju od vere. Gledaocu se od starta ispira mozak na isti način kao što govore da ć‡e drugi činiti. Ne nude mu se činjenice, argumenti već‡ priče koje bi bile prikladnije za neku službu u crkvi. Vrhunac predstavlja izjava Sladjana Mihaljević‡a, pravoslavnog publiciste da "ne smemo eksperimentisati već‡ raditi samo ono što je dobro za nas". Pitanje: Kako znati šta je dobro bez eksperimentisanja i istraživanja? Ko je kompetentan da kaže šta je dobro a šta ne?

Može se još puno toga čuti u ovom dokumentarcu, ako ne odustanete od gledanja u prva dva minuta (što stručni ljudi obično urade). Ja sam želeo da skrenem pažnju na ovo iz dva razloga:

- Priča o privatnosti gradjana je ozbiljna stvar. Njoj treba pristupiti ozbiljno, argumentovano i stručno. To ć‡u pokušati ja u dve teme (jedna o prać‡enju, druga o zaštiti od prać‡enja)

- Ovakav način koji je korišć‡en u dokumentarcu je primer za katastrofalno loše vodjenje diskusije o tematici.

Kraj!