IT kutak - IT ćoše jednog informatičara

Sigurno ste već čuli za Internet of Things, ili ste bar ispratili vesti o raznim stvarčicama koje su do juče bile obične, a već danas se mogu povezati na mrežu i komunicirati sa korisnikom (ali i drugim uređajima). Iako se priča o IoT segmentu svakoga dana sve više zahuktava, svi se slažu oko jedne stvari: Još uvek smo na početku!

Na ovogodišnjoj Coding Serbia konferenciji, nekoliko predavanja je ukazalo na različite aspekte koji prate IoT tematiku. Ta predavanja zajedno daju jednu finu celinu.

Koliko je velika ta stvar sa tim stvarčicama?

Ako se osvrnemo na jedan deo predavanja koje je održao Dejan Dimić, jasno je da će narednih 10 godina u Internet of Things sektoru biti vrlo dinamično. Po nekim istraživanjima, već sada 55% mobile developera ima priliku da radi na projektima koji se u određenoj meri tiču nekih od IoT komponenata.

Do 2025 godine će biti 50 milijardi konektovanih uređaja (trenutno 25 milijardi), što jasno ukazuje na to otkud procenjena vrednost tržišta na 11 biliona dolara (eng: 11 trillion). Drugi predavač, Benjamin Cabe, izneo je predviđanja da će u narednih 5 godina potreba za IoT developerima narasti za 5 puta. Nakon ovih podataka, priča da smo trenutno na samom početku IoT ere dodatno dobija smisao.

Kao i na svakom početku, i sada se neke "boljke" moraju uzeti u obzir kada planirate realizaciju svoje ideje. Trenutno najuočljivija "boljka" je visok stepen fragmentacije, tj. veliki broj proizvođača, platformi i protokola koji često nisu međusobno kompatibilni pa ukoliko na početku pogrešite u planovima, možete naići na komplikacije. Standardizacija će biti jedna od većih tema u narednom periodu. Takođe, bezbednost podataka je opšta tema koja se preliva i na ovaj segment, najviše u oblastima koji se direktno tiču privatnosti korisnika.

Platforme i alati

Svoj izbor, iz tog širokog dijapazona platformi i alata, posetiocima je želeo da predstavi Benjamin Cabe. Kada je reč o izboru hardvera sa kojim treba početi, Benjamin na svom blogu predlaže 3 platforme o kojima treba razmisliti. Pošto Benjamin Cabe dolazi iz Eclipse fondacije, nije teško pretpostaviti da su sva predložena softverska rešenja i alati bili zasnovani na Java programskom jeziku.

Imajući u vidu rasprostranjenost Jave i konstantan trud zajednice da ponudi nova rešenja za nove trendove, nije teško pretpostaviti da će se ovaj jezik naći u samom vrhu kada je reč o razvoju rešenja za IoT. Benjamin se potrudio da ukaže na konkretne projekte, kao što su Kura, Paho i SmartHome, a koji će olakšati razvoj rešenja za Internet of Things.

Kad mašina razgovara sa mašinom

Priča o komunikacijskim protokolima je slična kao i kod hardverskih platformi. Imajući u vidu da smo na samom početku, svako ko je ušao u IoT "trku" ima svoju viziju na kom bi "jeziku" mašine trebalo da komuniciraju. Situacija je nešto jasnija jer u ovakvim segmentima se najčešće pristupa prilagođavanju i inovaciji već poznatih protokola a ređe traganju za potpuno novim rešenjem. Jednostavno, postoje rešenja dokazana u praksi koja samo treba primeniti na ovaj segment uz potrebne izmene.

Holly Cummins je na sceni dodatno utvrdila dve stvari koje su već bile poznate. Prva od njih se tiče MQTT protokola. Iako postoji više protokola koji se u ovom trenutku izdvajaju, svako od njih sa svojim prednostima i manama, MQTT je dosta brzo dospeo na sam vrh. Najviše zbog lake integracije, malog "otiska", već poznatog načina funkcionisanja, a i to što je IBM stao iza njega nije loša stvar.

Druga stvar se tiče izbora IoT Brokera, tj. posrednika između IoT uređaja i aplikacije koja vrši monitoring i/ili upravljanje. IBM Bluemix platforma je na nekoliko predavanja bila spomenuta kao prvi izbor, najviše zbog dobrog paketa alata i servisa koji se nude IoT developerima. Među njima je i broker što će osigurati da vašem uređaju možete pristupiti u svakom trenutku sa bilo kog mesta (koje poseduje Internet konekciju). Dodatna pogodnost je besplatan pristup početnom paketu koji je sasvim dovoljan za eksperimente i testiranje, pre nego što se javi potreba da uzmete neki od plaćenih paketa.

Vizuelizacija podataka

Iako je jasno da mašine (međusobno) komuniciraju nekim tamo brojkama, i da uvid u tu komunikaciju često daje neke redove koji više liče na scenu iz Matriksa nego na neki smileni niz podataka, dosadašnji razvoj tehnologije je doveo do jednog konsenzusa - suvoparne tabele, veliki tekstualni dokumenti i stranice više nisu prihvatljiv način za prikaz podataka.

Ville Ingman se potrudio da njegova prezentacija u svakom smislu bude lepa. U prethodnom tekstu sam pomenuo da je doneo drona koji je leteo u sali tokom njegovog predavanja. Parametri leta su najpre prikazani u tekstualnom formatu a onda su upoređeni sa vizuelnim prikazom tih istih podataka. Malo je reći da vizuelni prikaz analitike kroz Vaadin interfejs ima mnogo više smisla i nudi mnogo više mogućnosti.

Ono što je Ville želeo da istakne jeste da se IoT, pored međusobne komunikacije mašina, tiče i ljudi pa im u skladu sa najboljom praksom treba i prikazati podatke i kontrole. Laka implementacija i lep interfejs su aduti na koje računaju u Vaadin kompaniji.

Zaključak

Internet of Things priča je tek na početku. Radi se o vrlo konkretnom, opipljivom i nadasve zanimljivom segmentu čiji pun potencijal još uvek ne možemo da zamislimo. Narednih 10 godina će biti puno inovacija, promena i novih rešenja. Pored kategorija u ovom tekstu, treba razmišljati o testiranju tih rešenja, o pakovanju (jer će se "stvarčice" naći kako u kućamo tako i na otvorenom, u svim vremenskim uslovima), napajanju, senzorima, ... Ukoliko želite da budete deo ICT budućnosti, predlažem da uzmete IoT segment u ozbiljnije razmatranje. Dok smo na početku.