IT kutak - IT ćoše jednog informatičara

Godina je 1926. Britanija, Francuska, Amerika, svet... Uhvaćene nemačke poruke su stizale do kriptoanalitičara i ostavljale ih kompletno – zbunjene. Početni pokušaji da se odgonetnu poruke bili su apsolutno bezuspešni, vrlo brzo se odustalo od samog pokušaja razbijanja „Enigme“ a Nemci su praktično preko noći dobili najsigurniju komunikaciju na svetu.

 

Ime koje treba pomenuti je Marjan Rejevski, poljski kriptoanalitičar koji je uz pomoć tri elementa pronašao prve slabosti „Enigme“ – straha, matematike i špijunaže.

Poljska je bila jedina država koja ni jednog trenutka nije smela da se opušta i odustaje od pokušaja da dešifruje poruke. Sa jedne strane se graničila sa Rusijom koja je želela da proširi komunizam a sa druge sa Nemačkom koja je želela da povrati teritoriju izgubljenu u Prvom svetskom ratu.

Element matematike bi morao biti jasan jer za razumevanje rada kao i za dešifrovanje „Enigme“ bio je potreban izuzetan mentalni napor. Špijunaža je pak doprinela konstrukciji modela vojne „Enigme“ i mašine nazvane „bomba“ koja je praktično predstavljala „bruteforce atack“ mašinu (isprobavala je sve kombinacije i kada bi pronašla pravu, lampice bi se upalile).

Godina je 1939. Blečli Park. Iskusni britanski kriptoanalitičari iz „Sobe 40“ su odabrali pogodno mesto za Vladinu školu za šifre i kodove. 4. Septembra Alan Tjuring se odaziva na poziv i seli se u Šenli Bruk End, udaljen 5 kilometara od Blečlija.

Iako je Blečli u početku nizao uspehe, oni su se uglavnom zasnivali na radovima Rejevskog i činjenici da su operateri „Enigme“ svaki ključ poruke šifrovali dva puta (ako je ključ bio ABC, operater bi kucao ABCABC). Tjuring je odmah pretpostavio da će ubrzo Nemci shvatiti da je to slabost šifre i preći na drugi sistem, pa je stoga počeo sa traganjem alternativnog načina „razbijanja Enigme“.

Ubrzo je analizom dešifrovanih poruka shvatio da se sadržaj nekih može znati samo na osnovu vremena i mesta odakle je poslata. Na primer, Nemci su u 6 ujutru slali izveštaj o vremenu, i to na vojnički rigidan način (kratko i jasno) tako da je poruka uhvaćena u to vreme sigurno sadržala reč wetter. Ako bi dešifrant pred sobom imao tekst ETJWPX i znao da on predstavlja reč wetter ostalo bi samo da proveri koja postavka odgovara ovakvom šifrovanju.Kada bi našli pravu postavku, na osnovu samo te jedne poruke znao se dnevni ključ i sve ostale poruke koje stignu tokom dana su sa lakoćom „otvarane“. Ali da li je to bilo zaista tako lako?

Kriptoanalitičaru bi i dalje ostalo da proveri 159 000 000 000 000 000 000 mogućih kombinacija, pa je Tjuring pribegao „rastavljanju postavki“. Najveći uspeh je bio poništavanje efekta kablova za ukrštanje. Konstruišući električno kolo koje je vršilo tu funkciju broj kombinacija za proveru sada je iznosio 1 054 560 što je fenomenalan napredak. Osmislivši sistem od 60 grupa bombi (broj kombinacija skremblera „3 od 5“), gde bi svaka grupa trebalo da proveri 17 576 kombinacija, brzinom jedna kombinacija po sekundi – dnevni ključ bi uz pomoć puškice bio dostupan za samo 5 sati. Sve ovo je bilo samo teorija a Blečli je uspeo da izdejstvuje 100 000 funti kako bi ideju pretvorili u funkcionalni uredjaj.

14. Marta 1940. svetlost dana je ugledala Victory, prvi prototip Tjuringove „bombe“ ali je nakon stavljanja u pogon pokazala da se razlikuje od mašine u teoriji. Umesto 5 sati, za dobijanje jednog ključa bilo je potrebno 5 dana. Usledili su veliki napori da se poboljša efikasnost. 1. Maja 1940. Nemci, prestaju sa ponavljanjem ključa poruke i time znatno poboljšavaju sigurnost svojih komunikacija do 8. Avgusta 1940. kada je u Blečli stigla nova „bomba“ Agnus Dei (skraćeno Agnes). Ona je bila u stanju da do ključa dodje u roku od sat vremena (ako je sve išlo kako treba).

Blečli je nastavio da redja uspehe. Da pokaže da to zaista ceni, tadašnji predsednik Vlade Vinston ÄŒerčil odlazi u posetu. Zvao ih je „zlatnim guskama koje ležu jaja i nikada ne gaču“. I možda to jeste prava slika koja govori o Blečli parku. Svi zajedno su obavljali izuzetno bitan rad koji je saveznicima pružao neophodne informacije a čak ni najbliži nisu smeli da znaju čime se ovi kriptoanalitičari bave. Zanimljivo je to što je Tjurin jednom prilikom pomenuo majci da je uključen u neku vrstu vojnog istraživanja a ona je bila razočarana što ga to nije nateralo da sredi razbarušenu frizuru. ÄŒinjenica da je bio jedan od vrhunskih kriptoanalitičara na svetu je bila strogo čuvana vojna tajna.

12 godina kasnije

Alan Tjuring u svedočenju policajcima povodom kradje naivno otkriva da je u vezi sa mladjim čovekom iz istog grada. Po tadašnjem zakonu, nije im ostavljena druga mogućnost do privodjenja i podizanja optužnice za „veliku nepristojnost suprotnu Sekciji 11 Amandmana 1885 Krivičnog zakona“.

Izveštavanje medija sa sudjenja i javno objavljivanje presude je doprinelo javnom poniženju. Tjuringu je pružena prilika da bira izmedju zatvorske kazne i jednogodišnje hormonske terapije estrogenom. Bira terapiju, koja je po mišljenu suda trebalo da obuzda njegov libido.

Britanska vlada mu ubrzo oduzima dozvolu za rad na poverljivim projektima i zabranjuje mu da radi na istraživačkim projektima iz oblasti razvoja računara. Terapija ga je učinila gojaznim i impotentnim. Vojna tajna je i dalje bila na snazi.

8. Juna 1954. čistačica je pronašla Tjuringa zavaljenog u fotelji. Na stočiću kraj nje je bila polupojedena jabuka u koju je porethodno ubrizgan cijanid. Zaključak patologa bio je – samoubistvo!

Literatura koja je korišÄ‡ena za pisanje mini-serijala o Alanu Turingu, uključuje "Knjigu o šiframa" autora Sajmona Singa, Wikipediju, homepage Alana Turinga koju održava njegov biograf Andrew Hodges kao i još nekoliko izvora poput knjiga iz Strukurnog programiranja, Osnova računarstva i slično.Mini-serijalpored ovog uključuje još dva teksta: Alan Turing I i Enigma. Ceo materijal se može i preuzeti u PDF formatu.

Iako govori konkretno o jednom geniju, više govori o sredini u kojoj se radjaju ideje, o čudima koja su moguća uz podršku bliskih i o tragedijama koje se dese kada vam otmu sve i kada ste spremni da sve date.