Alan Tjuring II

Share on FacebookTweetPost on Google PlusShare with LinkedIn contactsSend via Email
PoverljivoGodina je 1926. Britanija, Francuska, Amerika, svet... Uhvaćene nemačke poruke su stizale do kriptoanalitičara i ostavljale ih kompletno – zbunjene. Početni pokušaji da se odgonetnu poruke bili su apsolutno bezuspešni, vrlo brzo se odustalo od samog pokušaja razbijanja „Enigme“ a Nemci su praktično preko noći dobili najsigurniju komunikaciju na svetu.

 

Ime koje treba pomenuti je Marjan Rejevski, poljski kriptoanalitičar koji je uz pomoć tri elementa pronašao prve slabosti „Enigme“ – straha, matematike i špijunaže.

Poljska je bila jedina država koja ni jednog trenutka nije smela da se opušta i odustaje od pokušaja da dešifruje poruke. Sa jedne strane se graničila sa Rusijom koja je želela da proširi komunizam a sa druge sa Nemačkom koja je želela da povrati teritoriju izgubljenu u Prvom svetskom ratu.

Element matematike bi morao biti jasan jer za razumevanje rada kao i za dešifrovanje „Enigme“ bio je potreban izuzetan mentalni napor. Špijunaža je pak doprinela konstrukciji modela vojne „Enigme“ i mašine nazvane „bomba“ koja je praktično predstavljala „bruteforce atack“ mašinu (isprobavala je sve kombinacije i kada bi pronašla pravu, lampice bi se upalile).

Blečli ParkGodina je 1939. Blečli Park. Iskusni britanski kriptoanalitičari iz „Sobe 40“ su odabrali pogodno mesto za Vladinu školu za šifre i kodove. 4. Septembra Alan Tjuring se odaziva na poziv i seli se u Šenli Bruk End, udaljen 5 kilometara od Blečlija.

Iako je Blečli u početku nizao uspehe, oni su se uglavnom zasnivali na radovima Rejevskog i činjenici da su operateri „Enigme“ svaki ključ poruke šifrovali dva puta (ako je ključ bio ABC, operater bi kucao ABCABC). Tjuring je odmah pretpostavio da će ubrzo Nemci shvatiti da je to slabost šifre i preći na drugi sistem, pa je stoga počeo sa traganjem alternativnog načina „razbijanja Enigme“.

Ubrzo je analizom dešifrovanih poruka shvatio da se sadržaj nekih može znati samo na osnovu vremena i mesta odakle je poslata. Na primer, Nemci su u 6 ujutru slali izveštaj o vremenu, i to na vojnički rigidan način (kratko i jasno) tako da je poruka uhvaćena u to vreme sigurno sadržala reč wetter. Ako bi dešifrant pred sobom imao tekst ETJWPX i znao da on predstavlja reč wetter ostalo bi samo da proveri koja postavka odgovara ovakvom šifrovanju.Kada bi našli pravu postavku, na osnovu samo te jedne poruke znao se dnevni ključ i sve ostale poruke koje stignu tokom dana su sa lakoćom „otvarane“. Ali da li je to bilo zaista tako lako?

Kriptoanalitičaru bi i dalje ostalo da proveri 159 000 000 000 000 000 000 mogućih kombinacija, pa je Tjuring pribegao „rastavljanju postavki“. Najveći uspeh je bio poništavanje efekta kablova za ukrštanje. Konstruišući električno kolo koje je vršilo tu funkciju broj kombinacija za proveru sada je iznosio 1 054 560 što je fenomenalan napredak. Osmislivši sistem od 60 grupa bombi (broj kombinacija skremblera „3 od 5“), gde bi svaka grupa trebalo da proveri 17 576 kombinacija, brzinom jedna kombinacija po sekundi – dnevni ključ bi uz pomoć puškice bio dostupan za samo 5 sati. Sve ovo je bilo samo teorija a Blečli je uspeo da izdejstvuje 100 000 funti kako bi ideju pretvorili u funkcionalni uredjaj.

14. Marta 1940. svetlost dana je ugledala Victory, prvi prototip Tjuringove „bombe“ ali je nakonTuringove bombe stavljanja u pogon pokazala da se razlikuje od mašine u teoriji. Umesto 5 sati, za dobijanje jednog ključa bilo je potrebno 5 dana. Usledili su veliki napori da se poboljša efikasnost. 1. Maja 1940. Nemci, prestaju sa ponavljanjem ključa poruke i time znatno poboljšavaju sigurnost svojih komunikacija do 8. Avgusta 1940. kada je u Blečli stigla nova „bomba“ Agnus Dei (skraćeno Agnes). Ona je bila u stanju da do ključa dodje u roku od sat vremena (ako je sve išlo kako treba).

Blečli je nastavio da redja uspehe. Da pokaže da to zaista ceni, tadašnji predsednik Vlade Vinston Čerčil odlazi u posetu. Zvao ih je „zlatnim guskama koje ležu jaja i nikada ne gaču“. I možda to jeste prava slika koja govori o Blečli parku. Svi zajedno su obavljali izuzetno bitan rad koji je saveznicima pružao neophodne informacije a čak ni najbliži nisu smeli da znaju čime se ovi kriptoanalitičari bave. Zanimljivo je to što je Tjurin jednom prilikom pomenuo majci da je uključen u neku vrstu vojnog istraživanja a ona je bila razočarana što ga to nije nateralo da sredi razbarušenu frizuru. Činjenica da je bio jedan od vrhunskih kriptoanalitičara na svetu je bila strogo čuvana vojna tajna.

12 godina kasnije

Alan Tjuring u svedočenju policajcima povodom kradje naivno otkriva da je u vezi sa mladjim čovekom iz istog grada. Po tadašnjem zakonu, nije im ostavljena druga mogućnost do privodjenja i podizanja optužnice za „veliku nepristojnost suprotnu Sekciji 11 Amandmana 1885 Krivičnog zakona“.

Izveštavanje medija sa sudjenja i javno objavljivanje presude je doprinelo javnom poniženju. Tjuringu je pružena prilika da bira izmedju zatvorske kazne i jednogodišnje hormonske terapije estrogenom. Bira terapiju, koja je po mišljenu suda trebalo da obuzda njegov libido.

Britanska vlada mu ubrzo oduzima dozvolu za rad na poverljivim projektima i zabranjuje mu da radi na istraživačkim projektima iz oblasti razvoja računara. Terapija ga je učinila gojaznim i impotentnim. Vojna tajna je i dalje bila na snazi.

8. Juna 1954. čistačica je pronašla Tjuringa zavaljenog u fotelji. Na stočiću kraj nje je bila polupojedena jabuka u koju je porethodno ubrizgan cijanid. Zaključak patologa bio je – samoubistvo!

Literatura koja je korišćena za pisanje mini-serijala o Alanu Turingu, uključuje "Knjigu o šiframa" autora Sajmona Singa, Wikipediju, homepage Alana Turinga koju održava njegov biograf Andrew Hodges kao i još nekoliko izvora poput knjiga iz Strukurnog programiranja, Osnova računarstva i slično.Mini-serijalpored ovog uključuje još dva teksta: Alan Turing I i Enigma. Ceo materijal se može i preuzeti u PDF formatu.

Iako govori konkretno o jednom geniju, više govori o sredini u kojoj se radjaju ideje, o čudima koja su moguća uz podršku bliskih i o tragedijama koje se dese kada vam otmu sve i kada ste spremni da sve date.

19.03.2008. 14:46

Share on FacebookTweetPost on Google PlusShare with LinkedIn contactsSend via Email

Niko nije javno odgovorio na ovaj tekst. Budi prvi?

Sta Vi mislite?

:

:

:

SLAVKO ILIĆ

Autor ovog bloga je zaljubljenik u informacione tehnologije i njihovu primenu u svakodnevnom životu. Zastupnik pozitivne strane priče. Samostalni aktivista u poslu sa zmajevima. Ne lovi ih, komunicira sa njima. Ne boji se vetrenjača jer zna kako rade. Jednom rečju - Techtivist. Za sve ostale informacije i pitanja, tu su kontakt podaci.

Facebook: /ITkutak
Twitter: @ITkutak
Mail: ITkutak.com@gmail.com