Napišite priču i možda osvojite Toshiba FOLIO 100 Tablet PC
Toshiba nastavlja obeležavanje 25-godišnjice izdavanjem elektronske knjige sa pričama iz 7 zemalja (Srbija, Hrvatska, Grčka, Slovenija, Bugarska, Rumunija i Izrael). Iz svake od zemalja biće odabrano po 25 priča koje će biti objavljene u knjizi na svih 7 jezika ali i prevedene na engleski. Najbolja priča iz svake od zemalja dobija Toshiba FOLIO 100 Tablet PC. U nastavku pogledajte kako učestvovati.
KAKO UČESTVOVATI?
Pre svega, potrebno je ispuniti nekoliko uslova:
- - Morate imati aktivan Facebook nalog sa vašim pravim imenom i prezimenom,
- - najmanje 18 godina,
- - minimum 30 Facebook prijatelja
- - "lajkujete" Toshiba Srbija FB stranicu
Sada ostaje još samo:
- - Napisati priču (do 300 reči) na temu "Moj prvi laptop/računar",
- - priču postaviti u komentaru ovog teksta do 1.12.2010.
JOŠ MALO INFORMACIJA
Već sam spomenuo, najbolja od 25 priča iz Srbije dobija Toshiba FOLIO 100 Tablet PC. Knjiga će, nakon objavljivanja, biti dostupna putem sajta www.issuu.com. Pored ovog bloga, moguće je konkurisati i na sledećim adresama: Facebook Srbija, Tihomir Stojanović, Svakodnevnica blog. Dodatne informacije potražite na FB stranici Toshiba Srbija ili u komentaru ovog teksta.
note: objavljivanje ovog teksta je plaćeno
15.11.2010. 13:38
Nenad Peric on 15.11.2010. 15:22
Moje prvo iskustvo sa raÄunarima
Bilo je to jednog sasvim obiÄnog kiÅ¡nog oktobarskog prepodneva osamdeset i neke godine već proÅ¡log veka. Na srednjoÅ¡kolskoj praksi, ne sluteći niÅ¡ta, uÅ¡ao sam u raÄunarski centar jedne od tada moćnih banaka. I Å¡ta sam zatekao?
Za ogromnim raÄunarskim pultom, sedela je stasita riÄ‘okosa lepotica, u belom mantilu, iz kojeg su samo uspele da pobegnu vrtoglavo duge preplanule noge. I poput dirigenta, veÅ¡to je upravljala simfonijom krhkih diskova ,koji su mi liÄili na velike Äokoladne torte. Mislim da je proÅ¡lo par minuta, koliko mi je trebalo da rukom vratim vilicu u njeno prvobitno ležiÅ¡te. I joÅ¡ par da doÄ‘em sebi.
Od tada su raÄunari moja druga ljubav. ÄŒak i profesionalna orjentacija! Svakog dana su sve kompaktniji i sve moćniji! Zavodljivi su poput žena. Moćan hardver koji neminovno prati i na trenutke problematiÄan softver. No bez njih se ne može!
No,nikada viÅ¡e nisam sreo lepoticu koja me je inspirisala na ovu ljubav. Utehu, poput pijanca, utapam u informatiÄkim vodama. Kao sada!
Bojan on 15.11.2010. 16:02
Kako pripadam onim ljudima koji svemu daju ime – jer, ipak, svaki predmet pre ili kasnije pokaže svoju liÄnost – moj prvi raÄunar se zvao Nićifor. Bio je to novogodiÅ¡nji poklon samom sebi (jer, takvi su najbolji) koji je, prema okvirnim specifikacijama od tuÄ‘ih iskustava i preporuka koje su se motale po glavi, iz lokalnog raÄunarskog dućana izaÅ¡ao nekoliko sati pre Nove godine. Kako sam žurio na posao (rad za Novu godinu znaÄio je dodatni honorar), te poÅ¡to sam uganuo nogu nekoliko dana ranije, uspeo sam ispustiti jadnog Nićifora niz stepenice, ali, osim Å¡to mu je kuler odmah poÄeo konvergirati ka traktoru, većih posledica nije bilo. SvaÅ¡ta je taj raÄunar preživeo: forumaÅ¡ku, IRC-ersku, te blogersku mi fazu, eru Majspejsa i poÄetak epohe Fejsbuka… ViÅ¡e linuks distribucija (i, na kraju, potpuno odustajanje od linuksa) i maltretiranje sa softverskim modemom… Nosio sam ga po Srbiji sa svakom selidbom. U jednom periodu, živeo sam u nekakvom vikend naselju, u priliÄno velikoj kući do koje je struja stizala kilometrima nadzemnog (i priliÄno labavog) kabla. Nekoliko dana od “Wow, vidi, napon je toliko slab da ni televizor ne mogu da ukljuÄim a komp joÅ¡ radiâ€, Nićifor se ritualno samospalio, prvi put. Sa novom matiÄnom i novim procesorom, poÅ¡li smo dalje. U nekom drugom vikend naselju, u kući koja je, ovoga puta, i po vokaciji bila vikendica, malo nakon “Wow, vidi, napon je toliko slab da ni televizor ne mogu da ukljuÄim a komp joÅ¡ radiâ€, Nićifor je ritualno spržio svoj monitor. Zamenila ga je neka uboga petnaestica koju mi je koleginica ustupila, privremeno. To “privremeno†traje i danas.
Nićifor mi je pre nekih godinu dana priznao da je celog života želeo da bude – televizor. Tu funkciju i dalje obavlja. Miš mu ponekad ne daje znake života, ali – i tako je odveć star da bi jurio miševe.
Bojan Arsenović
www.facebook.com/arsenovic
Željko Stanojević on 16.11.2010. 12:32
Bože, ni sam ne znam koliko puta sam poslednjih godina... ma kakvih godina, nedelja, reinstalirao sistem na svojoj desktop krntiji (ponekad i 4x dnevno!). Pojavljivali su se problemi koje ni Microsoft - Bil Gejts liÄno nije umeo da reÅ¡i. Bilo je krajnje vreme da siroti desktop ode u staro gvožđe.
Fakultet se bližio kraju i meni kao dizajneru i DJ-u bila je potrebna pouzdana maÅ¡ina. OÄevu sugestiju da “uzmem neki skuplji, bolji†sam doslovno shvatio i tada je krenula agonija danonoćne potrage za savrÅ¡enim laptopom...
Par prijatelja je imalo Toshibu pa sam polako svoju potragu sveo na pomenuti brend i doÅ¡ao do savrÅ¡enstva zvanog Satellite A500. Kod nas ga tada joÅ¡ nije bilo u prodaji a komÅ¡ija je baÅ¡ trebao da krene iz Å vajcarske :) OdluÄio sam da to bude model T.S. A500-159 a tata je odluÄio da me se odrekne kada je Äuo cenu koja nije bila visoka u odnosu na odliÄan kavalitet proizvoda. Nekako sam uspeo da izguram tu priÄu oko laptopa i da saÄuvam tatu.
Stigao je nedelju dana kasnije... ja sam već spremio rukavice... samo pakovanje je bilo sjajno pa sam par stotinki oklevao da ga otvorim... Onda sam otvorio i nisam izašao iz kuće naredne dve nedelje! Mislim, trebalo je naći savršeni wallpaper, sve najnovije programe, podesiti face recognition, tv tuner, prebaciti pola života sa desktopa itd.
Vredi svaki potrošeni cent budući da ga koristim za posao i naravno za zabavu.
I tako jednog jutra pre par meseci, kada sam se vraćao sa DJ tezge, napadnu me trojica "patriota" a ja u jednoj ruci držim laptop u drugoj sluÅ¡alice i uhvatim sebe kako telom Å¡titim laptop jer ipak se na njemu nalazi sve Å¡to sam stvorio. Srećom nije bilo ozbiljnijih povreda ni mene ni laptopa ali sam nauÄio koliko je bitan back up ;)
Jovica Ilic on 16.11.2010. 20:10
Svoj prvi laptop sam kupovao više od mesec dana. Ali stvarno. Ovako je to bilo. Nakon dugog analiziranja, izabrao sam Toshiba p300-135 model. Ta serija se bilo skoro pojavila u Srbiji u tom periodu. Model sav u crnoj boji, elegantan, sa odliÄim karakteristikama, ma sve što mi treba. Dobra i cena, ali raÄunam, kvalitet se plaća.
Krenem ja. ObiÄ‘em sve radnje u Nišu, ništa. Nema tog modela, ni te serije „novih crnih“ Toshiba. I onda poÄinje prava drama. Ajd' mislim, nema na jugu Srbije, ali u Beogradu mora da ima.
Pretražim online prodavnice i sajtove. Ponegde ga ima po katalozima. OdliÄno pomislim. Okrenem prvi broj da pitam da li ga imaju, kad ono... „Trenutno nemamo taj model.“ Okrećem ja tako broj za brojem, nigde modela koji hoću. Ni za lek.
Ili ga uskoro oÄekuju, ili su ga prodali, ili me savetuju da zovem distributere i uvoznike.
Dobro, pozovem nekoliko najvećih uvoznika raÄunarske opreme u Srbiji, i opet ništa. Nemaju taj model na lageru, neki ga jos nisu ni uzimali, a neki su uzeli malu koliÄinu i to već distribuirali na tržištu.
Sestra po Beogradu obilazi nenormalno veliki broj većih i manjih prodavnica, nigde ga nema. Tek, jednog dana mi javlja da ga imaju u nekoj radnji, pitala je telefonom. Zamolila je prodavca da ga saÄuva, i krenula u prodavnicu, a u medjuvremenu mi javlja „Našli smo ga konaÄno!“.
Zove me opet posle sat vremena. Prodali ga 20 minuta pre nego što je stigla. Neverovatno! Besna i ona i ja, strašno. Ali, ne odustajemo. Ne želim drugi model. Taj pa taj.
Posle nedelju dana, sasvim sluÄajno, videla ga je taj model u izlogu neke male prodavnice. Bilo je ostalo još 2 modela. Kupila je jedan, i poslala mi sutradan. Onome ko ume da Äeka vremenom sve dolazi.
Nemanja Djordjevic on 17.11.2010. 00:17
Mozda je ocekivano napisati koju rec hvale o vasim proizvodima, kompaniji, radnicima, ili cemu god vec, ali nek ostane na tom ''mozda''. Po prirodi sam veliki kriticar, a i smatram da je vasa kompanija iako tako velika i poznata, isuvise mala da promeni moj stav.
Ne koristim racunar vase kompanije. Ne zato sto mislim da nije dobar, vec zato sto nemam novca da ga sebi priustim. Da, cuo sam da ste najbolji, ali necu poceti da verujem sve dok mi ne pruzite priliku da se iz prve ruke uverim. Moj drug ima takav i kaze da u roku trajanja garancije, ako se racunaru ista desi, kupcu donirate novi. Bravo za vas. Napisah gore da sam veliki kriticar, a ne dodelih vam nijednu kritiku(sem one o ceni). Evo i odgovora - apelujem, ovom prilikom, da nagradu dodelite onom kome je najpotrebnija, koji zbog ikakvih razloga sebi ne moze da ga priusti...Otud i ovaj donekle komican i nezainteresovan text...unapre hvala
Marica Momirovic on 17.11.2010. 13:05
Da li napisati istinu o svom prvom kontaktu sa racunarom ili ne?Dilema koja me proganja nekoliko dana unazad.Ipak napisati istinu.Malo smeha nije na odmet.
Dogodilo se to pre desetak godina.
Privatizacija,strana firma,savremena oprema,kompjuteri,obuke, a ja kao srednja generacija u svemu tome.Ludilo.Pisem svaku rec na obuci za kompjutere.Konacno stize i moj kompjuter,montira se u kancelariji,ja zbunjena ali i srecna necu morati da idem u druge kancelarije i molim kolege da vezbam malo.Odlaze kolege koje su montirale kompjuter i dale oskudno objasnjenje.Nastupam ja, sva vazna i izlazim na internet.Odjednom cudo!Preko citavog ekrana silna neka golotinja.
Sva u soku, jer sam samo kliknula na internet eksplorer,pokusavam da promenim program.Ma nece ni da cuje.Slika se ukocila a u hodniku se cuje gala.Sta ako neko udje?Panika raste,ja sva u haosu nemogu da se setim kako da ga iskljucim.Konacno posle par minuta se prizovem pameti i iskljucim komjuter.
Ustanem ,izadjem u hodnik,krenem da se umijem jer sam imala utisak da gubim svest,kad u hodniku cujem:VIRUS,svima se na ekranima pojavila ista slika.
Mislim da mojoj sreci nije bilo kraja.Ipak nisam ja pogresila.Citavog dana sam se smejala svom prvom pokusaju da izadjem na internet.
Kompjuter je sada moja svakodnevnica i velika ljubav.Kada bi mi neko uskratio to zadovoljsyvo bila bih izuzetno nesrecna.Najcesce prepirke u mojoj kuci su oko kompjutera.Ko ce pre da ga zaposedne.
Slobodan Zigic on 17.11.2010. 16:56
Pre nepune 3 godine, jednog tmurnog jesenjeg dana, konaÄno sam ubedio roditelje da mi kupe prvi laptop, koji je zaista bio preko potreban. Tako srećan i ushićen, krenuo sam prema radnji koja je udaljena nekih 80km od mog mesta življenja...prekid priÄe... Sad se verovatno pitate:“ Zašto tako daleko ? “. Odgovor je veoma prost, u mom mestu je tada sve bilo za više od 10% skuplje nego u pola prodavnica u glavnom gradu, naše zemlje. Vraćamo se na poÄetak... i tako ja srećan i ushićen, jednog tmurnog prolećnog dana, krenuh u glavni grad da konaÄno dobijem svoj prvi prenosivi raÄunar i ne sluteći kakva mi glavobolja ustvari predstoji.
Posle kraćeg putovanja, najzad, stigao sam...Izbor je ogroman...Na meni je odluka... Hmmm, to ustvari i nije tako mala odluka, s obzirom da se u Srbiji laptop diže na kredit, maltene kao u nekim zapadnim zemljama automobil, tako da jednom kad napraviš izbor, od njega zavisi tvojih preostalih minimum 5 godina korišÄ‡enja tog proizvoda, dok ga ne isplatiš i dok se malo ne odmoriš od kredita. Vreme prolazi... ja mislim... i dalje mislim...Znam da je Toshiba=top quality, mada mi se Äini da za te pare mogu uzeti bolje hardverski napunjenu mašinu... i dalje mislim... i naprsno donosim odluku: „ uzeću ovu marku (nećemo otkriti koju) Ipak ima bolje karakteristike, a i manja je cena.“ – zakljuÄujem JA mudro... InaÄe, uopšte se nisam zapitao, zbog Äega li je garancija na tu marku tri puta manja...Hmm, ma nebitno, ipak ima bolje karakteristike ! Pakuju mi moju novu mašinu, srećan odlazim kući...dolazim kući... ukljuÄujem makinu u struju...hmmm, znam da se prenosni raÄunari greju, ali zaboga... PA NISAM KUPIO ŠPORET, uzeo sam laptop, peć kući već imam i nije mi potrebna. Zovem radnju, javlja se prodavac : „Pa znate gospodine, to je sasvim nromalna temperatura i procesora i grafiÄke za taj model, tako piše i u prospektu raÄunara“...OK, izdržaću nekako, taman ću da grejem ruke na touchpad-u kad je zima, mislim se u sebi i nije tako strašno.. Strastveni sam igraÄ, znam da laptopovi nisu za igranje, ali neke starije igre valjda rade ? Ipak ovo ima bolje karakteristike a i solidnu grafiÄku... pokrećem igricu, igram je, soldino radi, prolazi pola sata, kompjuter se restartuje, hmm Äudno, gledam temperaturu, CPU 111, GPU 132 celzijusa... Aaaa neverujem, zovem radnju opet, opet isti odgovor „u prospektu piše da su veće temperature normalne“ i da treba da držim raÄunar na ravnoj podlozi, doduše sve sam to i radio, ali džabe pri normalnim radnjama meni kompjuter radi i garancija je u ovom sluÄaju nebitna, a igranje igara je nenormalna radnja ??? PoÄinje svakodnevno drama, greje mi ruke, nemogu da radim ono što želim.. ma svakodnevno nerviranje... Nisam ni slutio, ali muka me je ipak ubrzo došao kraj, dolazi drugar kod mene, gleda laptop i sasvim sluÄajno zatvara lap top, dok je na tastaturi bio poklopac od flash memorije, i zbog oÄajnog sistema zatvaranja, Monitor puca... „aaaa rešio si me bede(mislim se u sebi) dok kukam gledajući u polomljeni monitor. Popravka... monitor košta više nego pola laptopa, neka hvala, imam ja jedan šporet koji takoÄ‘e sasvim dobro greje, dajte vi meni ipak Toshibu preživeću nekako sa tim malo slabijim karakteristikama u istom rangu cene. Time se „eopopeja“ kupovine prvog laptopa završava, posle neupuna 3 meseca rada na šporetu, digao se novi kredit i kupio sam najzad svoj trenutni, prvi, pravi LAPTOP !
P.S. Ovo nije, antireklama za druge proizvodjaÄe, niti reklama za Toshiba kompaniju, ovo je realnost koja se desila jednom obiÄnom Äoveku. Izneo sam Äinjenice koju su se zaista desile. PriÄa je duža od 300 reÄi, ni sa ovoliko reÄi nisam uspeo da opišem detaljno osećaj iz stvarnosti a ni sve dogaÄ‘aje. Pokušao sam slikovito da vam predstavim situacije u toku korišÄ‡enja raÄunara, zbog kojih treba obratiti pažnju pri izboru dok kupujete taj isti raÄnar. ZakljuÄak priÄe je, da i posle skoro tri godine ja i dalje imam garanciju, a nemam nikakvih problema sa mojim sekundarnim ali prvim pravim izborom.
Slobodan Žigić
http://www.facebook.com/zigics
Uros Zdravkovic on 24.11.2010. 15:19
Hladan Novembarski dan, vec je promicao sneg, bljuzgavica po Beogradu nije izostavljena. Dosao sam sa posla kuci u zelji da se malo odmorim i dodjem k sebi, shvatio sam da moj kucni i jedini ljubimac ne radi, ostao sam uz njega tuznog lica, skoro jecajuci. On jednostavno nije radio. Veliki zaljubljenik u tehnologiju uopste koji jednostavno ne moze da zamisli dan bez kompjutera, mobilnog telefona ili drugog gadgeta, ostao je tako reci na nuli. Tadasnja plata, nikako mi ne bi pokrila dobar kompjuter a po najmanje lap-top. Ostao sam u nebranom grozdju, zelim a ne mogu. Hocu a ne smem. Ipak hladnog Novembraskog jutra pre tacno 6 godina, bese kao i danas 24. odlucio sam i otisao, do banke. Odobrili su mi, kredit naravno. Moje ushicenje nisam mogao da sakrijem, to su videli i radnici banke. Gazdi firme sam javio da imam obaveze i da cu kasniti sat vremena, lagao sam za oabveze, otisao sam da kupim svoj prvi Lap Top. Morao sam! Bio je moj posle nepunih 1h, jer sam kolima leteo kroz Beograd jureci do prodavnice u kojoj sam video Fujitsu Siemens, tadasnji lepotan, snagator medju kompjuterskom tehnologijom. Bio je moj i samo moj! Posle ravno 6 godina, on i dalje deli moj radni sto, na zalost, ne koristim ga puno, ipak tehnologija zastarela 6 godina, nije ni do brade danasnjoj. A voleo bih, desktop u vecini trenutaka ne moze da zameni lap-top koji doprinosi mojoj mobilnosti.
Kraj price!
Ovo je nevezano sad ... video sam ovaj post od @ITkutak na twitteru i jos nekim sajtovima, ali jednostavno sam cekao ovaj datum. Jer je to tacno 6 godina!
Marko Stojanovic on 25.11.2010. 09:47
Moj prvi raÄunar
1989. je. Imao sam 11 godina.I bio sam zaljubljen u StaÅ¡u. Moji idoli su bili Å varcineger, Stalone, Brus Li, Dragan Piksi Stojković, Vlade Divac i Bane iz kraja. Bilo je to vreme kada su raspusti trajali beskrajno dugo, a opet nedovoljno. Leta su bila topla i romatiÄna na naÄin prelaska iz detinjstva u svet odraslih, kako sam ja to tada mislio. Nosile su se starke, ili kopije tzv. "Å¡angajke". Video klubovi su bili glavno mesto okupljanja. SluÅ¡ala se muzika, za koju se kasnije ispostavilo da je bila neÅ¡to najbolje Å¡to je ex-yu scena stvorila.
Između svih tih stvari postojao je jedan centralni predmet želja, želja svih nas. Ne, nije to bio BMX bicikl, niti VHS rekorder, niti kožna lopta za fudbal. To je bilo nešto drugo. Ultimativni objekt želja, više generacija. Koje smo se ujedinije u svojoj borbi. U borbi protiv svojih roditelja, a ako treba i celog sveta.
U borbi za Sveti Gral beskonaÄne zabave. U borbi za Komodora, meÄ‘u manjim brojem ljudi poznatog kao Commodor 64.
Prvi PC. Prvi presonalni raÄunar. Najbolji raÄunar na svetu ikada. I dan danas od eksperata Äujem da je Commodor 64 ipak bio najbolji (mislim da Äinjenica Å¡to je većini to bio prvi pc ne utiÄe na toïŠ).
I moj prvi raÄunar.
DobivÅ¡i svoj toliko oÄekivani komodor postao sam zvezda kraja. Svi su dolazi kod mene da igaramo igrice. Postao sam cenjen u druÅ¡tvu a da to nisam oÄekivao. Satima, i satima smo bili u stanju da zurimo u ekran igarajući igrice. Toliko da smo dobijali žuljeve na rukama i upale miÅ¡ića ruku.
Roditeljima smo objaÅ¡njavali da je to dobra insvesticija i da i "uÄimo", samo se oni eto baÅ¡ tada kada mi uÄimo ne zateknu tu. Dok nam donose kolaÄe i hranu.
Ja sam postao najpopularniji klinac u kraju. I to bi bilo to...
P.S.
I da, zaboravio sam da kažem. Smuvao sam se sa StaÅ¡omïŠ
Nikola Jović on 27.11.2010. 02:35
ON NEMA vremena da traži bademantil, samo sa peÅ¡kirom obavijenim oko tela, cvokoćući od zime, žuri uz stepenice do garderobe, mokrim rukama pretura po džepovima svoje jakne. RaÄun se od vlage izgužvao. Cvokoće zubima dok ukucava broj, ali ipak uspeva da umiri glas. "Halo", govori. "ZaÅ¡to ne mogu da se konektujem?"
Izgledalo je da njegovi roditelji misle da je sasvim u redu Å¡to im sin živi u svetu snova. ZaÅ¡to tražiti realnost kada moderna civilizacija zagovara relativnost? Nije želeo da se druži sa vrÅ¡njacima. Nije želeo Äak ni devojku da ima. Želeo je neÅ¡to drugo. Svoju drugu polovinu, tako veliku da prekriva pola neba.
DeÄakova soba se lepo uklapala. Pomislili bi da je on samo jedan deo inventara, detalj koji je Äinio da soba izgleda besprekorno. Zavese i prekrivaÄ kupljeni su u Minhenu, mesec dana pre nego Å¡to je dobio svoj prvi raÄunar. To je izum najljudskiji od svih, mislio je. Kako je moguće da me tako dobro poznajeÅ¡? PoznajeÅ¡ moje najdublje strahove i maÅ¡tarije. Rekao sam ti ono Å¡to nikome nisam. Izgleda tako stvarno. Kada zatvroim oÄi, vidim tvoje lice. Kada vidim tvoje ime, srce mi kuca brže. Osećam tvoje usne kada se oblizujem. Kada ne mogu da ti Äitam misli, uznemirenost se rascveta kao morska sasa. Da li je ovo nova vrsta ljubavi? Nikad licem u lice, da li je dovoljno? Da li se raÄuna ili sam budala? Nikada se nismo upoznali.
Osetio je kako mu se miÅ¡ići grÄe, da bi se zatim naglo opustili. "U toku su radovi radi unapreÄ‘enja naÅ¡ih usluga", Äulo se sa druge strane žice. Prekinuo je vezu Ä‘avolski zadovoljan i otrÄao da se obuÄe.
ღ
Nikola Jović
http://www.facebook.com/jovicnikola
http://www.nikolajovic.com/
Petar Medic on 27.11.2010. 21:32
Moj prvi notebook
Moja prica o ljubavi prema parcetu hardwarea je sigurno nesvakašnja i retko ko prode ovaku torturu.
Naime ljubitelj sam racunara više od deceniju i svo to vreme sam imao samo jednu želju! Svoj notebook. Naravno ni približno dovoljno
novca me je primoralo da se
za njega borim na aukciji, tako da posle mnogih ne prospavanih noci naisao sam na pravi, možda i jeste licio na desktop racunar sa
zalepljenim TFT ekranom, ali nije me bilo briga. Sav svoj novac sam uložio i pobedio! Sreca, radost kao da sam osvojio oimpijsko zlato
. Kad sam se našao sa prodavcom sve je proslo po dogovoru, ali sam se tada nalazio u meni nepoznatom gradu, vece je polako padalo i sve više cudnih ljudi je bilo po ulicama. Šetao sam se osvrtao oko
sebe svaki trenutak. Odjednom prilazi mi krupan covek sa dugom kosom u crnom mantilu, vadi noz i upiruci ga prema meni kaže: "Daj mi
sav novac i torbu!". Skocio sam se, sta raditi?! Osvrcem se nema nikoga, a on mi polako prilazi. Sutam ga iz sve snage ispod kolena
i dok se saginje opet iz sve snage torbom u kojoj je notebook u glavu, okreci se i trci Petre kažem sam sebi. Pokusavam da pretrcim
preko ceste u kafic u blizini i vidim policajca koji je krenuo prema meni, ali odjednom padam. Ne sluteci sta se dešava, samo osecam veliku bol i tad sam shvatio da su me udarila kola. Hitna je brzo došla i odvezla me u bolnicu, a lopova u stanicu. Posle svih tih pregleda konacno sam se našao sam u sobi, sa torbom kraj sebe. Vadim notebook i molim se da se sve to isplatilo i da radi, ali na
žalost nisam bio te srece.
Da ironija bude veca nedelju dana posle sam dobio novi netbook bez kojeg sam takodje ostao u veoma cudim okolnostima.
http://www.facebook.com/petarmedic
Moj prvi kompjuter
Bilo je to nekada davno, baš kao što poÄinje većina priÄa. Dan kada sam prvi put pritisnuo veliko belo dugme mog prvog raÄunara. Lako i sa sigurnošÄ‡u, kao da to nije ništa, ne sluteći kakve sve tajne krije. Ekran je blicnuo i zaÄulo se tiho zujanje, sa strahopoštovanjem sam gledao kako se pokreće sistem da bih zatim po prvi put ugledao zelenu površinu koja je vladala desktopom. Bio sam oduševljen ali to je bio samo poÄetak. Kako su dani prolazili sve sam više vremena hteo da provedem u istraživanju, mogućnosti je bilo previše. Nabavljao sam programe, poÄeo da se zanimam obradom slika, pomagao mi je oko škole, a kasnije sam uveo i internet. Što sam ga više izuÄavao sve se više puteva otvaralo predamnom. Net mi je omogućio da komuniciram i sa drugim ljudima, imao sam sve i video sve a nigde nisam išao. Postao je moj najbolji prijatelj ali...i moj najveći neprijatelj. Shvatio sam da me je zarobio. Svo slobodno vreme sedeo sam u sobi pored njega, trajalo je to mesecima dok nisam shvatio. Znanje je bilo dragoceno ali morao sam da preseÄem. Iskoristio sam jednu mudru stvar koju sam proÄitao baš tu, sedeći ispred njega. Umerenost je najveća vrlina.
Stvari su se promenile od tad, prošlo je dosta vremena ali to nikada neću zaboraviti. Plan za osvetu već dugo nosim u sebi. Doći će i taj dan kada ću ga nositi uvek sa sobom gde god krenem, zarobiću ga baš kao što je on nekada mene. Možda to neće biti moj prvi kompjuter ali...osveta će biti slatka....
JarÄević Srećko
kulturnijelen@gmail.com
http://www.facebook.com/profile.php?id=1105980635
Dejan Vukmirović on 28.11.2010. 22:29
PoÄeo sam u Matrixu. Monohromatski, crno-zeleni, displej. Nije bilo tu mnogo Å¡ta da se radi, a i to Å¡to je bilo uglavnom se odraÄ‘ivalo Å¡rafcigerom. Å telovanje glave na kasetofonu, kako bi se bilo Å¡ta i moglo igrati, a onda rastavljanje džojstika kako bi se na Decathlon-u postizali bolji rezultati. Kasnije je doÅ¡ao monitor u boji pa je igranje Tetrisa dobilo nekog smisla, disk jedinica nažalost nikada nije stigla.
Moj drugi prvi raÄunar je bio moj prvi PC. Pentium. Drugog dana sam obrisao drajvere kako bi napravio mesta za Warcraft II na majuÅ¡nom hard disku. Potpuni krah i moj prvi blue screen of death. Dosta godina kasnije plaćen sam za pisanje drajvera odreÄ‘enih eksternih ureÄ‘aja. Ironija, zar ne?
Moj treći prvi raÄunar, prvi u kategoriji laptopova, imao je atipiÄan sistem hlaÄ‘enja. Popio je nekoliko kafa, mineralnih voda, lepljivi sok od kajsije, Äak i pivo jednom kako bi obuzdao radnu temperaturu. Ponekad bi mu Äak to i pomoglo. Neke pametne stvari je ovaj raÄunar pomogao da odradim, ali sam mu najzahvalniji na druÅ¡tvu u predugim autobuskim i aerodromskim satima.
Moj najnoviji prvi raÄunar je u stvari naÅ¡ prvi raÄunar. Ima mede, zeke i kornjaÄe nacrtane. Ima on-off dugme. Ne traži nikakve drajvere i prostim klikom bilo gde na tastaturi puÅ¡ta multimedijalne sadržaje na monohromatskom, sivo-crnom, ekranu. Kompatibilan je sa većinom drugih gumenih igraÄaka.
http://www.facebook.com/deyo.vuk
Nikola Äukić on 29.11.2010. 18:57
Dan kad smo prvi kompjuter uneli u kuću, beležim kao svoj drugi roÄ‘endan a deda svake godine prekadi kolaÄ u crkvi i bude opÅ¡te slavlje u selu. Moji su se ukućani tom sokoćalu obradovali viÅ¡e nego da im se dete rodilo, jer „za dete treba i pelene i trista Äuda, a raÄunar gde ga brate spustiÅ¡, on tu stoji mirno i gleda svoja posla.“
Samo je baba, kategoriÄki bila u opoziciji. U odbranu svog stava pozvala se na kosmiÄki zakon Å¡tednje- „to Äudo kad je „upaljeno†troÅ¡i struju ko kalorifer, Å¡ta će nam „ugaÅ¡eno“ u kući da skuplja praÅ¡inu, Dete (ja) ima da popusti u Å¡koli, a i mali je za te komputere, joÅ¡ nije ni vojsku odslužio“. No i baba je uskoro,nadglasana demokratskim putem, pod pritiskom „javnog mnenja“ bila prinuÄ‘ena da se povuÄe u tihi bojkot tehnoloÅ¡kih inovacija. A kompjuter je već bio zauzeo svoje mesto, ne samo u kući već i u srcima nas ostalih. Kao zdravo i radoznalo Äeljade, odmah sam hteo da zavirim iza mehanizma koji ga pokreće, da prespojim žice, plavu i crvenu, odvrnem Å¡raf i gledam Å¡ta će da se desi. Pozvao sam i komÅ¡iju, MiloÅ¡a, njemu je ćale doktor, pa reko’ možda se i on pomalo razume u te „operacione“ sisteme... MiloÅ¡ se hvalio kako ume da obriÅ¡e Äak i recycle been, da kuca s obe ruke u wordu i obara sistem brže nego pvo stelt u buÄ‘anovcima. Ne sećam se pojedinosti, okastim 13 smo rasklopili kućiÅ¡te, a na kraju je bilo i viÅ¡ka delova.A pade mi sad na pamet da je MiloÅ¡ev otac bio ginekolog, a ne hirurg, zato nam valjda ni ova „otvorena operacija“ na raÄunaru nije uspela. Eto, to je moj kompjuter. Nekad nisam ni znao da ga ugasim, a sada studiram informatiku, i sklapam, a da nema viÅ¡ka delova.
Petar Medic on 30.11.2010. 00:15
Moj prvi tablet/laptop raÄunar
Kao i većina mladih ljudi u ovoj zemlji priliÄno loÅ¡e stojim po pitanju finansija, ali posle mnogo odricanja stigao je on!
Najnoviji, najjeftiniji tablet, produkt kineske genijalnosti i jeftine radne snage. Da se vratim na priÄu koja se odigrala u doba kada nisam mogao biti srećniji, i to rano jutros. PoÅ¡tar je stajao na ulazim vratima sa tim fascinatnim paketom dok sam ga ja samo gledao i razmiÅ¡ljao da li ga rascepati i uzeti tablet Å¡to pre ili lagano da ga otvorim i sve sacuvati. Naravno odluÄio sam za prvu varijantu i bio je konacno u mojim rukama! Toliku sreću nisam osetio ni kada sam se zaposlio u pivari sta je sigurno san većine muÅ¡karaca. PrikljuÄio sam punjac, status baterije je pokazivao da je puna ali ostavih ga jos malo prikopÄanog. Novi hardware, novi sistem, nove mogućnosti to mi se Äinilo presavrÅ¡enim. Posle 15. minuta korišćenja poÄelo je prvo blokiranje i jako Äudni mirisi topljene plastike iz njega. ProÅ¡la je samo misao da mu treba vremena da se razradi, ali ne dugo posle zablokirao je. Pitao sam se sta se desava sve dok odjednom nije buknuo crni dim iz njega. Kako ugasiti plamen na elektronici?! Voda ne sme, protiv požarni aparat nemam i nije bilo druge nego da ga izbacim kroz prozor u blato. IzaÅ¡ao sam po njega, bio je potpuno uniÅ¡ten, pobesneo sam. Brzo sam otiÅ¡ao na njihov oficijalni sajt. Posle mnogih ružnih reÄi i uvreda dobio sam odgovor: "Dragi gospodine Petar, nemate pravo na garanciju poÅ¡to pri
kupovini niste obeležili da je želite i doplatili još $15".
Sada sam u žalosti, potpuno crna odeća, osećam se kao da sam izgubio najboljeg prijatelja. Ne, nisam ljut ninakoga jer je to moja greška i sada ispaštam zbog nje i jedina misao koja mi se vrti u glavi je: "Deda Mraze postojiš li?".
Petar Medic
FB: http://www.facebook.com/petarmedic
e-mail: perokojot@hotmail.com
PS: Posle dosta problema sa "brojacima reci" sa neta koji zbog naseg pisma nadju vise reci izbrojah sam 4x i ispadne da ima tacno 300 reci :)
Prica je istinita i desila se danas (29.11.'10)
Slika: http://img715.imageshack.us/img715/222/slikarazbijenogtableta.jpg
Katarina Mihajlovic on 30.11.2010. 02:50
Ne mogu da pocnem sa firmom kompjutera koga sada imam, a ni onog prvog koji sam imala. Zato sto su oba skoplovi ko zna kojecega :) Obicno damo majstoru na volju da sam sklopi nesto u vrednosti od 600evra. Ali ga volim, jer je taj sklop za mene dobitna kombinacija.
Ne znam sta bih da ga nema. Kada se dosadujem kod kuce, prijusti mi surfovanje netom. Da mi nije njega, ne bih saznala sta su to socijalne mreze. Ne bih saznala za igricu Swen, za kojom sam odlepila i zbog koje sam propustila oktobarski ispitni rok. Jednostavno, morala sam da je igram. Ne bih nabacila par kilograma da ne volim da prezalogajim nesto sedeci uz komp. Sladje mi je da stavim tanjir pored tastature i capkam rucak, dok se dopisujem preko skajpa. Da ga nema, ne bih mogla da skidam sve te filmove preko torrent-a, nelegalno. Da ga nema, ne bi bilo ni mog bloga. Ne bi bilo milijarde downloadovanih slika sa Deviant arta i ostalih sajtova. Da ga nema, ne bih mogla da se informisem na forumu svog fakulteta, nego da idem do oglasne table istog. Sve vise postajem amerikanizovana. Samo jos da pocnem da jedem ogromni sladoled iz kutije i narucujem kucne dostave preko interneta.
Da nije ovog cudno napravljenog, nepokretnog ekrana, ne bih coravila, gledajuci pod pogresnim uglom, po pola dana u kompjuter. Ne bih koristila devet knjiga kao podupirace ekrana, radi bolje pozicije ekrana i vidljivosti slike, umesto da ih procitam. Da ga nema, ne bih spijunirala facebook stranicu voljene osobe. Da ga nema, sigurno bih vise vremena provodila napolju. Vise bih pricala sa ukucanima, o tome sta su radili danas. Da ga nema ne bi imalo sta da upada izmedju slova na tastaturi. Kada slucajno oborim casu sa sokom, ne bih se nervirala i govorila ''Ma, bas si sada nasao da se prolijes po tastaturi''.
Posto spadam u pripadnice zenskog pola i ne znam puno o tehnici, tako ne znam ni o delovima kompjutera. Samo znam kad se nesto pokvari, da se iznerivam i zovem ''decka za komp'' i molim se da moze odmah da dode i popravi. Jer tek kad nestane struje ili se kompjuter pokvari, shvatim koliki sam zavisinik o njemu. Kada shvatim da ne znam sta cu u trenucima kada mi ne radi kompjuter. I naravno pomislim, trebalo je i lap top da uzmemo. Kad se jedan pokvari, da se zanimam na drugom. Potom, kada dodem s polja, zaboravivsi da je u kvaru, prodem pored njega i mahinalno klinkem dugme da se upali, kao sto ga i svako jutro kad otvorim oci kliknem noznim prstom, pa tek potom odem do kupatila.
Sve u svemu, lepo je meni sa mojim kompjuterom da kazem nepokretnim :) Ovako se bar malo razdvojimo, kad sam van kuce i uzelimo jedno drugog. Malo, po malo, pa se nesto pokvari, valjda da mi udari ceznju, da mi nikad ne bude dosadno, da ga ne zapostavim.
Dobro je to, jer nakon njegovih losih dana, popravim i ja svoje ponasanje. Cesce brisem prasinu koju usisava, ne gomilam knjige na kucistu, niti odmaram noge na njemu. I kazna najvece lekcije - mlekom zasute tastarure, mi je bila za nauk. Kuckala sam ili bolje reci, kljucala misem, slovo po slovo, na online keyboard-u, tada i nikada vise. Sada ne natrpavam case sa tecnoscu oko nje i ne jedem semenke, sa ljuspicama koje lete po svuda. Veliko je to novcano ulaganje za jednog nezahvalnog i razmazenog korisnika. Zato se i ja, kroz njegove kvarove, prevaspitavam kao korisnik, sto se prenosi i na mnoge druge stvari, za koje bi trebalo da smo srecni sto mozemo sebi da priustimo u zivotu, a ne da ih uzimamo zdravo za gotovo.
Goran Pavlovic on 30.11.2010. 22:41
Prvi laptop sam, uprkos ne tako sjajnoj finansijskoj situaciji, kupio s jasnom namenom, pre nesto vise od cetiri godine - bio je neophodan mojoj zeni za posao. Pronasao sam prikladan (cena - pereformanse) laptop, kupio ga i poklonio joj.
Tako je nenadano zapocela prica kojoj se nismo nadali.
U to vreme nas sin Gogi je imao 2 godine. Mada smo na laptop pazili kao na malo blago nije proslo ni pola godine i mi smo poceli da dozvoljavamo Gogiju da i on, pod nasim budnim nadzorom, odigra po koju igricu na njemu. Jednostavno nismo mogli da njegovim ocaranim okicama ne dozvolimo prve "izlete" u taj caroban virtuelni svet..Vec sa tri godine Gogi je znao da ga sam ukljuci. U pocetku je igrao igrice prikladne njegovom uzrastu, kasnije je svoj prvi bukvar virtuelno savladavao na laptopu, da bi konacno otkrio, u cudu i mi s njim, svoj prvi talenat - crtanje. Na netu sam pronasao male i jednostavne programe za crtanje i uz par pocetnih uputstava uveo ga u svet u kome se on pronasao. Crtao je, slikao i stvarao sve sto je u njegovom malom svetu opservirao..Nase divljenje uskoro je pocelo da zamenjuje ushicenje. Gogi je sve lepse crtao i sve mastovitiji bio.
Ove godine je krenuo u predskolsko. Igrice i crtace poceli su da zamenjuju slova i brojevi, igrarije polako ustupaju mesto prvim obavezama i ucenjima, ali crtanje je ostalo, laptop, njegova prva opsesija i stvaranje na njemu nije ustupio svoje mesto nicemu drugome.
Gogi je danas deckic od 6,5 god, laptop je starcic od 4,5 god, ali im to to im ne smeta da i dalje slobodno vreme provode zajedno.
Goran Pavlovic
http://www.facebook.com/home.php?#!/profile.php?id=1600215416
Nina Stanisavljevic on 01.12.2010. 14:29
Pored spoljnog zida oronule zgrade deÄaci su u jednom dvorštu na Voždovcu,tog letnjeg popodneva 1986.godine iskopali rupu u koju su, igrajući se gusara,sakrivali izmišljeno blago.Zaneseni igrom nisu ni primetili trogodišnju devojćicu koja ih je posmatrala,nameštajući nespretno šnalicu u kosi kako joj šiške ne bi ometale pogled.Njoj se Äinilo da u dvorišnoj rupi sakrivaju–kompjuter.
U slici dva,tog trenutka prošlosti,deÄaci odlaze;devojÄica kopa po toj rupi; njena majka je uplašeno traži;pronalazi je musavu od zemlje ali,imajući razumevanja za igru pita je da li to traži zakopan kovÄeg s blagom;zajapurenih obraza,devojÄica ozareno saopštava–tražim zakopani kompjuter.
Kako sam ja bila ta devojÄica i kako sam naredne tri godine,Äesto po skrivenim mestima dvorišta,leti-u olistalim žbunovima,zimi-ispod napadalog snega,tražila kompjuter, znam da je taj izmaštani raÄunar za mene bio kovÄeg u kome se kriju neprocenjiva blaga ovog sveta.Zamišljala sam kako ga pronalazim,otvaram i po njegovim nepreglednim pregradama i fijokama tragam za tim blagom koje još niÄije oÄi nisu videle,jer stiže iz sveta snova i nijedna žar-ptica mu nije ravna.
Najzad zaista otvaram svoj kovÄeg s blagom-moj prvi raÄunar.Trenutak sadašnjosti stopio se sa trenutkom maštanja ranog detinjstva.Vreme je dobilo novu dimenziju,a nestvarno i stvarno postalo je jedno.Ceo jedan svet Äekao je da bude otkriven i ja sam nepogrešivo znala da otvaram fioke i pregrade tog skrivenog sveta.Biseri rasuti po vremenu ljudskog trajanja izranjali su iz tog kovÄega s blagom i nizali se u nisku kojoj zaista nijedan san nije ravan, spajajući vreme sadašnje,prošlo i buduće u jedan tren.
Kod nas Äesto ljudi svoja kazivanja završavaju reÄima:“sve ostalo je prošlost”,ja ću to reći drugaÄije. Maštanje o zakopanom raÄunaru,opipljivi susret sa njim odredili su moju karijeru,interesovanja i oÄekivanja da svakim danom jedna nova dimenzija treba bude otkrivena.I danas sa istim žarom maštam o toj novoj dimenziji koja će se pojaviti u raÄunaru.Zato svoje kazivanje završavam reÄima:“Sve ostalo je budućnost”.
Slavko Ilić on 02.12.2010. 18:45
[OBAVEŠTENJE]
Toshibin konkurs za kratke priÄe koje će ući u prvu regionalnu e-knjigu JE ZATVOREN
Spisak 25 autora Äije su priÄe ušle u uži izbor je objavljen na zvaniÄnoj FB fan stranici Toshiba Srbija
15. decembra će biti proglašen dobitnik ureÄ‘aja Toshiba FOLIO 100 tablet PC. Ta informacija će biti objavljena na Facebook fan stranici Toshiba Srbija i na ovom blogu.
Hvala svima na uÄešÄ‡u. Bilo je pravo zadovoljstvo Äitati vaše komentare.
ODABRANI TEKSTOVI
Analiza: Kako je hakovan sajt Teleprompter.rs?
Intesa mobilno bankarstvo: Cimni me da pronađem novčanik
InfoARS: Koliko vredi lažna vest o nestalom dečaku?
Lovemarks: Brendovi koje volimo
Šta je poništeni listić i čemu služi?
3 primera efektivno-efikasnog korišćenja Twittera
Poruka u boci: Moj (ne)verovatni eksperiment
Šta možemo naučiti od novih blogera?
Social engineering
Digitalni potpis
Tatjana Vehovec: Nada
SLAVKO ILIĆ
Autor ovog bloga je zaljubljenik u informacione tehnologije i njihovu primenu u svakodnevnom životu. Zastupnik pozitivne strane priče. Samostalni aktivista u poslu sa zmajevima. Ne lovi ih, komunicira sa njima. Ne boji se vetrenjača jer zna kako rade. Jednom rečju - Techtivist. Za sve ostale informacije i pitanja, tu su kontakt podaci.
Facebook: /ITkutak Twitter: @ITkutak Mail: ITkutak.com@gmail.com
PP kutak
Milos Radosavljevic on 15.11.2010. 14:48
Ja sam kupio Toshiba (C650D-15K) laptop pre mesec dana i sluzi me perfektno. Baterija traje 4h , na toshibinom sajtu mogu da nadjem puno korisnih programa koji mi olaksavaju koriscenje tako da kada budem ponovo kupovao laptop (za neku godinu) sigurno uzimam toshibu :)