IT kutak - IT ćoše jednog informatičara

Artur Šerbijus je koriste?i znanje ste?�eno na studijama elektrotehnike u Hanoveru i Minhenu, razvio jedan od najpoznatijih �ifarskih sistema kre?u?i od osnove Albertijevog „�ifarskog diska“ (kori�?en za �ifrovanje u Ameri?�kom gradjanskom ratu). Razvio je „Enigmu“.

Šifarski disk je izum iz petnaestog veka a izumeo ga je italijanski arhitekta Leon Alberti. Uredjaj se sastojao od dva bakarna diska, jednog ve?eg i jednog manjeg, na ?�ijim krajevima je izgravirana abeceda. Oba diska su spojena iglom u sredini i mogla su se slobodno rotirati oko svoje ose. Ovakav na?�in �ifrovanja je samo olak�ana upotreba Cezarove �ifre (supstitucija „slovo za slovo“) ali je kasniji rad Albertija doprineo razvoju novog sistema �ifrovanja za koji je najvi�e zasluga pokupio Blez de Vi�ner, francuski diplomata koji ju je kona?�no uobli?�io.

Razvijeni sistem „Enigma“ se sastojao od 5 bitnijih komponenti (mada ih ima vi�e, ove su dovoljne za razumevanje rada).

Tastatura slu�i za unos po?�etnog teksta, bilo radi �ifrovanja, bilo radi de�ifrovanja.

Plo?�a s lampama predstavlja izlazni uredjaj za prikazivanje �ifrovanog odnosno de�ifrovanog teksta. Vrlo rana verzija monitora (o LCD ekranima nema ni govora)

Skrembler je najbitniji deo ove ma�ine. Predstavljen je u obliku diska na kome je bilo 26 rupa kroz koje su prolazile �ice. �ice su povezivale tastaturu na jednom kraju i plo?�u s lampama na drugom kraju (nakon niza preplitanja naravno). Da cela stvar ne predstavlja samo fensi varijantu Vi�nerove �ifre (Cezarova �ifra sa vi�e alfabeta) pobrinuo se mehanizam za rotiranje diska. Nakon svakog otkucaja na tastaturi disk se rotira za 1/26 kruga. To zna?�i da, ako teorijski 26 puta zaredom otkucate slovo „a“, 25 puta ?e ono biti kodirano druga?�ije od prethodnog puta a samo jednom kao slovo „a“. Kako je ponavljanje simptom slabe �ifre, ovaj problem je delimi?�no otklonjen dodavanjem jo� dva diska. ?isto ra?�unice radi ako pomno�ite 26*26*26 i u kombinaciju dodate 6 mogu?ih rasporeda tri diska, dobijate broj od 105456 kombinacija. Dovoljno jako?

?etvrti deo je bila plo?�a s kablovima. Operater Enigme je kod sebe imao 6 kablova kojim je mogao da direktno „prespoji“ slova na tastaturi (tako da kad recimo kucate slovo „b“ �ifrovanje ide putanjom namenjenom slovu „t“). Broj na?�ina na koji mogu da se ukrste 6 parova od ukupno 26 slova je 100391791500. To ukratko zna?�i da je broj klju?�eva koje treba isprobati da bi se do�lo do „�ablona“ ve?i od 10 000 000 000 000 000. A to je tek po?�etak.

Regularna ma�ina dostupna Nemcima imala je na raspolaganju 5 diskova od kojih su birana 3 a operateri mornari?�ke enigme imali su na raspolaganju 8 diskova. Pred po?�etak rata je i broj kablova sa 6 pove?an na 10. Ra?�unati broj klju?�eva nije potrebno jer kada na sve to dodate i proceduru da je klju?� svakog dana menjan, jasno je da tada nije bilo mogu?e razbiti �ifru Enigme, tada nije postojao odgovaraju?i tehni?�ki odgovor kripnoanalize na ovu prednost kriptografije. Ili mo�da jeste?

Da bi se obezbedilo de�ifrovanje poruka, ma�ina je posedovala deo nazvan „reflektor“. Taj deo je vra?ao struju nazad kroz skremblere pa je za de�ifrovanje poruke bilo potrebno samo posedovati „Enigmu“ i imati knjigu �ifara u kojima je pravilan po?�etni raspored skremblera za taj dan.

Bez obzira na ja?�inu �ifre, koja je bila glavni adut, Šejbijus nije najbolje pro�ao kada je „Enigmu“ izneo na poslovno i vojno tr�i�te. Cena jednog primerka je iznosila oko 20 000 funti u dana�njem novcu. Visoka cena je bila dovoljan razlog za nerazmi�ljanje o ovom re�enju. Nema?�ka vojska je i dalje bila samouverena po pitanju trenutne sigurnosti njihovih komunikacija i tek je 1923. godine, nakon objavljivanja „zvani?�ne istorije Prvog svetskog rata“ britanske kraljevske mornarice, shvatila da su njihove komunikacije ve? dugo, dugo, dugo kompromitovane.

Ve? 1925. „Enigma“ je u�la u masovnu proizvodnju kao izabrano najbolje re�enje a 1926. je vojska po?�ela da je koristi nakon ?�ega su usledile sve va�nije institucije, vlada, �eleznica... Samo vojska je kupila 10 000 primeraka ali Šejbijus nije do?�ekao da vidi kako njegovo delo donosi prevagu u ratu koji sledi. Umro je od unutra�njeg krvarenja nastalog udarcem u zid 1929. nakon �to je izgubio kontrolu nad ko?�ijama.

Tekst je dodatak mini-serijalu o Alanu Tjuring-u. Prvi deo mo�ete pro?�itati OVDE a ukoliko ste to ve? u?�inili mo�ete pogledati nastavak ili preuzeti ceo materijal u PDF formatu.