Tekst koji će u nastavku biti naveden, otkucao sam dva dana nakon jesenjeg BlogOpen-a 2007. Pitanja zbog Äega sad ovo ovde postavljam sasvim su opravdana ali ima i odgovora na njih.
Prvi bi mogao biti taj da u trenutku pisanja tog teksta, ja sam bio "bloger civil" u periodu "tranzicije" sa jednog bloga na drugi, a želeo bih da tekst imam na svom blogu.
Drugi razlog bi mogao biti taj sto je tekst kucan dva dana nakon dešavanja a ipak je pun utisaka. Po priznanjima nekih, sam tekst je bio odluÄujući faktor za pokretanje bar dva nova bloga što je meni bila apsolutno fenomenalna stvar... Uživajte!
BlogOpen - otvoreno u svakom pogledu
Prevedeno u Internet vreme, sa ovim izvestajem kasnim godinama jer su svi vec napisali svoje "dan posle" unose. Ja, trenutno bloger civil (kako je neko na skupu "provukao" taj izraz), ceo taj dan opisao bih jednom recju: Fenomenalno!
Posto nisam sklon govoru o brojkama pregrmecu to u jednoj recenici i celo iskustvo smestiti u cifru od 2000 dinara po Nisliji (1400 povratna karta sa stanicnim uslugama + i vise nego dovoljno para da se taj dan prezivi i provede). A sta se za taj novac dobilo?
Putovanje
Stvarno samo oni koji se voze NisExpressom znaju koji je to dozivljaj. Prilikom kupovine karata ne postoji pogodnost za studente i bestbuy je svakako povratna karta koja kad se pogleda stvarno nije skupa. Autobusi im nisu losi kad se pogleda njihova konkurencija (ako izuzmemo Lastu i mozda jos jednog privatnika koji nemaju, meni, odgovarajuce termine). Ako ukombinujete kisu, guzvu u saobracaju, vozace koji se u svemu tome snalaze i putnike sa 150+ cm koji nemaju gde da smeste noge.. ufff... Vredi probati!
Predavanja
Ono sto se na predavanjima culo, moglo bi se prepricati. Predavaci su bili zaista zanimljivi, svojim izlaganjima drzali su paznju posetilaca uvek na visokom nivou. Pored toga sto se moglo cuti dosta novih stvari, videti neke novine u pristupu informacijama, upoznati se sa trendovima i buducim planovima, mogle bi se izdvojiti i tehnike predavanja kojima su se izlagaci koristili. Naravno, ja se moram sloziti da je apsolutni pobednik u ovoj kategoriji Stephanie Booth koja je pokazala i na posetitelje prenela ogromnu kolicinu pozitivne energije na originalan nacin (pocevsi od samog izlaska sa njenim pink Mac Powerbook-om, preko zanimljivih slika i recenica na njenom slideshow-u uz kombinaciju savrseno cistog engleskog jezika i moram reci izuzetno pitkog sarma). Ta zena voli svoj posao i ocigledno uziva u njemu a pored svih tih slatkih prica ipak je i pomenula par stvari koje uz njih idu (samostalni biznis zahteva angazovanje npr. racunovodje i ostalih profesionalaca).
Momci iz Blogorole su po mom misljenju kroz razgovor o buducnosti tog projekta i jos par novih zapravo pricali o kretanju trendova na Internetu bar kad je ovaj deo sveta u pitanju... sa sobom su poneli dovoljan broj premijernih izdanja papirnih primeraka Blogorole, sto je znacilo da smo imali priliku da ga vidimo cak u pre Slovenaca (zvanicno obavestenje je koliko se secam islo tek danas). Cisto radi poredjenja u tom istom izlaganju imali smo priliku da vidimo, makar izdaleka, hrvatski PlanB (izuzetan casopis sa 100% autorskim tekstovima, kvalitetnom stampom a o dizajnu necu ni da pocinjem).
Vladislava Gordic Petkovic, jedini "bloger civil" medju predavacima, je izmedju ostalog predstavila i Blogopediju, prvu knjigu na ovim prostorima sastavljenu iskljucivo od blog unosa ciji su autori iz regiona. Sa istim zarom kojim je Stefanija (srpski alijas Stephanie Booth ) govorila o svom poslu, gospodja Petkovic je govorila o blogovanju kao umetnosti. Knjiga nije losa, iako nekima izgleda "nekako obicno", zapitao sam se nije li snaga blogovanja bas u tome? Jednostavnim i priustivim recima pisati o velikim stvarima. Nisam je procitao celu ali za sada mogu izdvojiti dva unosa koja su me zaista dirnula. Prvi pripada "Orpheusu" i nosi naziv "Lubendinje" a drugi "Aurori Borealis" pod imenom Cerka jednog andjela. Preporucujem za citanje!
Druzenje
O ovome se moze pisati danima. Ne zna se ni pocetak ovog segmenta jer recimo nakon tri meseca dogovora o nalazenju konacno sam se sreo sa Milanom. Sta cete, obaveze. Njegova drugarica Tijana je zaista zanimljiva osoba kao i Maja i oprosticetemistonisamzapamtioimenjhovogdruga. Mozda bi se moglo pisati o radionicama kojima je prisustvovao nesto manji broj ljudi (svejedno veci od ogranicenog) u manjoj prostoriji sto je odavalo jedan utisak prijateljstva koji je doduse bio tu od samog pocetka. Zahvaljujuci prethodno navedenim okolnostima imao sam priliku da sedim pored Dragana Babica, sjajnog dizajnera iz Novog Sada kojem je nazalost bila uskracena podrska Marka Bjelica ali se i sam nekako snasao. Nakon njega je usledio Blogowski sa predavanjem o SEO. Zasto pominjem njih? U sustini, svaki ozbiljniji bloger mora da zna za njih, stvorili su svoje ime i ljudi ih prepoznaju. Bar kad je rec o njihovim delima. Iskreno, malo je cudno upoznati ih uzivo jer se ispostavilo da su skroz OK likovi, nisu isfurani i da uzitak bude jos veci, nakon svega, u prostorijama Radio cafe-a sedeli smo za istim stolom (tj. vise okruglih spojenih stolova) i razmenjivali misljenja kao da sam mu drug vec ihaha... Za tim istim stolom sedeli su Stephanija, Tijana i Maja (kad vec milan nije mogao da stigne ja sam im pravio drustvo) i jos par osoba koje sam upoznao. Jedna od njih je iskusni programer iz Panceva (upotrebila je izraz star ali jos uvek programira pa takva stvar jednostavno ne postoji) koja mi je pokazala da i dalje postoje kul ljudi koji su voljni da bez obzira na godine prosiruju svoje znanje i prate trendove. Sa moje desne strane sedela je Tamara Pejcinovic iz Banjaluke/Laktasa. Ona je jedan od pokretaca NVO Laktasi (valjda sam dobro zapamtio naziv) i projekta KULporter. Ona trenutno ulaze velike napore da na prostoru BiH ocuva osecaj za kulturu i Internet posmatra kao medij koji spaja ljude i nudi im izlaz iz zatvorenih sredina u kakvim se, nazalost, dobar deo nas nalazi. Ovakve stvari su uvek i uvek ce nailaziti na moju apsolutnu podrsku.
Akcija
Ukoliko imate ili znate za neki projekat, 10. Novembar 2007. u Novom Sadu je vreme i mesto gde ste trebali biti. Podrska je deljena bezrezevno, pocevsi od sirenja pordrucja na kom ce se papirno izdanje Blogorole distribuirati (iskren da budem nije previse ni bitno ako isto ne bude prevodjeno i bude dolazilo do nas kao original na slovenackom jer mozda ce vam trebati pola sata vise da procitate text a sustina ce biti shvacena), preko projekata kakav je humanost.org, pa sve do akcije koja se tice sigurne zenske kuce i uopste borbe protiv nasilja nad zenama i nasilja u porodici. U tom cilju, blogeri i sira Internet zajednica je zamoljena da pruzi adekvatnu podrsku povodom dana borbe protiv nasilja nad zenama 25. novembra.
Aktivizam, definitivno aspekt kojim cu se ozbiljnije baviti na svom blogu (premijera uskoro).
Povratak
Zapravo, uspelo mi je da propustim jutarnji autobus pa sam u Novom Sadu ostao 2,5 sata duze od planiranog, a da budem iskren nakon onakvog dana nije mi se nesto ni vracalo. Ovakvih desavanja mora biti vise jer naprosto podsticu da neke stvari gurate napred, nekad cak i vucete jer se ne nalazimo u zavidnoj poziciji. Dosta se toga nauci, dosta se stekne i svet poprimi malo lepse boje.
O prevozu do Nisa, bice pisano u nekom od romana jer kadtad neki ce putnik biti inspirisan
Na srecu nije bilo mnogo guzve, bilo je mesta za moje duge noge (bio bih opasna plavusa) i sasvim dovoljno dnevne svetlosti da sa uzivanjem citam Blogopediju (koja je sva u fazonu isarana odredjenim kontakt informacijama ) dok u usima ide pesma Bajage - Zmaj od Nocaja.
I jedini razlog zbog koga sam pomenuo onu brojku od 2000 dinara jeste taj sto mi sve ovo lici na onu reklamu za Visa karticu:
- 1400 dinara za povratnu kartu;
- 250 dinara za knjigu;
- 100 dinara za pljeskavicu;
- 150 dinara za par pica;
- utisci i sve ono sto iza toga ostane - NEPROCENJIVO!
p.s. eh da, nisam pomenuo ali da se shvatiti iz napisanog (nadam se), ORGANIZACIJA JE BILA ZA 9,5 (budimo realni, kad bih dao desetku cemu se nadati za sledece okupljanje?)
Slavko Ilic
Sta Vi mislite?