IT kutak IT ćoše jednog informatičara

Toshiba: Nekada davno beše jedan kompjuter

· IT sektor · 11 mišljenja

ToshibaToshiba, globalni lider u oblasti tehnologije, predstavlja prvu regionalnu elektronsku knjigu napisanu na Facebooku u okviru proslave 25 godina svog postojanja. Za ovu priliku, Toshiba je pozvala fanove svojih regionalnih Facebook stranica da pišu o svom prvom kompjuteru/laptopu ili prvom kompjuterskom iskustvu. Tako je sastavljena prva regionalna elektronska knjiga koju je napisalo 175 autora iz Rumunije, Bugarske, Srbije, Hrvatske, Slovenije, Grčke i Izraela. Knjiga je dostupna na adresi: Once upon a time... a computer.

Pobednici iz Srbije su: 

  • Prvo mesto i dobitnik Toshiba Folio 100 je Zorica Sentić
  • Drugo mesto i dobitnik Toshiba Camileo kamere je Nikola Đukić
  • Treće mesto i takođe dobitnik Toshiba Camileo kamere je Stefan Majstorović

Mišljenja (11)

  1. Tereza

    Toshiba je najbolje racunalo!

  2. Rovinj

    To ši ba ko ludoooo....najjači kompovi(prjenosnici) ikada....!

  3. medulin

    Imam toshibu i zakon mi je!

  4. Poreč

    Toshiba ima super spravice a laptopi su im zakon!

  5. Arista Nautica

    ma to-shi-ba ko ludo je dobra , al Jabuka je jabuka....;)

  6. Zorica Sentic

    Prvo mesto i dobitnik Toshiba Folio 100 je Zorica Sentić

    ...za sada nista nisam jos dobila ...
    osmehom pozdrav
    Zorica Sentic

  7. Slavko Ilić

    Poštovana Zorice,

    Potrudiću se da saznam više o tom slučaju.

  8. Tihomir Stojanovic

    Zorice,

    Nisam znao da nisi dobila tablet!!
    Sto mi se nisi direktno obratila?
    Hvala Slavko na informaciji.

    Sada cu pogledati sa kompanijom sta se desava.

    Pozdrav,

    Tihomir

  9. SEO Optimizacija

    Moje iduće prijenosno ćudo bit će Toshiba definitivno!

  10. autobusni kolodvor zagreb

    najbolji laptopi su definitivno toshiba

  11. Zorica Sentic (anonyme)

    TABLET SAM DOBILA ...
    VELIKO HVALA
    EVO TE PRICE KOJA JE SADA PREVEDENA NA DESETAK JEZIKA ;-)))

    Hemijska
    Ispražnjena olovka prestade da piše. Al' pre nego da izdahne, uspeva da progovori sa mnom.
    „Preklinjem te! Neka moja reč bude zadnja. Baš si me namučila, žvakala, da su mi tvoji zubi poznati do u detalj... Pretrpela sam ugrize i izdržala smrad tvog zadaha. Dopala mi se mekoća jezika kada si ubrizgala inspiraciju kroz moj cilindar. Preplavila si me zadovoljstvom! Molim te, prepusti mi zadnju reč. Ne brini, pročitaćeš! Pozajmi mi ruku još jednom. Uvek su mi se sviđale tvoje priče, tvoj humor. Poznajem ti dušu. Nisam te odala. Uzdizala sam se na nivo beleški, ratovala sa tvojim brisanjem, spavala na stolovima, plakala sa tobom, bila verna, al’ moram da te napustim. Pod pretpostavkom kakvu prave ljudska bića, kada prestane rad srca i krv više ne struji, mozak umire. Kod nas nije tako! Nekada smo se zvali stylet, pero. Ostavljali smo otiske na kamenu, vosku, papirusu... Došlo neko srećno i mistično vreme u kome smo imali više života. Crpli smo snagu. Vodeno kristalnu cevčicu smo unapredili u uložak sa mastilom. Praktično, ali hladno. Dovoljan je pokret da se prazno telo zameni drugim. Reinkarnacija. Sada, jedna arterija postane beskorisna... i evo nas u zaboravu plavetnila. Da l’ je moguće imati krv bez srca? Draga, volela si da pišeš sa mnom. Sećaj me se! Ko zna, možda će istraživači ponovo... Rešenje sa ponovnim punjenjem i nije baš najsrećnija okolnost, ni moderno vreme neće žvrljotinu pretvoriti u lepu reč“.

    Nisam zainteresovana da čujem. Bilo me je baš briga. Suviše je to naporno za moju usijanu glavu. U samoodbrani, zagrizala sam telo olovke koja se pod pritiskom zuba raspala. Ljutito i besno, bacila sam je pravo u korpu za otpatke, bez imalo griže savesti. I ne pogledavši sirotu olovku, izmasirah prste ukočene ruke.

    „Ipak“, progunđah, „moraću da kupim računar“!

    Iz korpe se začu tihi krik: „Poooošaljiiiii ove reči“...
    Zorica Sentic

Komentari su zatvoreni.